Brutalna pogubljenja od kojih vas podilazi jeza

Ljudi su već od samih svojih početaka shvatili kako im treba sistem kazni kojima će se disciplinovati "nepoželjno ponašanje". U srednjem veku su takve kazne bile užasne, ali, nažalost, svedoci smo da ih i danas ima.

8.

Možete li zamisliti da se čovek kuva živ u ogromnom loncu? Iako ova kazna nije bila toliko česta, ona je svakako jedan od brutalnijih načina pogubljenja. Arheolozi su pronašli skuvane ljudskih kosti, kao i srca stare oko 500.000 godina, ali i dalje nije poznato zbog kog zločina su ti ljudi kažnjeni na taj način.U Engleskoj je 1.500-ih ovo bila legalna metoda kažnjavanja. Žrtva bi se uronila u kipuću vodu, ulje ili katran, a vatra bi se ugasila tek nakon što okrivljeni 10 minuta ne bi davali znake života.

7.

I danas se vrše slična pogubljenja,  pa tako pripadnici ozloglašene Islamske države, osim izvršenja smrtnih kazni odsecanjem glava , bacanjem sa zgrada, spaljuju žive ljude. Svet su poptpuno šokirali kada su nedavno spalili živog jordanskog  pilota koga su prethodno zatvorili u kavez. Ubrzo nakon toga su spalili i 45 ljudi u zapadnom iračkom gradu Al Bgadadiju. 

6.

Ova je metoda bila jedna od najužasnijih oblika pogubljenja, jer su žrtve dugo patile. Praktikovala se od 4. veka pre Hrista, najviše kod Kartaginjana, Persijanaca i Rimljana. Osuđenik je bio vezan ili pribijen ekserima za drveni krst i ostavljen da visi.

T aj prizor je trebalo da bude upozorenje drugima da ne ponavljaju njegove zločine. Ponekad je, kao i prema Bibliji Isusu Hristu, osuđeniku naređeno da nose svoj krst težak između 40 do 60 kg na svojim leđima do mesta izvršenja kazne. Kako bi ih se dodatno ponizili, često su na krstu bili potpuno goli. 

 Postoje dokazi da se i slična vrsta kažnjavanja praktikovala tokom Prvog i Drugog svetskog rata, za zločine poput dezerterstva ili izdaje. Danas se na krst s pristankom najčešće razapinju verski fanatici usprkos tome što se Katolička crkva tome protivi.

 5.

Jedan od zaista najmanje civilizovanih načina mučenja i pogubljenja je ova metoda iz srednjeg veka. Živim zatvorenicima bi noževima uklanjali velike delove kože , aoni bi potom umirali od infekcije ili bi doživeli “milost” pa bi presecanje vrata dočekali kao spas. Najčešće su se tako kažnjavali kriminalci, zarobljeni vojnici i tzv. veštice pre oko 1.000 godina na prostorima Bliskog istoka.

Žrtva je bila živa odrana, a njena koža okačena na javnom mestu kao upozorenje drugima.

4.

Ovo je jedan od najtežih oblika kažnjavanja u ljudskoj istoriji, a njome su se kažnjavali lopovi i preljubnici.

Izvodilo se tako što bi se žrtvi odstranilo par ili gotovo svi vitalni organi jedan po jedan iz tela, a najčešće iz trbušne duplje. Sakaćenje se praktikovalo se na području Engleske, Holandije, Belgije i Japana. U Japanu, to je postalo i ritualni način samoubistva samuraja koji se naziva "seppuku". 

U kasnom srednjem veku, ovom se metodom nije samo ubijalo, već su se i mučili ljudi uz pomoć male izgladnele životinje, na primer miša, koji bi bio stavljen na otvoreni abdomen žive žrtve.

3.

Katarinin točak bila je poznata sprava za pogubljenje u , takođe srednjem veku, ali se koristilo sve do kraja 19. Veka.

 Nastalo je u staroj Grčkoj, ali se koristilo u celoj Europi . Žrtva se zaveže za drveni točak s raširenim udovima između žica točka. Potom se gvozdenim čekićima ili polugama lome kosti osuđeniku dok se točak okreće. Žrtva bi bila živa, ali gotovo polomljena. Ponekad bi joj je krvnik zadao udarac u stomak ili grudi, što se nazivalo "udarcem milosti" i nakon toga bi osuđenik bio zadavljen.

2.

 Danas je popularno probijanje kože nakitom, odnosno pirsing, a moguća preteča toga je jedan oblik brutalnog pogubljenja koji su praktikovali Rimljani, Kinezi, Grci i Turci u srednjem veku.

Zbog ogromne burtalnosti ova kazna se retko izricala . Žrtva je bivala probijena našiljenim drvenim štapom od rektuma do usta što je uzrokovalo brojna unutarnja krvarenja i bolnu smrt. Potom su bacani u grobnice, a ponekad je pre izvršenja kazne žrtva sama iskopavala svoj grob.

 1.

Ova silovita metoda pogubljenja bila je česta u južnoj i jugoistočnoj Aziji pre 4.000 godina, a praktikovali su je i Rimljani . Osuđenik bi se prilepio ili zavezao za tlo a onda bi pustili jednog ili više slonova da hodaju preko njega. Ponekad su se koristili i i kameni blokovi koji bi se postavili osuđeniku na grudi. Smrt bi izazvalo gušenje ili bi grudni koš i unutrašnji organi bili smrvljeni.

8.

Možete li zamisliti da se čovek kuva živ u ogromnom loncu? Iako ova kazna nije bila toliko česta, ona je svakako jedan od brutalnijih načina pogubljenja. Arheolozi su pronašli skuvane ljudskih kosti, kao i srca stare oko 500.000 godina, ali i dalje nije poznato zbog kog zločina su ti ljudi kažnjeni na taj način.U Engleskoj je 1.500-ih ovo bila legalna metoda kažnjavanja. Žrtva bi se uronila u kipuću vodu, ulje ili katran, a vatra bi se ugasila tek nakon što okrivljeni 10 minuta ne bi davali znake života.

7.

I danas se vrše slična pogubljenja,  pa tako pripadnici ozloglašene Islamske države, osim izvršenja smrtnih kazni odsecanjem glava , bacanjem sa zgrada, spaljuju žive ljude. Svet su poptpuno šokirali kada su nedavno spalili živog jordanskog  pilota koga su prethodno zatvorili u kavez. Ubrzo nakon toga su spalili i 45 ljudi u zapadnom iračkom gradu Al Bgadadiju. 

6.

Ova je metoda bila jedna od najužasnijih oblika pogubljenja, jer su žrtve dugo patile. Praktikovala se od 4. veka pre Hrista, najviše kod Kartaginjana, Persijanaca i Rimljana. Osuđenik je bio vezan ili pribijen ekserima za drveni krst i ostavljen da visi.

T aj prizor je trebalo da bude upozorenje drugima da ne ponavljaju njegove zločine. Ponekad je, kao i prema Bibliji Isusu Hristu, osuđeniku naređeno da nose svoj krst težak između 40 do 60 kg na svojim leđima do mesta izvršenja kazne. Kako bi ih se dodatno ponizili, često su na krstu bili potpuno goli. 

 Postoje dokazi da se i slična vrsta kažnjavanja praktikovala tokom Prvog i Drugog svetskog rata, za zločine poput dezerterstva ili izdaje. Danas se na krst s pristankom najčešće razapinju verski fanatici usprkos tome što se Katolička crkva tome protivi.

 5.

Jedan od zaista najmanje civilizovanih načina mučenja i pogubljenja je ova metoda iz srednjeg veka. Živim zatvorenicima bi noževima uklanjali velike delove kože , aoni bi potom umirali od infekcije ili bi doživeli “milost” pa bi presecanje vrata dočekali kao spas. Najčešće su se tako kažnjavali kriminalci, zarobljeni vojnici i tzv. veštice pre oko 1.000 godina na prostorima Bliskog istoka.

Žrtva je bila živa odrana, a njena koža okačena na javnom mestu kao upozorenje drugima.

4.

Ovo je jedan od najtežih oblika kažnjavanja u ljudskoj istoriji, a njome su se kažnjavali lopovi i preljubnici.

Izvodilo se tako što bi se žrtvi odstranilo par ili gotovo svi vitalni organi jedan po jedan iz tela, a najčešće iz trbušne duplje. Sakaćenje se praktikovalo se na području Engleske, Holandije, Belgije i Japana. U Japanu, to je postalo i ritualni način samoubistva samuraja koji se naziva "seppuku". 

U kasnom srednjem veku, ovom se metodom nije samo ubijalo, već su se i mučili ljudi uz pomoć male izgladnele životinje, na primer miša, koji bi bio stavljen na otvoreni abdomen žive žrtve.

3.

Katarinin točak bila je poznata sprava za pogubljenje u , takođe srednjem veku, ali se koristilo sve do kraja 19. Veka.

 Nastalo je u staroj Grčkoj, ali se koristilo u celoj Europi . Žrtva se zaveže za drveni točak s raširenim udovima između žica točka. Potom se gvozdenim čekićima ili polugama lome kosti osuđeniku dok se točak okreće. Žrtva bi bila živa, ali gotovo polomljena. Ponekad bi joj je krvnik zadao udarac u stomak ili grudi, što se nazivalo "udarcem milosti" i nakon toga bi osuđenik bio zadavljen.

2.

 Danas je popularno probijanje kože nakitom, odnosno pirsing, a moguća preteča toga je jedan oblik brutalnog pogubljenja koji su praktikovali Rimljani, Kinezi, Grci i Turci u srednjem veku.

Zbog ogromne burtalnosti ova kazna se retko izricala . Žrtva je bivala probijena našiljenim drvenim štapom od rektuma do usta što je uzrokovalo brojna unutarnja krvarenja i bolnu smrt. Potom su bacani u grobnice, a ponekad je pre izvršenja kazne žrtva sama iskopavala svoj grob.

 1.

Ova silovita metoda pogubljenja bila je česta u južnoj i jugoistočnoj Aziji pre 4.000 godina, a praktikovali su je i Rimljani . Osuđenik bi se prilepio ili zavezao za tlo a onda bi pustili jednog ili više slonova da hodaju preko njega. Ponekad su se koristili i i kameni blokovi koji bi se postavili osuđeniku na grudi. Smrt bi izazvalo gušenje ili bi grudni koš i unutrašnji organi bili smrvljeni.

8.

Možete li zamisliti da se čovek kuva živ u ogromnom loncu? Iako ova kazna nije bila toliko česta, ona je svakako jedan od brutalnijih načina pogubljenja. Arheolozi su pronašli skuvane ljudskih kosti, kao i srca stare oko 500.000 godina, ali i dalje nije poznato zbog kog zločina su ti ljudi kažnjeni na taj način.U Engleskoj je 1.500-ih ovo bila legalna metoda kažnjavanja. Žrtva bi se uronila u kipuću vodu, ulje ili katran, a vatra bi se ugasila tek nakon što okrivljeni 10 minuta ne bi davali znake života.

7.

I danas se vrše slična pogubljenja,  pa tako pripadnici ozloglašene Islamske države, osim izvršenja smrtnih kazni odsecanjem glava , bacanjem sa zgrada, spaljuju žive ljude. Svet su poptpuno šokirali kada su nedavno spalili živog jordanskog  pilota koga su prethodno zatvorili u kavez. Ubrzo nakon toga su spalili i 45 ljudi u zapadnom iračkom gradu Al Bgadadiju. 

6.

Ova je metoda bila jedna od najužasnijih oblika pogubljenja, jer su žrtve dugo patile. Praktikovala se od 4. veka pre Hrista, najviše kod Kartaginjana, Persijanaca i Rimljana. Osuđenik je bio vezan ili pribijen ekserima za drveni krst i ostavljen da visi.

T aj prizor je trebalo da bude upozorenje drugima da ne ponavljaju njegove zločine. Ponekad je, kao i prema Bibliji Isusu Hristu, osuđeniku naređeno da nose svoj krst težak između 40 do 60 kg na svojim leđima do mesta izvršenja kazne. Kako bi ih se dodatno ponizili, često su na krstu bili potpuno goli. 

 Postoje dokazi da se i slična vrsta kažnjavanja praktikovala tokom Prvog i Drugog svetskog rata, za zločine poput dezerterstva ili izdaje. Danas se na krst s pristankom najčešće razapinju verski fanatici usprkos tome što se Katolička crkva tome protivi.

 5.

Jedan od zaista najmanje civilizovanih načina mučenja i pogubljenja je ova metoda iz srednjeg veka. Živim zatvorenicima bi noževima uklanjali velike delove kože , aoni bi potom umirali od infekcije ili bi doživeli “milost” pa bi presecanje vrata dočekali kao spas. Najčešće su se tako kažnjavali kriminalci, zarobljeni vojnici i tzv. veštice pre oko 1.000 godina na prostorima Bliskog istoka.

Žrtva je bila živa odrana, a njena koža okačena na javnom mestu kao upozorenje drugima.

4.

Ovo je jedan od najtežih oblika kažnjavanja u ljudskoj istoriji, a njome su se kažnjavali lopovi i preljubnici.

Izvodilo se tako što bi se žrtvi odstranilo par ili gotovo svi vitalni organi jedan po jedan iz tela, a najčešće iz trbušne duplje. Sakaćenje se praktikovalo se na području Engleske, Holandije, Belgije i Japana. U Japanu, to je postalo i ritualni način samoubistva samuraja koji se naziva "seppuku". 

U kasnom srednjem veku, ovom se metodom nije samo ubijalo, već su se i mučili ljudi uz pomoć male izgladnele životinje, na primer miša, koji bi bio stavljen na otvoreni abdomen žive žrtve.

3.

Katarinin točak bila je poznata sprava za pogubljenje u , takođe srednjem veku, ali se koristilo sve do kraja 19. Veka.

 Nastalo je u staroj Grčkoj, ali se koristilo u celoj Europi . Žrtva se zaveže za drveni točak s raširenim udovima između žica točka. Potom se gvozdenim čekićima ili polugama lome kosti osuđeniku dok se točak okreće. Žrtva bi bila živa, ali gotovo polomljena. Ponekad bi joj je krvnik zadao udarac u stomak ili grudi, što se nazivalo "udarcem milosti" i nakon toga bi osuđenik bio zadavljen.

2.

 Danas je popularno probijanje kože nakitom, odnosno pirsing, a moguća preteča toga je jedan oblik brutalnog pogubljenja koji su praktikovali Rimljani, Kinezi, Grci i Turci u srednjem veku.

Zbog ogromne burtalnosti ova kazna se retko izricala . Žrtva je bivala probijena našiljenim drvenim štapom od rektuma do usta što je uzrokovalo brojna unutarnja krvarenja i bolnu smrt. Potom su bacani u grobnice, a ponekad je pre izvršenja kazne žrtva sama iskopavala svoj grob.

 1.

Ova silovita metoda pogubljenja bila je česta u južnoj i jugoistočnoj Aziji pre 4.000 godina, a praktikovali su je i Rimljani . Osuđenik bi se prilepio ili zavezao za tlo a onda bi pustili jednog ili više slonova da hodaju preko njega. Ponekad su se koristili i i kameni blokovi koji bi se postavili osuđeniku na grudi. Smrt bi izazvalo gušenje ili bi grudni koš i unutrašnji organi bili smrvljeni.