Tenis voliš ili ne voliš - nema između!
Oni što ga ne ljube tvrde da je to sport od kojeg te zaboli glava od skretanja sa leva na desno i obrnuto, koji pratiš tako što ne dišeš, da ne ometeš aktere meča...
Možda imaju pravo, ali tenis, uprkos tome što katkad dugo traje, donosi i mečeve koje pamtite zauvek i poželite da se nikada ne završe.
Svi koji vole tu igru imaju svoju listu najomiljenijih duela. Ovo je naša - “dramatična”.
Sačinjena je od mečeva koji su uspeli da isprate samo oni sa najdebljim živcima, neizvesni dueli “na jednu lopticu”, koji su postali deo teniske istorije.
10. Novak Đoković – Rodžer Federer, polufinale US Opena 2011 (6:7 (9-7), 4:6, 6:3, 6:2, 7:5)
Bio je to jedan od mečeva koji će mnogi ljubitelji pamtiti po velikom preokretu koji je Novak Đoković napravio. Posle zaoststka od dva seta, srpski teniser je u potpunosti preuzeo kontrolu i rešio naredna tri u svoju korist.
To je bila pretposlednja prepreka na putu do prvog trofeja US Opena u karijeri i ukupno četvrtog grend slema u karijeri, a trećeg te sezone. U finalu je kasnije pobedio Rafaela Nadala.
9. Andre Agasi – Markos Bagdatis, 2. kolo US Opena 2006 (6:4, 6:4, 3:6, 5:7, 7:5)
Maratonski duel u drugoj rundi takmičenja Andre Agasi je dobio posle rovovske borbe sa Kipraninom Markusom Bagdatisom koji je te sezone igrao najbolji tenis u karijeri.
Finalista Aus Opena te godine protiv Amerikanca je bukvalno padao od bolova i grčeva, ali i ustajao i borio se do kraja. Uprkos porazu, pobrao je aplauze za sve što je učinio i odigrao meč za sva vremena.
8. Majkl Čang – Ivan Lendl, 4. kolo Rolan Garosa 1989 (4:6, 4:6, 6:3, 6:3, 6:3)
7. Rodžer Federer – Endi Rodik, finale Vimbldona 2009 (5:7, 7:6 (10-8), 7:6 (7-5), 3:6, 16:14)
Endiju Rodiku Vimbldon je ostao nedosanjani san. Amerikanac je 2009. igrao treći put u finalu tog turnira, bio tada možda najbliži tituli, ali mu Rodžer Federer nije dozvolio da to učini. Mnogi ljubitelji tenisa ostali su složni u oceni da je to možda bio najtužniji izraz lica poraženog finaliste na jednom velikom turniru svih vremena. Imao je Amerikanac za čim da žali, jer je tada propustio poslednju priliku da podigne veliki pehar na najpoznatijoj teniskoj travi.
6. Pit Sampras – Andre Agasi, četvrtfinale 2001 US Opena (6:7 (9-7), 7:6 (7-2), 7:6 (7-2), 7:6 (7-5))
5. Rafael Nadal – Rodžer Federer, finale Vimldona 2008 (6:4, 6:4, 6:7 (5-7), 6:7 (10-8), 9:7)
Jedan od najdražih mečeva Rafaela Nadala u karijeri, jer je uspeo da nadigra Rodžera Federera u Vimbldonu posle dva izgubljena finala u nizu.
Švajcarac ga je savladao 2006. i 2007, ali je Španac u meču koji je takođe ušao u istoriju po prikazanoj borbenosti, uspeo da se revanšira i stigne do svog prvog trofeja u karijeri u Londonu.
Dve godine kasnije osvojio je još jedan, pošto je bio bolji od Tomaša Berdiha.
4. Džon Izner – Nikolas Mau, 1. kolo Vimbldona 2010 (6:4, 3:6, 6:7 (7-9), 7:6 (7-3), 70:68)
Istorijski duel koji se nikada više neće odigrati. Džon Izner i Nikolas Mau počeli su duel u utorak, 22. juna, u 19.18 časova, a završili su ga u četvrtak, 24. juna, u 17.49 sati po srednjeevropskom vremenu. Meč od jedanaest časova i pet minuta efektivne igre... Šta dodati?
3. Goran Ivanišević – Patrik Rafter, finale Vimbldona 2001 (6:3, 3:6, 6:3, 2:6, 9:7)
Sama činjenica da je te 2001. godine Goran Ivanišević na Vimbldon stigao kao 125. igrač sveta i to sa specijalnom pozivnicom organizatora govori kakav je podvig napravio Hrvat ulaskom u finale, a zatim i osvajanjem titule. On je tada igrao svoj četvrti finalni duel u Londonu u karijeri, jer je prethodno poražen 1992, 1994. i 1998. u borbi za titulu.
Naspram sebe imao je "ranjenog lava" Patrika Raftera, koji je izgubio finale godinu dana ranije od Pita Samprasa, ali je sebi tada jasno porurčio “Sad ili nikad”.
Ivanišević je mnogo godina kasnije priznao da je imao rituale te godine na Vimbldonu (budio se u isto vreme, pakovao torbu na isti način svaki put, parkirao se na identično mesto, koristio isti tuš i pisoar, i tačno je odredio koje linije na terenu sme da gazi, a koje ne). I na finalu je sve ispoštovao, a zatim je na terenu odigrao najopušteniji meč na turniru.
“Ne tvrdim da je teniski to bilo najbolje finale, ali po napetosti i zanimljivosti je sigurno jedno od najboljih svih vremena”, rekao je Hrvat.
2. Bjorn Borg - Džon Mekinro, finale Vimldona 1980 (1:6, 7:5, 6:3, 6:7 (18-16), 8:6)
1. Novak Đoković – Rafael Nadal, finale Australijan Opena 2012 (5:7, 6:4, 6:2, 6:7 (9-7), 7:5)
Duel Novaka Đokovića i Rafaela Nadala u finalu Australijan Opena 2012. komentator na turniru nazvao je duelom ratnika. Jer je taj meč bio baš to.
Igrali su Srbin i Španac taj meč pet sati i 53 minuta, što je najduže grend slem finale u istoriji. Koliko je bilo napeto i neizvesno najbolje govori Đokovićev krik na kraju i legendarni momenat koji je svima ostao u sećanju kada po osvajanju turnira cepa majicu. Novak je tada odbranio trofej u Melburnu i to tačno na stogodišnjicu turnira.
