Ko god bude pobedio u subotu, na "Olimpijaštadionu" u Berlinu, ući će u istoriju evropskog fudbala.

Ili će Barselona postati prvi klub koji je dva puta uspeo da osvoji popularnu "Tripletu" ili će Juventus uvesti sebe u mali krug onih koji su ostvarili neverovatan podvig, a trenutno ih ima samo sedam.

I odmah napomena – pod "Tripletom" UEFA podrazumeva osvajanje Kupa, odnosno Lige šampiona, titule prvaka i nacionalnog kupa, pa se tako ne računaju recimo uspesi Liverpula iz sezone 1983/84, kada su "redsi" postali prvaci Evrope i osvojili FA i Liga kup, ili kada je isti klub u sezoni 2000/01 osvojio Kup UEFA, FA kup i Liga kup.

Od kada je osnovan Kup šampiona 1956. godine, "Tripletu" su osvajali samo fudbaleri Seltika, Ajaksa, PSV Ajndhovena, Mančester junajteda, Barselone, Inter i Bajerna. Da li će se u tom smislu Barsa izdvojiti u odnosu na ostale ili će Juve sesti za ovaj okrugli sto vitezova, saznaćemo uskoro.

Krenimo redom...

GLAZGOV SELTIK 1966/67

Interisti, šampioni Evrope iz sezona 1963/64 i 1964/65, u finalu dve godine kasnije poveli su golom Sandra Macole sa bele tačke u 7. minutu, ali su Tomi Gemel u 63. i Stefen Čalmers u 84. minutu učinili zeleno-bele besmrtnima. Za kraj priče o "Lisabonskim lavovima" i jedan kuriozitet – na putu ka finalu Kupa šampiona Seltik je te sezone doživeo samo jedan poraz i to od naše Vojvodine u prvom meču četvrtfinala (1:0), međutim u revanšu na "Seltik parku" bilo je 2:0 za domaćina.

Te sezone, Seltik je izgubio samo još od zagrebačkog Dinama u pripremnom periodu i dva puta od Dandi junajteda u ligi, kod kuće i u gostima.

AJAKS AMSTERDAM 1971/72

Na narednu "Tripletu" nije se čekalo mnogo – pet godina, a drugi tim koji je to uspeo bio je zaista najdominantiji klub u Evropi u tom periodu, amsterdamski Ajaks.

Predvođeni jednim od najboljih fudbalera sveta svih vremena, Johanom Krojfom, "kopljanici" su odbranili titulu prvaka Evrope iz sezone 1970/71 – sa stilom!

Ajaks je do titule prvaka Holandije stigao uz 30 pobeda, tri remija i samo jednim porazom, uz gol-razliku +84 u osam bodova više od Fajnorda (tada se za pobedu dodeljivalo dva boda), a dominacija je potvrđena osvajanjem Kupa pobedama nad Cvoleom 8:3, Go Ahed Iglsom 3:0, NEC-om 1:0, Folendamom 2:0 i Den Hagom u finalu 3:2. Međutim, to nisu bili pravi izazovi za ekipu u kojoj su, pred Krojfa, igrali još naš legendarni fudbaler i trener Velibor Vasović, zatim Johan Neskens, Piter Kajser, Dirk Vuter van Dajk, itd.

Na putu ka kultnom i omraženom fudbalskom zdanju, domu najvećeg rivala Fajnorda, "De Kajpu", Ajaks je redom izbacivao Dinamo Drezden (2:0 ukupno), Olimpik Marsej (6:2), Arsenal (3:1) i Benfiku (1:0), a onda je pred velikim brojem svojih navijača morao protiv – Intera, svedoka i prve "Triplete" u istoriji.

Malo sudbina, malo Johan Krojf, tek "nerazuri" su promovisali i narednog osvajača triple krune.

Završeno je rutinskom pobedom Holanđana od 2:0, golovima Krojfa u 47. i 76. minutu, a ispostaviće se da će Ajaks i naredne sezone osvojiti Kup šampiona, ali nikada više "Tripletu", pa ni 1995. godine kada je poslednja velika generacija tog kluba u Beču osvojila Ligu šampiona u meču sa super snažnim Milanom.

PSV AJNDHOVEN 1987/88

Škoti, Holanđani, pa opet Holanđani!

Treća "Tripleta" evropskog fudbala delo je fudbalera PSV Ajndhovena i velikog trenera u nastajanju, Gusa Hidinka. Poput "Lisabonskih lavova", malo ko je te 1987. godine smatrao da se kuva nešto veliko, neponovljivo u Ajndhovenu, tim pre što je tog leta najveća zvezda kluba (i jedna od najvećih Evrope u tom periodu), Rud Gulit, otišla u Milan za velikih šest miliona funti.

Međutim, na "Filipsu" je ostala grupa holandskih fudbalera koje je predvodio Belgijanac, kapiten Erik Gerec, a kojoj je snagu, uprnost i mirnoću u završnicama važnih susreta dala grupa danskih fudbalera: Jan Hajnce, Ivan Nilsen, Soren Lerbi i Frank Arnesen, pojačana "vikingom", Norvežaninom Halvarom Toresenom. Bio je tu i jedan mladi fudbaler, koji će kasnije golom rešiti finale Kupa šampiona 1992. godine i doneti Barseloni prvu titulu, a radi se o Ronaldu Kumanu.

Prilike u evropskom fudbalu u to vreme bile su takve da nije bilo baš očekivano da ovaj sasatav, čiji je gol branio čuveni Hans van Brukelen, a za kreaciju u napadu bio zadužen Vim Kift, bude "viđen" na krovu kontinenta.

Ali, nije to bila ni prva, ni poslednja sezona kada je fudbal pisao nezaboravne priče (nažalost, toga je danas sve manje).

PSV je u Holandiji prilično lako i ubedljivo pobedio Ajaks u trci za titulom prvaka i osvojio desetu u istoriji skorom 27-5-2, sa devet bodova više od kluba iz Amsterdama, a Kif je dao 29 golova na 34 utakmice. U Kupu, padali su redom De Trefers (6:0), MVV (3:1), Den Boš (1:0, produžeci), RBC (2:0), Venlo (3:1, produžeci) i u finalu Roda (3:2, produžeci).

Međutim, ništa od toga ne bi bilo istorijski u evropskim okvirima, da PSV nije osvojio (do danas) jedinu titulu prvaka Evrope, baš kao i Seltik 1967. Hidinka i momke put do finala na "Nekerštadionu" u Štutgartu vodio je preko Galatasaraja (3:2), Rapida iz Beča (4:1), Bordoa (1:1, gol u gostima) i Real Madrida (1:1, gol u gostima), da bi u trećem finalu u pet sezona odlučenom posle penala (Liverpul – Roma 1:1, 4:2 i Steaua – Bareslona 0:0, 2:0), tim PSV Ajndhovena imao više nerava od igrača Benfike, dvostrukih prvaka Evrope s početka 60-ih godina.

Bilo je 5:5 bez promašaja, kada je na početku šeste serije Anton Jansen pogodio, a Antonio Veloso promašio. PSV je postao prvak Evrope odigravši poslednjih pet mečeva u Kupu šampiona – nerešeno!

Istog leta, šestorica igrača PSV-a vratiće se u Nemačku kao reprezentativci Holandije i učestvovati u pohodu na, takođe, jedinu titulu prvaka Evrope koju ova sjajna nacija ima – osvojenu protiv Nemaca u polufinalu, odnosno Rusijom u finalu. Van Brukelen, Kuman i Gerald Mervin Venenburg bili su starteri u finalu.

MANČESTER JUNAJTED 1998/99



Pet godina, 15 godina, pa 11 godina. Toliko se čekalo na "Tripletu" broj četiri, a ona je delo Mančester junajteda i legendarnog sera Aleksa Fergusona.

Ovo je možda i globalno najpoznatija od sedam dosadašnjih "Tripleta", što zbog uticaja engleskih medija i engleskog govornog područja, što zbog popularnosti i Junajteda kao kluba i upravo te generacije "Fergijevih beba", ali i zbog načina na koji je osvojena – dramatičnim pobedama u sva tri takmičenja!

"Đavoli" su FA kup osvojili lagano, pobedom od 2:0 nad Njukaslom u finalu golovima Tedija Šeringema u 11. i Pola Skolsa u 52. minutu, ali je polufinale bilo burno, da se i danas prepričava.

Igrale su fantastične generacije Junajteda i Arsenala, koje su se malo je reći mrzele. U prvom polufinalu, posle 120 minuta u Birmingemu, bilo je 0:0, pa se igrao revanš tri dana kasnije na istom mestu. Ovog puta bilo je golova posle 90 minuta, ali ne i pobednika (17. - 1:0 Dejvid Bekam, 69. - 1:1 Denis Bergkamp), pa su se opet igrali produžeci, a onda je viđen jedan od najlepših golova u istoriji engleskog fudbala, kada je Rajan Gigs u 109. minutu u stilu Dijega Armanda Maradone promešao kompletnu odbranu Arsenala i postigao gol za pamćenje i to u trenutku kada je njegov tim igrao sa desetoricom zbog isključenja kapitena Roja Kina!

Čisto da dočaramo o kakvom se sudaru titana radilo, evo i postava iz te utakmice:

ARSENAL: Siman – Dikson, Adams, Kion, Vinterburn – Vijera, Parlor, Peti, Ljungberg – Bergkamp, Anelka. Zamene: Bold, Vivas, Overmars, Lukić, Kanu.

JUNAJTED: Šmajhel – G. Nevil, Jonsen, Stam, F. Nevil – Bat, Kin, Blomkvist, Bekam – Solskajer, Šernigem. Zamene: Van der Gov, Jork, Irvin, Skols, Gigs.

Ništa manje uzbudljiva i dramatična nije bila borba ova dva kluba u Premijer ligi, gde je Arsenal ostao bez naslova šampiona u poslednjem kolu. Tim Arsena Vengera, koji nije imao poraz u ligi od 13. decembra, furiozno je igrao na kraju i serijom od 8-1-0 iskoristio to što je Fergusonov satav počeo da "kalira" na gostovanjima – tri remija u nizu za Junajted (Lids 1:1, Liverpul 2:2 i Blekburn 0:0) doveli su u pitanje "već osvojenu" titulu.

Ali, onda je na scenu stupio legendarni Džimi Flojd Haselbajnk, koji je u pretposlednjem kolu golom za Lids (1:0) naneo Arsenalu prvi poraz posle šest meseci i vratio Junajted na bod ispred, ali je to trebalo potvrditi u poslednjem kolu, kada je Arsenal golom Nvankva Kanua pobedio Aston Vilu, a Mančester...

...gubio na "Old trafordu" od Totenhema rezultatom 0:1 (Les Ferdinand). Čak ni posle gola Dejvida Bekama u 42. minutu za 1:1, "đavoli" nisu imali dovoljno bodova za titulu, ali jesu kada je Endi Kol u 48. minutu postavio konačnih 2:1.

I sve to nije ništa u odnosu na čuveno finale Lige šampiona odigrano u Barseloni u maju 1999. godine, do kojeg je Junajted stigao igrajući u prvoj fazi u "grupi smrti" (Bajern 11 bodova, Mančester 10, Barselona 8, Brondbi 3, presudan za plasman dalje Junajteda bio je remi u Barseloni od 3:3).

Kasnije, Englezi su prošli Inter (2:0, 1:1) i Juventus (1:1, 2:3), a onda se ponovo sreli sa Bajernom s kojim su u grupi dva puta remizirali – 1:1 i 2:2.



Utakmica na "Kamp nou" stadionu koju je 26. maja vodio Pjerluiđi Kolina apsolutno je pripala Bavarcima, koje je vodio Otmar Hifled, a koji su na terenu imali "aždaje" poput Olivera Kana, Lotara Mateusa, Štefana Efenberga, Marija Baslera, Jensa Jeremisa, Karstena Jankera, itd. Pred 90.000 ljudi, Bajern je poveo golom "Super Marija" u 6. minutu, potom se uzdrmala i prečka iznad Šmajhelove glave, a Janker je propustio dve šanse da reši finale, u kojem je Ferguson pokušao nešto sa Gigsom na desnom krilu i bio bez prilike za gol do nadoknade vremena. A, onda...

U 67. minutu, umeto Blomkvista, Ferguson je ubacio Šeringema, a u 81. umesto Kola ušao je Solskjaer (potezi karijere čuvenog menadžera). U 91. minutu, Bekam je izveo korner, a rezervista Šeringem u gužvi pogodio mrežu, u 93. minutu, Bekam je izveo korner, a rezervista Solskjaer pogodio mrežu.

Nikad viđeno ni pre, ni posle toga! Golovi su postignuti u 90:36 i 92:17.

Bilo je to drugo finale Lige, tj. Kupa šampiona koje je Bajern izgubio 2:1 posle vođstva, a u oba je igrao Mateus (1987 – Porto 2:1, Kegl 25, Mađer 77, Žuari 80).

Do danas, to će ostati jedina "Tripleta" engleskih klubova.

BARSELONA 2008/09



Deceniju posle Barselone – Barselona, ali u Rimu!

Nekako u isto vreme je fer reći i da je prva "Tripleta" Barselone i najdominantnije osvojena i najkontroverznije osvojena, jer će se s pravom javiti navijači Čelsija i reći: "Jeste, gospodo, 'drali' ste sve žive, al iste nas u polufinalu izbacili zahvaljujući sudiji Tomu Heningu Ovrebu".

Pep Gvardiola je te sezone imao "jeziv" sastav na okupu: Valdes, Pujol, Ture, Pike, Silvinjo, Buskets, Ćavi, Inijesta, Mesi, Anri, Eto, pa i Alveš, Markez, Abidal, Kejta, Krkić, Gudjonsen), a u prvoj sezoni posle odlaska Ronaldinja u Milan, Deka u Čelsi i Lilijana Turama u penziju, titula je osvojena sa devet bodova prednosti nad Real Madridom i dve nezaboravne pobede u "El Klasiku" – 2:0 u Barseloni i 2:6 u Madridu. Barsa je počela porazom od Numansije i remijem sa Rasingom, a onda pobedila na 19 od narednih 20 utakmica, uz jedan remi, sela na prvo mesto i nije se spustila do kraja prvenstva, a gas je spušten nakon što je Real ponižen na stadionu "Santijago Bernabeu" (2:6, Anri 17, 57, Pujol 20, Mesi 35, 74, Pike 82), pa bi prednost u odnosu na "kraljeviće" bila i veća od devet bodova da u poslednje četiri utakmice u Primeri Gvardiola nije uzeo samo dva boda.

Tada se već razmišljalo o dva finala, Kupa kralja i Lige šampiona.

U Kupu, Barselona je stigla do finala bez poraza, pobedama nad Benidormom (2:0), Atletiko Madridom (5:2), Espanjolom (3:2) i Majorkom (3:1), a u finalu u Valensiji deklasiran je Atletik Bilbao rezultatom 4:1 (Ture 31, Mesi 54, Krkić 57, Ćavi 64).



Ta utakmica usledila je samo sedam dana posle najburnijeg meča sezone, revanša polufinala Lige šampiona, do kojeg je Barsa stigla nadmoćno osvojivši grupu uprkos porazu u 6. kolu od Šahtjora kod kuće (2:3), a potom brišući redom nimalo lake rivale u nokaut fazi: Lion 1:1, 5:2 u revanšu i Bajern 4:0 kod kuće, 1:1 u revanšu.

Privremeni menadžer Čelsija, inače vlasnik "Triplete", Hidink, odradio je odlično prvu utakmicu u Kataloniji i u London doneo 0:0, a "Bridž" je proključao posle devet minuta kada je Majkl Esijen doveo "plavce" u vođstvo. Međutim, tada je na terenu počelo da se događa sve i svašta, a najgore od svih snašao se Ovrebo, koji je – prema mišljenju Engleza i ne samo Engleza – propustio da dosudi dva penala za Čelsi i isključi više od jednog igrača Barselone (crveni je dobio Erik Abidal u 66. minutu)...

Deset minuta nakon što je Đerar Pike igrao rukom u svom šesnaestercu posle šuta Nikolasa Anelke, a Ovrebo odmahnuo glavom, usledio je napad Barse i udarac Andresa Inijeste u 94. minutu koji Petr Čeh nije imao šanse da odbrani – delirijum u svakom smislu! Dok su "plavci" jurili Ovreba i gurali ga, pa i udarali (najratoborniji bio je Didije Drogba, zamenjen zbog povrede posle par grubih startova nad njim), Barsa je slavila plasman u drugo finale Lige šampiona u četiri sezone (2005/06).

A, tamo, 27. maja na rimskom "Olimpiku", postojao je samo jedan tim, Gvardiolin. Samuel Eto u 10. i Lionel Mesi glavom u 70. minutu doneli su, prema prikazanom, rutinsku pobedu Barseloni nad Mančester junajtedom, koji je simbolično svoju "Tripletu" osvojio u gradu petog osvajača!

INTER MILAN 2009/10



Priča o Interovoj čuvenoj "Tripleti" iz sezone 2009/10, zapravo počinje leta 2008. godine, kada je vlasnik "nerazura" Masimo Morati uručio otkaz Robertu Manćiniju posle tri uzastopna "skudeta" od čega su poslednja dva osvojena sa ukupno tri poraza. Ali, tri rane eliminacije u Ligi šampiona, od Viljareala, Valensije i Liverpula, navela su Moratija da iskoristi razlaz Žozea Murinja i Čelsija i dovede traženog trenera na "Đuzepe Meacu".

I, iako je Inter prilično nadmoćno osvojio "skudeto" u prvoj Murinjovoj sezoni, sa po deset bodova više od Juventusa i Milana i bez poraza u mečevima sa najvećim rivalima, eliminacija u polufinalu Kupa Italije od Sampdorije (3:1 ukupno) i naročito osmini finala Lige šampiona od Mančester junajteda (2:0 ukupno) itekako su zaličili na Manćinijeva ostvaranje u prethodne tri sezone.

Murinjo, koji pre toga nije uspeo da donese Ligu šampiona Čelsiju, bio je pod pritiskom, a onda je pokazao i menadžerske i trenerske kvalitete. Na leto 2009. zahvalio se veteranima Adrijanu, Figu, Krespu, Kruzu, na pozajmie poslao Mansinija, Suaza, Burdisa, Kvarežmu, još genijalnije Akvafresku, Međoronija, Bolconija i Bonućija iskoristio za doplatu nekih igrača i najgenijalnije, strelca 37 golova prethodne sezone, Zlatana Ibrahimovića, prodao Barseloni za 69,5 miliona evra, posle čega je bez problema kupio sve što je želeo.

Sumu zarađenu od Barselone umanjio je za 20 miliona evra, ali dobio Samuela Etoa, za presudnog čoveka na terenu te sezone Dijega Milita dao je samo 13,5 miliona, Tijaga Motu doveo je za 4,2, a
pred sam start sezone u Milano je stigla poslednja karika koja je nedostajala – Vesli Snajder za 18 miliona evra (na kraju, Inter je tog leta potrošio 89, a zaradio 97 miliona).

Sve je bilo spremno za početak, a počelo je katastrofalno – remi s Barijem u Seriji A i poraz od Sampdorije nisu bili ništa u odnosu na tri remija u prva tri kola u grupnoj fazi Lige šampiona, posle čega je Inter putovao u Kijev i jednostavno, po svakoj računici, morao da pobedi Dinamo. Gubio je 1:0 na poluvremenu golom Andrija Ševčenka u 21. minutu. Inter i Murinjo bili su spremni za debakl kakav nije zapamćen, ali... Dve ofanzivne zamene na poluvremenu na "Lobanovskom" i uvođenje tinejdžera Marija Balotelija, stvorila su frku u drugom poluvremenu pred golom Dinama – Milito u 86. i Snajder u 89. minutu, za pobedu koja je preokrenula sve, baš sve u korist "nerazura".

Čak ni poraz u Barseloni u sledećem kolu LŠ nije poremetio Inter, koji se nekako uvukao u osminu finala Lige šampiona i na miru posvetio Seriji A i Kupu, bar do proleća, kada su počeli novi problemi. Inter je suvereno vođstvo u prvenstvu ispustio serijom od dve pobede u devet kola, zbog čega je Murinjo ljutito poručio čelnicima italijanskog fudbala da će Roma i Milan osvojiti "zero tituli" dok je on tu, ali ga je poraz od Rome na "Olimpiku" 27. marta doveo u situaciju da mora bukvalno sve da pobedi do kraja sezone kako bi osvojio "skudeto".

U međuvremenu, Murinjo je preko "svog" Čelsija (2:1 na Meaci – Milito 3, Kambijaso 55, 0:1 na Bridžu – Eto 78) i CSKA iz Moskve (1:0 na Meaci – Milito 65, 0:1 u Moskvi – Snajder 6), stigao do polufinala Lige šampiona uz četiri pobede i tamo ponovo naišao na aktuelnog vlasnika "Triplete", Gvardiolinu Barselonu. Bilo je potrebno "remek delo" da bi se ta prepreka prevazišla, s tim da je Inter u međuvremenu počeo da se budi i nizom od pet pobeda i remija u Seriji A doveo borbu sa Romom do usijanja.

Ispostaviće se da bi Roma bila šampion da 25. aprila nije izgubila od Sampdorije na "Olimpiku" rezultatom 1:2 (Pacini u 85. minutu), a agoniju najvećeg rivala na istom mestu produbio je Inter pobedom u finalu Kupa Italije i to golom, koga drugog, nego "El Prinćipe" Milita u 39. minutu. Murinjo je na toj utakmici ostao bez povređenog Snajdera u 5, odnosno Kordobe u 39. minutu.

Borba sa Romom za "skudeto" potrajala je do poslednjeg kola, kada su "nerazuri" morali da pobede u Sijeni, a pobedili su golom – Milita u 57. minutu, pa je trka završena skorom 82:80 u korist "nerazura".

Nešto pre te utakmice, odigran je čuveni dvomeč polufinala Lige šampiona sa Barselonom, koji je počeo golom Pedra Rodrigeza na "Meaci" za deprimirajućih 0:1 u 19. minutu, ali je potom Inter samleo šampiona Evrope i golovima Snajdera u 30, Majkona u 48. i Milita u 69. minutu obezbedio sebi dva gola za revanš u Kataloniji, a Murinjo je igračima tražio samo jedan. Bunker je bio očekivan i zacementiran kada je Mota isključen već u 28. minutu, prestrogo, a ispostaviće se da će Barsa udarati u crno-plavi bedem sve do 84. minuta, kada je Pike pogodio mrežu za 1:0.

To nije bilo dovoljno – Murinjo je volšebno odveo Inter u prvo finale Lige šampiona od 1967. godine i poraza od Seltika u Lisabonu. "Pobedićemo 2:0", rekao je Materaciju kada je odgledao Bajernovu utakmicu pred put u Madrid i tako je bilo – 29. i 30. golom Milita u sezoni, u 35. i 70. minutu, Inter je postao prvak Evrope treći put u istoriji, a prvi put osvojio je "Tripletu", godinu dana nakon što je to uradila Barsa.

Bajern Luja van Gala stvorio je jednu šansu za gol u pomenutom finalu, ali Bavarci svoju šansu nisu propustili tri godine kasnije u Londonu.

BAJERN MINHEN 2012/13



Ako smo priču o Interu počeli od prethodne sezone, još je važnije naglasiti istoriju u slučaju poslednjeg, sedmog osvajača "Triplete", Bajerna iz Minhena.

Prvo, posle tri uzastopne titule prvaka Evrope od 1974. do 1976. Bajern je doživeo pet poraza u narednih šest finala Kupa i Lige šampiona, pobedivši samo Valensiju 2001. na penale i uvrstivši se u red klubova sa najviše neuspeha na poslednjem ispitu (Juventus, Benfika i Bajern po pet).

Još gore, Jup Hajnkes koji je zamenio madridskog gubitnika iz 2010. godine, Van Gala, u prvoj sezoni u Minhenu pokupio je sva moguća druga mesta i "preživeo". Borusija Dortmund Jirgena Klopa osvojila je "duplu krunu" u Nemačkoj, porazivši Bavarce u finalu Kupa, a onda je već vremešni i istrošeni Čelsi, sa privremenim menadžerom Robertom Di Mateom, bio "bačen lavovima" u finalnoj utakmici Lige šampiona i – otišao kući trijumfalno!

Hajnkesov Bajern izgubio je drugo finale LŠ u tri sezone i to kod kuće, na "Alijanc areni", posle dramatične penal serije. Trebalo je to sažvakati i progutati. Kada je gorčina svarena, usledio je neverovatan odgovor – već naredne sezone i to bez značajnih transfera (mada treba reći da je prodat strelac 41 gola iz prethodne sezone Mario Gomez, a doveden Mario Mandžukić), Hajnkes je odveo Arjena Robena, Franka Riberija i ostale do najvećeg uspeha u inače sjajnoj istoriji kluba.

Što se šampionske titule tiče, počelo je serijom od devet pobeda u Bundesligi, kojom je stečena nikad ugrožena prednost do kraja, a završeno samo jednim porazom, gol razlikom +80 i prednošću od 25 bodova nad Dortmundom. "Salatara" je osvojena već u 28. kolu čime je poboljšan rekord kluba za dva vikenda.

S obzirom na to da je "mašina" iz Minhena osvojila Kup Nemačke sa šest pobeda iz šest mečeva (između ostalog izbačeni su Dortmund i Volfsburg) i samo tri primljena gola, od čega dva u finalu sa Štutgartom u Berlinu (3:2, posle 3:0), bilo je jasno da će najteži ispiti uslediti u Ligi šampiona. Ali, sve do finala, nije bilo tako...

Bajern je, doduše, 2. oktobra 2012. doživeo neočekivan poraz od BATE Borisova i tek za gol prednosti osvojio prvo mesto ispred Valensije, što im je dalo ulogu povlašećnih na žrebu i onu su tu ulogu znali da iskoriste – 1:3 protiv Arsenala u Londonu pa neprijatnih 0:2 u Minhenu, ali prolaz dalje, dve pobede od po 2:0 nad Juventusom i onda čuveni dvomeč sa Barselonom, u kom su Nemci pobedili 4:0 pa 0:3.



I onda, u svenemačkom finalu u engleskom hramu fudbala "Vembliju", Bajern je osvojio petu titulu prvaka Evrope golom Arjena Robena u 89. minutu, nakon što je Mario Mandžukić doveo crvene u vođstvo u 60, Ilkan Gundogan obradovao žuto-crne pogotkom sa penala u 68. minutu.

Uz opasku da je sezona 2012/13 počela trijumfom Bajerna u Superkupu Nemačke, a završena skorom 46-5-3 u svim takmičenjima, tog 25. maja 2013. godine slavni klub uvrstio je sebe u grupu odabranih u koju će pokušati da se umeša i Juventus, ali to neće biti nimalo lako.

Ko god bude pobedio u subotu, na "Olimpijaštadionu" u Berlinu, ući će u istoriju evropskog fudbala.

Ili će Barselona postati prvi klub koji je dva puta uspeo da osvoji popularnu "Tripletu" ili će Juventus uvesti sebe u mali krug onih koji su ostvarili neverovatan podvig, a trenutno ih ima samo sedam.

I odmah napomena – pod "Tripletom" UEFA podrazumeva osvajanje Kupa, odnosno Lige šampiona, titule prvaka i nacionalnog kupa, pa se tako ne računaju recimo uspesi Liverpula iz sezone 1983/84, kada su "redsi" postali prvaci Evrope i osvojili FA i Liga kup, ili kada je isti klub u sezoni 2000/01 osvojio Kup UEFA, FA kup i Liga kup.

Od kada je osnovan Kup šampiona 1956. godine, "Tripletu" su osvajali samo fudbaleri Seltika, Ajaksa, PSV Ajndhovena, Mančester junajteda, Barselone, Inter i Bajerna. Da li će se u tom smislu Barsa izdvojiti u odnosu na ostale ili će Juve sesti za ovaj okrugli sto vitezova, saznaćemo uskoro.

Krenimo redom...

GLAZGOV SELTIK 1966/67

Interisti, šampioni Evrope iz sezona 1963/64 i 1964/65, u finalu dve godine kasnije poveli su golom Sandra Macole sa bele tačke u 7. minutu, ali su Tomi Gemel u 63. i Stefen Čalmers u 84. minutu učinili zeleno-bele besmrtnima. Za kraj priče o "Lisabonskim lavovima" i jedan kuriozitet – na putu ka finalu Kupa šampiona Seltik je te sezone doživeo samo jedan poraz i to od naše Vojvodine u prvom meču četvrtfinala (1:0), međutim u revanšu na "Seltik parku" bilo je 2:0 za domaćina.

Te sezone, Seltik je izgubio samo još od zagrebačkog Dinama u pripremnom periodu i dva puta od Dandi junajteda u ligi, kod kuće i u gostima.

AJAKS AMSTERDAM 1971/72

Na narednu "Tripletu" nije se čekalo mnogo – pet godina, a drugi tim koji je to uspeo bio je zaista najdominantiji klub u Evropi u tom periodu, amsterdamski Ajaks.

Predvođeni jednim od najboljih fudbalera sveta svih vremena, Johanom Krojfom, "kopljanici" su odbranili titulu prvaka Evrope iz sezone 1970/71 – sa stilom!

Ajaks je do titule prvaka Holandije stigao uz 30 pobeda, tri remija i samo jednim porazom, uz gol-razliku +84 u osam bodova više od Fajnorda (tada se za pobedu dodeljivalo dva boda), a dominacija je potvrđena osvajanjem Kupa pobedama nad Cvoleom 8:3, Go Ahed Iglsom 3:0, NEC-om 1:0, Folendamom 2:0 i Den Hagom u finalu 3:2. Međutim, to nisu bili pravi izazovi za ekipu u kojoj su, pred Krojfa, igrali još naš legendarni fudbaler i trener Velibor Vasović, zatim Johan Neskens, Piter Kajser, Dirk Vuter van Dajk, itd.

Na putu ka kultnom i omraženom fudbalskom zdanju, domu najvećeg rivala Fajnorda, "De Kajpu", Ajaks je redom izbacivao Dinamo Drezden (2:0 ukupno), Olimpik Marsej (6:2), Arsenal (3:1) i Benfiku (1:0), a onda je pred velikim brojem svojih navijača morao protiv – Intera, svedoka i prve "Triplete" u istoriji.

Malo sudbina, malo Johan Krojf, tek "nerazuri" su promovisali i narednog osvajača triple krune.

Završeno je rutinskom pobedom Holanđana od 2:0, golovima Krojfa u 47. i 76. minutu, a ispostaviće se da će Ajaks i naredne sezone osvojiti Kup šampiona, ali nikada više "Tripletu", pa ni 1995. godine kada je poslednja velika generacija tog kluba u Beču osvojila Ligu šampiona u meču sa super snažnim Milanom.

PSV AJNDHOVEN 1987/88

Škoti, Holanđani, pa opet Holanđani!

Treća "Tripleta" evropskog fudbala delo je fudbalera PSV Ajndhovena i velikog trenera u nastajanju, Gusa Hidinka. Poput "Lisabonskih lavova", malo ko je te 1987. godine smatrao da se kuva nešto veliko, neponovljivo u Ajndhovenu, tim pre što je tog leta najveća zvezda kluba (i jedna od najvećih Evrope u tom periodu), Rud Gulit, otišla u Milan za velikih šest miliona funti.

Međutim, na "Filipsu" je ostala grupa holandskih fudbalera koje je predvodio Belgijanac, kapiten Erik Gerec, a kojoj je snagu, uprnost i mirnoću u završnicama važnih susreta dala grupa danskih fudbalera: Jan Hajnce, Ivan Nilsen, Soren Lerbi i Frank Arnesen, pojačana "vikingom", Norvežaninom Halvarom Toresenom. Bio je tu i jedan mladi fudbaler, koji će kasnije golom rešiti finale Kupa šampiona 1992. godine i doneti Barseloni prvu titulu, a radi se o Ronaldu Kumanu.

Prilike u evropskom fudbalu u to vreme bile su takve da nije bilo baš očekivano da ovaj sasatav, čiji je gol branio čuveni Hans van Brukelen, a za kreaciju u napadu bio zadužen Vim Kift, bude "viđen" na krovu kontinenta.

Ali, nije to bila ni prva, ni poslednja sezona kada je fudbal pisao nezaboravne priče (nažalost, toga je danas sve manje).

PSV je u Holandiji prilično lako i ubedljivo pobedio Ajaks u trci za titulom prvaka i osvojio desetu u istoriji skorom 27-5-2, sa devet bodova više od kluba iz Amsterdama, a Kif je dao 29 golova na 34 utakmice. U Kupu, padali su redom De Trefers (6:0), MVV (3:1), Den Boš (1:0, produžeci), RBC (2:0), Venlo (3:1, produžeci) i u finalu Roda (3:2, produžeci).

Međutim, ništa od toga ne bi bilo istorijski u evropskim okvirima, da PSV nije osvojio (do danas) jedinu titulu prvaka Evrope, baš kao i Seltik 1967. Hidinka i momke put do finala na "Nekerštadionu" u Štutgartu vodio je preko Galatasaraja (3:2), Rapida iz Beča (4:1), Bordoa (1:1, gol u gostima) i Real Madrida (1:1, gol u gostima), da bi u trećem finalu u pet sezona odlučenom posle penala (Liverpul – Roma 1:1, 4:2 i Steaua – Bareslona 0:0, 2:0), tim PSV Ajndhovena imao više nerava od igrača Benfike, dvostrukih prvaka Evrope s početka 60-ih godina.

Bilo je 5:5 bez promašaja, kada je na početku šeste serije Anton Jansen pogodio, a Antonio Veloso promašio. PSV je postao prvak Evrope odigravši poslednjih pet mečeva u Kupu šampiona – nerešeno!

Istog leta, šestorica igrača PSV-a vratiće se u Nemačku kao reprezentativci Holandije i učestvovati u pohodu na, takođe, jedinu titulu prvaka Evrope koju ova sjajna nacija ima – osvojenu protiv Nemaca u polufinalu, odnosno Rusijom u finalu. Van Brukelen, Kuman i Gerald Mervin Venenburg bili su starteri u finalu.

MANČESTER JUNAJTED 1998/99



Pet godina, 15 godina, pa 11 godina. Toliko se čekalo na "Tripletu" broj četiri, a ona je delo Mančester junajteda i legendarnog sera Aleksa Fergusona.

Ovo je možda i globalno najpoznatija od sedam dosadašnjih "Tripleta", što zbog uticaja engleskih medija i engleskog govornog područja, što zbog popularnosti i Junajteda kao kluba i upravo te generacije "Fergijevih beba", ali i zbog načina na koji je osvojena – dramatičnim pobedama u sva tri takmičenja!

"Đavoli" su FA kup osvojili lagano, pobedom od 2:0 nad Njukaslom u finalu golovima Tedija Šeringema u 11. i Pola Skolsa u 52. minutu, ali je polufinale bilo burno, da se i danas prepričava.

Igrale su fantastične generacije Junajteda i Arsenala, koje su se malo je reći mrzele. U prvom polufinalu, posle 120 minuta u Birmingemu, bilo je 0:0, pa se igrao revanš tri dana kasnije na istom mestu. Ovog puta bilo je golova posle 90 minuta, ali ne i pobednika (17. - 1:0 Dejvid Bekam, 69. - 1:1 Denis Bergkamp), pa su se opet igrali produžeci, a onda je viđen jedan od najlepših golova u istoriji engleskog fudbala, kada je Rajan Gigs u 109. minutu u stilu Dijega Armanda Maradone promešao kompletnu odbranu Arsenala i postigao gol za pamćenje i to u trenutku kada je njegov tim igrao sa desetoricom zbog isključenja kapitena Roja Kina!

Čisto da dočaramo o kakvom se sudaru titana radilo, evo i postava iz te utakmice:

ARSENAL: Siman – Dikson, Adams, Kion, Vinterburn – Vijera, Parlor, Peti, Ljungberg – Bergkamp, Anelka. Zamene: Bold, Vivas, Overmars, Lukić, Kanu.

JUNAJTED: Šmajhel – G. Nevil, Jonsen, Stam, F. Nevil – Bat, Kin, Blomkvist, Bekam – Solskajer, Šernigem. Zamene: Van der Gov, Jork, Irvin, Skols, Gigs.

Ništa manje uzbudljiva i dramatična nije bila borba ova dva kluba u Premijer ligi, gde je Arsenal ostao bez naslova šampiona u poslednjem kolu. Tim Arsena Vengera, koji nije imao poraz u ligi od 13. decembra, furiozno je igrao na kraju i serijom od 8-1-0 iskoristio to što je Fergusonov satav počeo da "kalira" na gostovanjima – tri remija u nizu za Junajted (Lids 1:1, Liverpul 2:2 i Blekburn 0:0) doveli su u pitanje "već osvojenu" titulu.

Ali, onda je na scenu stupio legendarni Džimi Flojd Haselbajnk, koji je u pretposlednjem kolu golom za Lids (1:0) naneo Arsenalu prvi poraz posle šest meseci i vratio Junajted na bod ispred, ali je to trebalo potvrditi u poslednjem kolu, kada je Arsenal golom Nvankva Kanua pobedio Aston Vilu, a Mančester...

...gubio na "Old trafordu" od Totenhema rezultatom 0:1 (Les Ferdinand). Čak ni posle gola Dejvida Bekama u 42. minutu za 1:1, "đavoli" nisu imali dovoljno bodova za titulu, ali jesu kada je Endi Kol u 48. minutu postavio konačnih 2:1.

I sve to nije ništa u odnosu na čuveno finale Lige šampiona odigrano u Barseloni u maju 1999. godine, do kojeg je Junajted stigao igrajući u prvoj fazi u "grupi smrti" (Bajern 11 bodova, Mančester 10, Barselona 8, Brondbi 3, presudan za plasman dalje Junajteda bio je remi u Barseloni od 3:3).

Kasnije, Englezi su prošli Inter (2:0, 1:1) i Juventus (1:1, 2:3), a onda se ponovo sreli sa Bajernom s kojim su u grupi dva puta remizirali – 1:1 i 2:2.



Utakmica na "Kamp nou" stadionu koju je 26. maja vodio Pjerluiđi Kolina apsolutno je pripala Bavarcima, koje je vodio Otmar Hifled, a koji su na terenu imali "aždaje" poput Olivera Kana, Lotara Mateusa, Štefana Efenberga, Marija Baslera, Jensa Jeremisa, Karstena Jankera, itd. Pred 90.000 ljudi, Bajern je poveo golom "Super Marija" u 6. minutu, potom se uzdrmala i prečka iznad Šmajhelove glave, a Janker je propustio dve šanse da reši finale, u kojem je Ferguson pokušao nešto sa Gigsom na desnom krilu i bio bez prilike za gol do nadoknade vremena. A, onda...

U 67. minutu, umeto Blomkvista, Ferguson je ubacio Šeringema, a u 81. umesto Kola ušao je Solskjaer (potezi karijere čuvenog menadžera). U 91. minutu, Bekam je izveo korner, a rezervista Šeringem u gužvi pogodio mrežu, u 93. minutu, Bekam je izveo korner, a rezervista Solskjaer pogodio mrežu.

Nikad viđeno ni pre, ni posle toga! Golovi su postignuti u 90:36 i 92:17.

Bilo je to drugo finale Lige, tj. Kupa šampiona koje je Bajern izgubio 2:1 posle vođstva, a u oba je igrao Mateus (1987 – Porto 2:1, Kegl 25, Mađer 77, Žuari 80).

Do danas, to će ostati jedina "Tripleta" engleskih klubova.

BARSELONA 2008/09



Deceniju posle Barselone – Barselona, ali u Rimu!

Nekako u isto vreme je fer reći i da je prva "Tripleta" Barselone i najdominantnije osvojena i najkontroverznije osvojena, jer će se s pravom javiti navijači Čelsija i reći: "Jeste, gospodo, 'drali' ste sve žive, al iste nas u polufinalu izbacili zahvaljujući sudiji Tomu Heningu Ovrebu".

Pep Gvardiola je te sezone imao "jeziv" sastav na okupu: Valdes, Pujol, Ture, Pike, Silvinjo, Buskets, Ćavi, Inijesta, Mesi, Anri, Eto, pa i Alveš, Markez, Abidal, Kejta, Krkić, Gudjonsen), a u prvoj sezoni posle odlaska Ronaldinja u Milan, Deka u Čelsi i Lilijana Turama u penziju, titula je osvojena sa devet bodova prednosti nad Real Madridom i dve nezaboravne pobede u "El Klasiku" – 2:0 u Barseloni i 2:6 u Madridu. Barsa je počela porazom od Numansije i remijem sa Rasingom, a onda pobedila na 19 od narednih 20 utakmica, uz jedan remi, sela na prvo mesto i nije se spustila do kraja prvenstva, a gas je spušten nakon što je Real ponižen na stadionu "Santijago Bernabeu" (2:6, Anri 17, 57, Pujol 20, Mesi 35, 74, Pike 82), pa bi prednost u odnosu na "kraljeviće" bila i veća od devet bodova da u poslednje četiri utakmice u Primeri Gvardiola nije uzeo samo dva boda.

Tada se već razmišljalo o dva finala, Kupa kralja i Lige šampiona.

U Kupu, Barselona je stigla do finala bez poraza, pobedama nad Benidormom (2:0), Atletiko Madridom (5:2), Espanjolom (3:2) i Majorkom (3:1), a u finalu u Valensiji deklasiran je Atletik Bilbao rezultatom 4:1 (Ture 31, Mesi 54, Krkić 57, Ćavi 64).



Ta utakmica usledila je samo sedam dana posle najburnijeg meča sezone, revanša polufinala Lige šampiona, do kojeg je Barsa stigla nadmoćno osvojivši grupu uprkos porazu u 6. kolu od Šahtjora kod kuće (2:3), a potom brišući redom nimalo lake rivale u nokaut fazi: Lion 1:1, 5:2 u revanšu i Bajern 4:0 kod kuće, 1:1 u revanšu.

Privremeni menadžer Čelsija, inače vlasnik "Triplete", Hidink, odradio je odlično prvu utakmicu u Kataloniji i u London doneo 0:0, a "Bridž" je proključao posle devet minuta kada je Majkl Esijen doveo "plavce" u vođstvo. Međutim, tada je na terenu počelo da se događa sve i svašta, a najgore od svih snašao se Ovrebo, koji je – prema mišljenju Engleza i ne samo Engleza – propustio da dosudi dva penala za Čelsi i isključi više od jednog igrača Barselone (crveni je dobio Erik Abidal u 66. minutu)...

Deset minuta nakon što je Đerar Pike igrao rukom u svom šesnaestercu posle šuta Nikolasa Anelke, a Ovrebo odmahnuo glavom, usledio je napad Barse i udarac Andresa Inijeste u 94. minutu koji Petr Čeh nije imao šanse da odbrani – delirijum u svakom smislu! Dok su "plavci" jurili Ovreba i gurali ga, pa i udarali (najratoborniji bio je Didije Drogba, zamenjen zbog povrede posle par grubih startova nad njim), Barsa je slavila plasman u drugo finale Lige šampiona u četiri sezone (2005/06).

A, tamo, 27. maja na rimskom "Olimpiku", postojao je samo jedan tim, Gvardiolin. Samuel Eto u 10. i Lionel Mesi glavom u 70. minutu doneli su, prema prikazanom, rutinsku pobedu Barseloni nad Mančester junajtedom, koji je simbolično svoju "Tripletu" osvojio u gradu petog osvajača!

INTER MILAN 2009/10



Priča o Interovoj čuvenoj "Tripleti" iz sezone 2009/10, zapravo počinje leta 2008. godine, kada je vlasnik "nerazura" Masimo Morati uručio otkaz Robertu Manćiniju posle tri uzastopna "skudeta" od čega su poslednja dva osvojena sa ukupno tri poraza. Ali, tri rane eliminacije u Ligi šampiona, od Viljareala, Valensije i Liverpula, navela su Moratija da iskoristi razlaz Žozea Murinja i Čelsija i dovede traženog trenera na "Đuzepe Meacu".

I, iako je Inter prilično nadmoćno osvojio "skudeto" u prvoj Murinjovoj sezoni, sa po deset bodova više od Juventusa i Milana i bez poraza u mečevima sa najvećim rivalima, eliminacija u polufinalu Kupa Italije od Sampdorije (3:1 ukupno) i naročito osmini finala Lige šampiona od Mančester junajteda (2:0 ukupno) itekako su zaličili na Manćinijeva ostvaranje u prethodne tri sezone.

Murinjo, koji pre toga nije uspeo da donese Ligu šampiona Čelsiju, bio je pod pritiskom, a onda je pokazao i menadžerske i trenerske kvalitete. Na leto 2009. zahvalio se veteranima Adrijanu, Figu, Krespu, Kruzu, na pozajmie poslao Mansinija, Suaza, Burdisa, Kvarežmu, još genijalnije Akvafresku, Međoronija, Bolconija i Bonućija iskoristio za doplatu nekih igrača i najgenijalnije, strelca 37 golova prethodne sezone, Zlatana Ibrahimovića, prodao Barseloni za 69,5 miliona evra, posle čega je bez problema kupio sve što je želeo.

Sumu zarađenu od Barselone umanjio je za 20 miliona evra, ali dobio Samuela Etoa, za presudnog čoveka na terenu te sezone Dijega Milita dao je samo 13,5 miliona, Tijaga Motu doveo je za 4,2, a
pred sam start sezone u Milano je stigla poslednja karika koja je nedostajala – Vesli Snajder za 18 miliona evra (na kraju, Inter je tog leta potrošio 89, a zaradio 97 miliona).

Sve je bilo spremno za početak, a počelo je katastrofalno – remi s Barijem u Seriji A i poraz od Sampdorije nisu bili ništa u odnosu na tri remija u prva tri kola u grupnoj fazi Lige šampiona, posle čega je Inter putovao u Kijev i jednostavno, po svakoj računici, morao da pobedi Dinamo. Gubio je 1:0 na poluvremenu golom Andrija Ševčenka u 21. minutu. Inter i Murinjo bili su spremni za debakl kakav nije zapamćen, ali... Dve ofanzivne zamene na poluvremenu na "Lobanovskom" i uvođenje tinejdžera Marija Balotelija, stvorila su frku u drugom poluvremenu pred golom Dinama – Milito u 86. i Snajder u 89. minutu, za pobedu koja je preokrenula sve, baš sve u korist "nerazura".

Čak ni poraz u Barseloni u sledećem kolu LŠ nije poremetio Inter, koji se nekako uvukao u osminu finala Lige šampiona i na miru posvetio Seriji A i Kupu, bar do proleća, kada su počeli novi problemi. Inter je suvereno vođstvo u prvenstvu ispustio serijom od dve pobede u devet kola, zbog čega je Murinjo ljutito poručio čelnicima italijanskog fudbala da će Roma i Milan osvojiti "zero tituli" dok je on tu, ali ga je poraz od Rome na "Olimpiku" 27. marta doveo u situaciju da mora bukvalno sve da pobedi do kraja sezone kako bi osvojio "skudeto".

U međuvremenu, Murinjo je preko "svog" Čelsija (2:1 na Meaci – Milito 3, Kambijaso 55, 0:1 na Bridžu – Eto 78) i CSKA iz Moskve (1:0 na Meaci – Milito 65, 0:1 u Moskvi – Snajder 6), stigao do polufinala Lige šampiona uz četiri pobede i tamo ponovo naišao na aktuelnog vlasnika "Triplete", Gvardiolinu Barselonu. Bilo je potrebno "remek delo" da bi se ta prepreka prevazišla, s tim da je Inter u međuvremenu počeo da se budi i nizom od pet pobeda i remija u Seriji A doveo borbu sa Romom do usijanja.

Ispostaviće se da bi Roma bila šampion da 25. aprila nije izgubila od Sampdorije na "Olimpiku" rezultatom 1:2 (Pacini u 85. minutu), a agoniju najvećeg rivala na istom mestu produbio je Inter pobedom u finalu Kupa Italije i to golom, koga drugog, nego "El Prinćipe" Milita u 39. minutu. Murinjo je na toj utakmici ostao bez povređenog Snajdera u 5, odnosno Kordobe u 39. minutu.

Borba sa Romom za "skudeto" potrajala je do poslednjeg kola, kada su "nerazuri" morali da pobede u Sijeni, a pobedili su golom – Milita u 57. minutu, pa je trka završena skorom 82:80 u korist "nerazura".

Nešto pre te utakmice, odigran je čuveni dvomeč polufinala Lige šampiona sa Barselonom, koji je počeo golom Pedra Rodrigeza na "Meaci" za deprimirajućih 0:1 u 19. minutu, ali je potom Inter samleo šampiona Evrope i golovima Snajdera u 30, Majkona u 48. i Milita u 69. minutu obezbedio sebi dva gola za revanš u Kataloniji, a Murinjo je igračima tražio samo jedan. Bunker je bio očekivan i zacementiran kada je Mota isključen već u 28. minutu, prestrogo, a ispostaviće se da će Barsa udarati u crno-plavi bedem sve do 84. minuta, kada je Pike pogodio mrežu za 1:0.

To nije bilo dovoljno – Murinjo je volšebno odveo Inter u prvo finale Lige šampiona od 1967. godine i poraza od Seltika u Lisabonu. "Pobedićemo 2:0", rekao je Materaciju kada je odgledao Bajernovu utakmicu pred put u Madrid i tako je bilo – 29. i 30. golom Milita u sezoni, u 35. i 70. minutu, Inter je postao prvak Evrope treći put u istoriji, a prvi put osvojio je "Tripletu", godinu dana nakon što je to uradila Barsa.

Bajern Luja van Gala stvorio je jednu šansu za gol u pomenutom finalu, ali Bavarci svoju šansu nisu propustili tri godine kasnije u Londonu.

BAJERN MINHEN 2012/13



Ako smo priču o Interu počeli od prethodne sezone, još je važnije naglasiti istoriju u slučaju poslednjeg, sedmog osvajača "Triplete", Bajerna iz Minhena.

Prvo, posle tri uzastopne titule prvaka Evrope od 1974. do 1976. Bajern je doživeo pet poraza u narednih šest finala Kupa i Lige šampiona, pobedivši samo Valensiju 2001. na penale i uvrstivši se u red klubova sa najviše neuspeha na poslednjem ispitu (Juventus, Benfika i Bajern po pet).

Još gore, Jup Hajnkes koji je zamenio madridskog gubitnika iz 2010. godine, Van Gala, u prvoj sezoni u Minhenu pokupio je sva moguća druga mesta i "preživeo". Borusija Dortmund Jirgena Klopa osvojila je "duplu krunu" u Nemačkoj, porazivši Bavarce u finalu Kupa, a onda je već vremešni i istrošeni Čelsi, sa privremenim menadžerom Robertom Di Mateom, bio "bačen lavovima" u finalnoj utakmici Lige šampiona i – otišao kući trijumfalno!

Hajnkesov Bajern izgubio je drugo finale LŠ u tri sezone i to kod kuće, na "Alijanc areni", posle dramatične penal serije. Trebalo je to sažvakati i progutati. Kada je gorčina svarena, usledio je neverovatan odgovor – već naredne sezone i to bez značajnih transfera (mada treba reći da je prodat strelac 41 gola iz prethodne sezone Mario Gomez, a doveden Mario Mandžukić), Hajnkes je odveo Arjena Robena, Franka Riberija i ostale do najvećeg uspeha u inače sjajnoj istoriji kluba.

Što se šampionske titule tiče, počelo je serijom od devet pobeda u Bundesligi, kojom je stečena nikad ugrožena prednost do kraja, a završeno samo jednim porazom, gol razlikom +80 i prednošću od 25 bodova nad Dortmundom. "Salatara" je osvojena već u 28. kolu čime je poboljšan rekord kluba za dva vikenda.

S obzirom na to da je "mašina" iz Minhena osvojila Kup Nemačke sa šest pobeda iz šest mečeva (između ostalog izbačeni su Dortmund i Volfsburg) i samo tri primljena gola, od čega dva u finalu sa Štutgartom u Berlinu (3:2, posle 3:0), bilo je jasno da će najteži ispiti uslediti u Ligi šampiona. Ali, sve do finala, nije bilo tako...

Bajern je, doduše, 2. oktobra 2012. doživeo neočekivan poraz od BATE Borisova i tek za gol prednosti osvojio prvo mesto ispred Valensije, što im je dalo ulogu povlašećnih na žrebu i onu su tu ulogu znali da iskoriste – 1:3 protiv Arsenala u Londonu pa neprijatnih 0:2 u Minhenu, ali prolaz dalje, dve pobede od po 2:0 nad Juventusom i onda čuveni dvomeč sa Barselonom, u kom su Nemci pobedili 4:0 pa 0:3.



I onda, u svenemačkom finalu u engleskom hramu fudbala "Vembliju", Bajern je osvojio petu titulu prvaka Evrope golom Arjena Robena u 89. minutu, nakon što je Mario Mandžukić doveo crvene u vođstvo u 60, Ilkan Gundogan obradovao žuto-crne pogotkom sa penala u 68. minutu.

Uz opasku da je sezona 2012/13 počela trijumfom Bajerna u Superkupu Nemačke, a završena skorom 46-5-3 u svim takmičenjima, tog 25. maja 2013. godine slavni klub uvrstio je sebe u grupu odabranih u koju će pokušati da se umeša i Juventus, ali to neće biti nimalo lako.

Ko god bude pobedio u subotu, na "Olimpijaštadionu" u Berlinu, ući će u istoriju evropskog fudbala.

Ili će Barselona postati prvi klub koji je dva puta uspeo da osvoji popularnu "Tripletu" ili će Juventus uvesti sebe u mali krug onih koji su ostvarili neverovatan podvig, a trenutno ih ima samo sedam.

I odmah napomena – pod "Tripletom" UEFA podrazumeva osvajanje Kupa, odnosno Lige šampiona, titule prvaka i nacionalnog kupa, pa se tako ne računaju recimo uspesi Liverpula iz sezone 1983/84, kada su "redsi" postali prvaci Evrope i osvojili FA i Liga kup, ili kada je isti klub u sezoni 2000/01 osvojio Kup UEFA, FA kup i Liga kup.

Od kada je osnovan Kup šampiona 1956. godine, "Tripletu" su osvajali samo fudbaleri Seltika, Ajaksa, PSV Ajndhovena, Mančester junajteda, Barselone, Inter i Bajerna. Da li će se u tom smislu Barsa izdvojiti u odnosu na ostale ili će Juve sesti za ovaj okrugli sto vitezova, saznaćemo uskoro.

Krenimo redom...

GLAZGOV SELTIK 1966/67

Interisti, šampioni Evrope iz sezona 1963/64 i 1964/65, u finalu dve godine kasnije poveli su golom Sandra Macole sa bele tačke u 7. minutu, ali su Tomi Gemel u 63. i Stefen Čalmers u 84. minutu učinili zeleno-bele besmrtnima. Za kraj priče o "Lisabonskim lavovima" i jedan kuriozitet – na putu ka finalu Kupa šampiona Seltik je te sezone doživeo samo jedan poraz i to od naše Vojvodine u prvom meču četvrtfinala (1:0), međutim u revanšu na "Seltik parku" bilo je 2:0 za domaćina.

Te sezone, Seltik je izgubio samo još od zagrebačkog Dinama u pripremnom periodu i dva puta od Dandi junajteda u ligi, kod kuće i u gostima.

AJAKS AMSTERDAM 1971/72

Na narednu "Tripletu" nije se čekalo mnogo – pet godina, a drugi tim koji je to uspeo bio je zaista najdominantiji klub u Evropi u tom periodu, amsterdamski Ajaks.

Predvođeni jednim od najboljih fudbalera sveta svih vremena, Johanom Krojfom, "kopljanici" su odbranili titulu prvaka Evrope iz sezone 1970/71 – sa stilom!

Ajaks je do titule prvaka Holandije stigao uz 30 pobeda, tri remija i samo jednim porazom, uz gol-razliku +84 u osam bodova više od Fajnorda (tada se za pobedu dodeljivalo dva boda), a dominacija je potvrđena osvajanjem Kupa pobedama nad Cvoleom 8:3, Go Ahed Iglsom 3:0, NEC-om 1:0, Folendamom 2:0 i Den Hagom u finalu 3:2. Međutim, to nisu bili pravi izazovi za ekipu u kojoj su, pred Krojfa, igrali još naš legendarni fudbaler i trener Velibor Vasović, zatim Johan Neskens, Piter Kajser, Dirk Vuter van Dajk, itd.

Na putu ka kultnom i omraženom fudbalskom zdanju, domu najvećeg rivala Fajnorda, "De Kajpu", Ajaks je redom izbacivao Dinamo Drezden (2:0 ukupno), Olimpik Marsej (6:2), Arsenal (3:1) i Benfiku (1:0), a onda je pred velikim brojem svojih navijača morao protiv – Intera, svedoka i prve "Triplete" u istoriji.

Malo sudbina, malo Johan Krojf, tek "nerazuri" su promovisali i narednog osvajača triple krune.

Završeno je rutinskom pobedom Holanđana od 2:0, golovima Krojfa u 47. i 76. minutu, a ispostaviće se da će Ajaks i naredne sezone osvojiti Kup šampiona, ali nikada više "Tripletu", pa ni 1995. godine kada je poslednja velika generacija tog kluba u Beču osvojila Ligu šampiona u meču sa super snažnim Milanom.

PSV AJNDHOVEN 1987/88

Škoti, Holanđani, pa opet Holanđani!

Treća "Tripleta" evropskog fudbala delo je fudbalera PSV Ajndhovena i velikog trenera u nastajanju, Gusa Hidinka. Poput "Lisabonskih lavova", malo ko je te 1987. godine smatrao da se kuva nešto veliko, neponovljivo u Ajndhovenu, tim pre što je tog leta najveća zvezda kluba (i jedna od najvećih Evrope u tom periodu), Rud Gulit, otišla u Milan za velikih šest miliona funti.

Međutim, na "Filipsu" je ostala grupa holandskih fudbalera koje je predvodio Belgijanac, kapiten Erik Gerec, a kojoj je snagu, uprnost i mirnoću u završnicama važnih susreta dala grupa danskih fudbalera: Jan Hajnce, Ivan Nilsen, Soren Lerbi i Frank Arnesen, pojačana "vikingom", Norvežaninom Halvarom Toresenom. Bio je tu i jedan mladi fudbaler, koji će kasnije golom rešiti finale Kupa šampiona 1992. godine i doneti Barseloni prvu titulu, a radi se o Ronaldu Kumanu.

Prilike u evropskom fudbalu u to vreme bile su takve da nije bilo baš očekivano da ovaj sasatav, čiji je gol branio čuveni Hans van Brukelen, a za kreaciju u napadu bio zadužen Vim Kift, bude "viđen" na krovu kontinenta.

Ali, nije to bila ni prva, ni poslednja sezona kada je fudbal pisao nezaboravne priče (nažalost, toga je danas sve manje).

PSV je u Holandiji prilično lako i ubedljivo pobedio Ajaks u trci za titulom prvaka i osvojio desetu u istoriji skorom 27-5-2, sa devet bodova više od kluba iz Amsterdama, a Kif je dao 29 golova na 34 utakmice. U Kupu, padali su redom De Trefers (6:0), MVV (3:1), Den Boš (1:0, produžeci), RBC (2:0), Venlo (3:1, produžeci) i u finalu Roda (3:2, produžeci).

Međutim, ništa od toga ne bi bilo istorijski u evropskim okvirima, da PSV nije osvojio (do danas) jedinu titulu prvaka Evrope, baš kao i Seltik 1967. Hidinka i momke put do finala na "Nekerštadionu" u Štutgartu vodio je preko Galatasaraja (3:2), Rapida iz Beča (4:1), Bordoa (1:1, gol u gostima) i Real Madrida (1:1, gol u gostima), da bi u trećem finalu u pet sezona odlučenom posle penala (Liverpul – Roma 1:1, 4:2 i Steaua – Bareslona 0:0, 2:0), tim PSV Ajndhovena imao više nerava od igrača Benfike, dvostrukih prvaka Evrope s početka 60-ih godina.

Bilo je 5:5 bez promašaja, kada je na početku šeste serije Anton Jansen pogodio, a Antonio Veloso promašio. PSV je postao prvak Evrope odigravši poslednjih pet mečeva u Kupu šampiona – nerešeno!

Istog leta, šestorica igrača PSV-a vratiće se u Nemačku kao reprezentativci Holandije i učestvovati u pohodu na, takođe, jedinu titulu prvaka Evrope koju ova sjajna nacija ima – osvojenu protiv Nemaca u polufinalu, odnosno Rusijom u finalu. Van Brukelen, Kuman i Gerald Mervin Venenburg bili su starteri u finalu.

MANČESTER JUNAJTED 1998/99



Pet godina, 15 godina, pa 11 godina. Toliko se čekalo na "Tripletu" broj četiri, a ona je delo Mančester junajteda i legendarnog sera Aleksa Fergusona.

Ovo je možda i globalno najpoznatija od sedam dosadašnjih "Tripleta", što zbog uticaja engleskih medija i engleskog govornog područja, što zbog popularnosti i Junajteda kao kluba i upravo te generacije "Fergijevih beba", ali i zbog načina na koji je osvojena – dramatičnim pobedama u sva tri takmičenja!

"Đavoli" su FA kup osvojili lagano, pobedom od 2:0 nad Njukaslom u finalu golovima Tedija Šeringema u 11. i Pola Skolsa u 52. minutu, ali je polufinale bilo burno, da se i danas prepričava.

Igrale su fantastične generacije Junajteda i Arsenala, koje su se malo je reći mrzele. U prvom polufinalu, posle 120 minuta u Birmingemu, bilo je 0:0, pa se igrao revanš tri dana kasnije na istom mestu. Ovog puta bilo je golova posle 90 minuta, ali ne i pobednika (17. - 1:0 Dejvid Bekam, 69. - 1:1 Denis Bergkamp), pa su se opet igrali produžeci, a onda je viđen jedan od najlepših golova u istoriji engleskog fudbala, kada je Rajan Gigs u 109. minutu u stilu Dijega Armanda Maradone promešao kompletnu odbranu Arsenala i postigao gol za pamćenje i to u trenutku kada je njegov tim igrao sa desetoricom zbog isključenja kapitena Roja Kina!

Čisto da dočaramo o kakvom se sudaru titana radilo, evo i postava iz te utakmice:

ARSENAL: Siman – Dikson, Adams, Kion, Vinterburn – Vijera, Parlor, Peti, Ljungberg – Bergkamp, Anelka. Zamene: Bold, Vivas, Overmars, Lukić, Kanu.

JUNAJTED: Šmajhel – G. Nevil, Jonsen, Stam, F. Nevil – Bat, Kin, Blomkvist, Bekam – Solskajer, Šernigem. Zamene: Van der Gov, Jork, Irvin, Skols, Gigs.

Ništa manje uzbudljiva i dramatična nije bila borba ova dva kluba u Premijer ligi, gde je Arsenal ostao bez naslova šampiona u poslednjem kolu. Tim Arsena Vengera, koji nije imao poraz u ligi od 13. decembra, furiozno je igrao na kraju i serijom od 8-1-0 iskoristio to što je Fergusonov satav počeo da "kalira" na gostovanjima – tri remija u nizu za Junajted (Lids 1:1, Liverpul 2:2 i Blekburn 0:0) doveli su u pitanje "već osvojenu" titulu.

Ali, onda je na scenu stupio legendarni Džimi Flojd Haselbajnk, koji je u pretposlednjem kolu golom za Lids (1:0) naneo Arsenalu prvi poraz posle šest meseci i vratio Junajted na bod ispred, ali je to trebalo potvrditi u poslednjem kolu, kada je Arsenal golom Nvankva Kanua pobedio Aston Vilu, a Mančester...

...gubio na "Old trafordu" od Totenhema rezultatom 0:1 (Les Ferdinand). Čak ni posle gola Dejvida Bekama u 42. minutu za 1:1, "đavoli" nisu imali dovoljno bodova za titulu, ali jesu kada je Endi Kol u 48. minutu postavio konačnih 2:1.

I sve to nije ništa u odnosu na čuveno finale Lige šampiona odigrano u Barseloni u maju 1999. godine, do kojeg je Junajted stigao igrajući u prvoj fazi u "grupi smrti" (Bajern 11 bodova, Mančester 10, Barselona 8, Brondbi 3, presudan za plasman dalje Junajteda bio je remi u Barseloni od 3:3).

Kasnije, Englezi su prošli Inter (2:0, 1:1) i Juventus (1:1, 2:3), a onda se ponovo sreli sa Bajernom s kojim su u grupi dva puta remizirali – 1:1 i 2:2.



Utakmica na "Kamp nou" stadionu koju je 26. maja vodio Pjerluiđi Kolina apsolutno je pripala Bavarcima, koje je vodio Otmar Hifled, a koji su na terenu imali "aždaje" poput Olivera Kana, Lotara Mateusa, Štefana Efenberga, Marija Baslera, Jensa Jeremisa, Karstena Jankera, itd. Pred 90.000 ljudi, Bajern je poveo golom "Super Marija" u 6. minutu, potom se uzdrmala i prečka iznad Šmajhelove glave, a Janker je propustio dve šanse da reši finale, u kojem je Ferguson pokušao nešto sa Gigsom na desnom krilu i bio bez prilike za gol do nadoknade vremena. A, onda...

U 67. minutu, umeto Blomkvista, Ferguson je ubacio Šeringema, a u 81. umesto Kola ušao je Solskjaer (potezi karijere čuvenog menadžera). U 91. minutu, Bekam je izveo korner, a rezervista Šeringem u gužvi pogodio mrežu, u 93. minutu, Bekam je izveo korner, a rezervista Solskjaer pogodio mrežu.

Nikad viđeno ni pre, ni posle toga! Golovi su postignuti u 90:36 i 92:17.

Bilo je to drugo finale Lige, tj. Kupa šampiona koje je Bajern izgubio 2:1 posle vođstva, a u oba je igrao Mateus (1987 – Porto 2:1, Kegl 25, Mađer 77, Žuari 80).

Do danas, to će ostati jedina "Tripleta" engleskih klubova.

BARSELONA 2008/09



Deceniju posle Barselone – Barselona, ali u Rimu!

Nekako u isto vreme je fer reći i da je prva "Tripleta" Barselone i najdominantnije osvojena i najkontroverznije osvojena, jer će se s pravom javiti navijači Čelsija i reći: "Jeste, gospodo, 'drali' ste sve žive, al iste nas u polufinalu izbacili zahvaljujući sudiji Tomu Heningu Ovrebu".

Pep Gvardiola je te sezone imao "jeziv" sastav na okupu: Valdes, Pujol, Ture, Pike, Silvinjo, Buskets, Ćavi, Inijesta, Mesi, Anri, Eto, pa i Alveš, Markez, Abidal, Kejta, Krkić, Gudjonsen), a u prvoj sezoni posle odlaska Ronaldinja u Milan, Deka u Čelsi i Lilijana Turama u penziju, titula je osvojena sa devet bodova prednosti nad Real Madridom i dve nezaboravne pobede u "El Klasiku" – 2:0 u Barseloni i 2:6 u Madridu. Barsa je počela porazom od Numansije i remijem sa Rasingom, a onda pobedila na 19 od narednih 20 utakmica, uz jedan remi, sela na prvo mesto i nije se spustila do kraja prvenstva, a gas je spušten nakon što je Real ponižen na stadionu "Santijago Bernabeu" (2:6, Anri 17, 57, Pujol 20, Mesi 35, 74, Pike 82), pa bi prednost u odnosu na "kraljeviće" bila i veća od devet bodova da u poslednje četiri utakmice u Primeri Gvardiola nije uzeo samo dva boda.

Tada se već razmišljalo o dva finala, Kupa kralja i Lige šampiona.

U Kupu, Barselona je stigla do finala bez poraza, pobedama nad Benidormom (2:0), Atletiko Madridom (5:2), Espanjolom (3:2) i Majorkom (3:1), a u finalu u Valensiji deklasiran je Atletik Bilbao rezultatom 4:1 (Ture 31, Mesi 54, Krkić 57, Ćavi 64).



Ta utakmica usledila je samo sedam dana posle najburnijeg meča sezone, revanša polufinala Lige šampiona, do kojeg je Barsa stigla nadmoćno osvojivši grupu uprkos porazu u 6. kolu od Šahtjora kod kuće (2:3), a potom brišući redom nimalo lake rivale u nokaut fazi: Lion 1:1, 5:2 u revanšu i Bajern 4:0 kod kuće, 1:1 u revanšu.

Privremeni menadžer Čelsija, inače vlasnik "Triplete", Hidink, odradio je odlično prvu utakmicu u Kataloniji i u London doneo 0:0, a "Bridž" je proključao posle devet minuta kada je Majkl Esijen doveo "plavce" u vođstvo. Međutim, tada je na terenu počelo da se događa sve i svašta, a najgore od svih snašao se Ovrebo, koji je – prema mišljenju Engleza i ne samo Engleza – propustio da dosudi dva penala za Čelsi i isključi više od jednog igrača Barselone (crveni je dobio Erik Abidal u 66. minutu)...

Deset minuta nakon što je Đerar Pike igrao rukom u svom šesnaestercu posle šuta Nikolasa Anelke, a Ovrebo odmahnuo glavom, usledio je napad Barse i udarac Andresa Inijeste u 94. minutu koji Petr Čeh nije imao šanse da odbrani – delirijum u svakom smislu! Dok su "plavci" jurili Ovreba i gurali ga, pa i udarali (najratoborniji bio je Didije Drogba, zamenjen zbog povrede posle par grubih startova nad njim), Barsa je slavila plasman u drugo finale Lige šampiona u četiri sezone (2005/06).

A, tamo, 27. maja na rimskom "Olimpiku", postojao je samo jedan tim, Gvardiolin. Samuel Eto u 10. i Lionel Mesi glavom u 70. minutu doneli su, prema prikazanom, rutinsku pobedu Barseloni nad Mančester junajtedom, koji je simbolično svoju "Tripletu" osvojio u gradu petog osvajača!

INTER MILAN 2009/10



Priča o Interovoj čuvenoj "Tripleti" iz sezone 2009/10, zapravo počinje leta 2008. godine, kada je vlasnik "nerazura" Masimo Morati uručio otkaz Robertu Manćiniju posle tri uzastopna "skudeta" od čega su poslednja dva osvojena sa ukupno tri poraza. Ali, tri rane eliminacije u Ligi šampiona, od Viljareala, Valensije i Liverpula, navela su Moratija da iskoristi razlaz Žozea Murinja i Čelsija i dovede traženog trenera na "Đuzepe Meacu".

I, iako je Inter prilično nadmoćno osvojio "skudeto" u prvoj Murinjovoj sezoni, sa po deset bodova više od Juventusa i Milana i bez poraza u mečevima sa najvećim rivalima, eliminacija u polufinalu Kupa Italije od Sampdorije (3:1 ukupno) i naročito osmini finala Lige šampiona od Mančester junajteda (2:0 ukupno) itekako su zaličili na Manćinijeva ostvaranje u prethodne tri sezone.

Murinjo, koji pre toga nije uspeo da donese Ligu šampiona Čelsiju, bio je pod pritiskom, a onda je pokazao i menadžerske i trenerske kvalitete. Na leto 2009. zahvalio se veteranima Adrijanu, Figu, Krespu, Kruzu, na pozajmie poslao Mansinija, Suaza, Burdisa, Kvarežmu, još genijalnije Akvafresku, Međoronija, Bolconija i Bonućija iskoristio za doplatu nekih igrača i najgenijalnije, strelca 37 golova prethodne sezone, Zlatana Ibrahimovića, prodao Barseloni za 69,5 miliona evra, posle čega je bez problema kupio sve što je želeo.

Sumu zarađenu od Barselone umanjio je za 20 miliona evra, ali dobio Samuela Etoa, za presudnog čoveka na terenu te sezone Dijega Milita dao je samo 13,5 miliona, Tijaga Motu doveo je za 4,2, a
pred sam start sezone u Milano je stigla poslednja karika koja je nedostajala – Vesli Snajder za 18 miliona evra (na kraju, Inter je tog leta potrošio 89, a zaradio 97 miliona).

Sve je bilo spremno za početak, a počelo je katastrofalno – remi s Barijem u Seriji A i poraz od Sampdorije nisu bili ništa u odnosu na tri remija u prva tri kola u grupnoj fazi Lige šampiona, posle čega je Inter putovao u Kijev i jednostavno, po svakoj računici, morao da pobedi Dinamo. Gubio je 1:0 na poluvremenu golom Andrija Ševčenka u 21. minutu. Inter i Murinjo bili su spremni za debakl kakav nije zapamćen, ali... Dve ofanzivne zamene na poluvremenu na "Lobanovskom" i uvođenje tinejdžera Marija Balotelija, stvorila su frku u drugom poluvremenu pred golom Dinama – Milito u 86. i Snajder u 89. minutu, za pobedu koja je preokrenula sve, baš sve u korist "nerazura".

Čak ni poraz u Barseloni u sledećem kolu LŠ nije poremetio Inter, koji se nekako uvukao u osminu finala Lige šampiona i na miru posvetio Seriji A i Kupu, bar do proleća, kada su počeli novi problemi. Inter je suvereno vođstvo u prvenstvu ispustio serijom od dve pobede u devet kola, zbog čega je Murinjo ljutito poručio čelnicima italijanskog fudbala da će Roma i Milan osvojiti "zero tituli" dok je on tu, ali ga je poraz od Rome na "Olimpiku" 27. marta doveo u situaciju da mora bukvalno sve da pobedi do kraja sezone kako bi osvojio "skudeto".

U međuvremenu, Murinjo je preko "svog" Čelsija (2:1 na Meaci – Milito 3, Kambijaso 55, 0:1 na Bridžu – Eto 78) i CSKA iz Moskve (1:0 na Meaci – Milito 65, 0:1 u Moskvi – Snajder 6), stigao do polufinala Lige šampiona uz četiri pobede i tamo ponovo naišao na aktuelnog vlasnika "Triplete", Gvardiolinu Barselonu. Bilo je potrebno "remek delo" da bi se ta prepreka prevazišla, s tim da je Inter u međuvremenu počeo da se budi i nizom od pet pobeda i remija u Seriji A doveo borbu sa Romom do usijanja.

Ispostaviće se da bi Roma bila šampion da 25. aprila nije izgubila od Sampdorije na "Olimpiku" rezultatom 1:2 (Pacini u 85. minutu), a agoniju najvećeg rivala na istom mestu produbio je Inter pobedom u finalu Kupa Italije i to golom, koga drugog, nego "El Prinćipe" Milita u 39. minutu. Murinjo je na toj utakmici ostao bez povređenog Snajdera u 5, odnosno Kordobe u 39. minutu.

Borba sa Romom za "skudeto" potrajala je do poslednjeg kola, kada su "nerazuri" morali da pobede u Sijeni, a pobedili su golom – Milita u 57. minutu, pa je trka završena skorom 82:80 u korist "nerazura".

Nešto pre te utakmice, odigran je čuveni dvomeč polufinala Lige šampiona sa Barselonom, koji je počeo golom Pedra Rodrigeza na "Meaci" za deprimirajućih 0:1 u 19. minutu, ali je potom Inter samleo šampiona Evrope i golovima Snajdera u 30, Majkona u 48. i Milita u 69. minutu obezbedio sebi dva gola za revanš u Kataloniji, a Murinjo je igračima tražio samo jedan. Bunker je bio očekivan i zacementiran kada je Mota isključen već u 28. minutu, prestrogo, a ispostaviće se da će Barsa udarati u crno-plavi bedem sve do 84. minuta, kada je Pike pogodio mrežu za 1:0.

To nije bilo dovoljno – Murinjo je volšebno odveo Inter u prvo finale Lige šampiona od 1967. godine i poraza od Seltika u Lisabonu. "Pobedićemo 2:0", rekao je Materaciju kada je odgledao Bajernovu utakmicu pred put u Madrid i tako je bilo – 29. i 30. golom Milita u sezoni, u 35. i 70. minutu, Inter je postao prvak Evrope treći put u istoriji, a prvi put osvojio je "Tripletu", godinu dana nakon što je to uradila Barsa.

Bajern Luja van Gala stvorio je jednu šansu za gol u pomenutom finalu, ali Bavarci svoju šansu nisu propustili tri godine kasnije u Londonu.

BAJERN MINHEN 2012/13



Ako smo priču o Interu počeli od prethodne sezone, još je važnije naglasiti istoriju u slučaju poslednjeg, sedmog osvajača "Triplete", Bajerna iz Minhena.

Prvo, posle tri uzastopne titule prvaka Evrope od 1974. do 1976. Bajern je doživeo pet poraza u narednih šest finala Kupa i Lige šampiona, pobedivši samo Valensiju 2001. na penale i uvrstivši se u red klubova sa najviše neuspeha na poslednjem ispitu (Juventus, Benfika i Bajern po pet).

Još gore, Jup Hajnkes koji je zamenio madridskog gubitnika iz 2010. godine, Van Gala, u prvoj sezoni u Minhenu pokupio je sva moguća druga mesta i "preživeo". Borusija Dortmund Jirgena Klopa osvojila je "duplu krunu" u Nemačkoj, porazivši Bavarce u finalu Kupa, a onda je već vremešni i istrošeni Čelsi, sa privremenim menadžerom Robertom Di Mateom, bio "bačen lavovima" u finalnoj utakmici Lige šampiona i – otišao kući trijumfalno!

Hajnkesov Bajern izgubio je drugo finale LŠ u tri sezone i to kod kuće, na "Alijanc areni", posle dramatične penal serije. Trebalo je to sažvakati i progutati. Kada je gorčina svarena, usledio je neverovatan odgovor – već naredne sezone i to bez značajnih transfera (mada treba reći da je prodat strelac 41 gola iz prethodne sezone Mario Gomez, a doveden Mario Mandžukić), Hajnkes je odveo Arjena Robena, Franka Riberija i ostale do najvećeg uspeha u inače sjajnoj istoriji kluba.

Što se šampionske titule tiče, počelo je serijom od devet pobeda u Bundesligi, kojom je stečena nikad ugrožena prednost do kraja, a završeno samo jednim porazom, gol razlikom +80 i prednošću od 25 bodova nad Dortmundom. "Salatara" je osvojena već u 28. kolu čime je poboljšan rekord kluba za dva vikenda.

S obzirom na to da je "mašina" iz Minhena osvojila Kup Nemačke sa šest pobeda iz šest mečeva (između ostalog izbačeni su Dortmund i Volfsburg) i samo tri primljena gola, od čega dva u finalu sa Štutgartom u Berlinu (3:2, posle 3:0), bilo je jasno da će najteži ispiti uslediti u Ligi šampiona. Ali, sve do finala, nije bilo tako...

Bajern je, doduše, 2. oktobra 2012. doživeo neočekivan poraz od BATE Borisova i tek za gol prednosti osvojio prvo mesto ispred Valensije, što im je dalo ulogu povlašećnih na žrebu i onu su tu ulogu znali da iskoriste – 1:3 protiv Arsenala u Londonu pa neprijatnih 0:2 u Minhenu, ali prolaz dalje, dve pobede od po 2:0 nad Juventusom i onda čuveni dvomeč sa Barselonom, u kom su Nemci pobedili 4:0 pa 0:3.



I onda, u svenemačkom finalu u engleskom hramu fudbala "Vembliju", Bajern je osvojio petu titulu prvaka Evrope golom Arjena Robena u 89. minutu, nakon što je Mario Mandžukić doveo crvene u vođstvo u 60, Ilkan Gundogan obradovao žuto-crne pogotkom sa penala u 68. minutu.

Uz opasku da je sezona 2012/13 počela trijumfom Bajerna u Superkupu Nemačke, a završena skorom 46-5-3 u svim takmičenjima, tog 25. maja 2013. godine slavni klub uvrstio je sebe u grupu odabranih u koju će pokušati da se umeša i Juventus, ali to neće biti nimalo lako.