10 bravura Điđija Bufona

U čast vrednog jubileja - 20 godina od debija u seniorskoj konkurenciji - podsećamo na neke od njegovih fenomenalnih odbrana...

Đanluiđi Bufon imao je 17 godina, devet meseci i 22 dana, kada je 19. novembra 1995. prvi put stao na gol Parme u zvaničnoj utakmici. Bio je to meč Serije A, protiv Milana na stadionu Enio Tardini.

U napadu "rosonera" igrali su Roberto Bađo, Žorž Vea i Marko Simone, ali Bufon se sa nekoliko sjajnih intervencija postarao da utakmica bude završena rezultatom 0:0.

Tadašnji trener Parme Nevio Skala, ovih dana se prisetio okolnosti pod kojima je odlučio da pruži šansu dotadašnjem golmanu mlade ("primavera") ekipe Parme.

"Naš prvi golman Luka Bući se povredio, pa sam odlučio da priključim Bufona seniorskom pogonu. Počeo je da trenira sa nama u utorak i pokazao neverovatan dar. Prilikom uvežbavanja završnice, niko od napadača nije mogao da mu da gol. Okrenuo sam se prema treneru golmana Di Palmi i pitao ga da li i on vidi to što vidim ja".

Skala nije bio siguran šta da radi sve do subote uveče, kada je u karantinu posetio Bufona, a ovaj mu bez razmišljanja odgovorio da je spreman i da želi da brani protiv velikog protivnika.

"Izgledao je kao da ne oseća težinu odgovornosti".

Te sezone Bufon je zabeležio još osam nastupa za prvi tim Parme (u to vreme ekipe iz vrha italijanskog, pa i evropskog fudbala), da bi leta 1996, sa 18 godina, bio imenovan za prvog golmana "krstaša", tada poznatijih kao "mlekadžija", zbog sponzora "Parmalata".

Oktobra 1997. debitovao je u "A" reprezentaciji Italije, a tokom kvalifikacija za EURO 2000 postao "starter".


Na golu Parme stajao je do leta 2001, kada je prešao u Juventus i do danas ostao crno-beli, čak i kada je torinski gigant 2006. kažnjen selidbom u Seriju B zbog uloge u aferi "Kalčopoli".

Za 20 godina profesionalne karijere Bufon je 154 puta branio za Italiju, dok je na klupskom nivou ostvario 771 nastup. Osvojio je titulu prvaka sveta 2006, Kup UEFA 1999, šest titula prvaka Italije i dva nacionalna Kupa.

Dva puta je bio na poraženoj strani u finalu Lige šampiona (2003, 2015), a bio je drugi i u izboru za "Zlatnu loptu" 2006, iza Fabija Kanavara.

Međunarodni zavod za fudbalsku istoriju i statistiku proglašavao ga je golmanom decenije u svetu (2000-2010), najboljim u periodu od 25 godina (1985-2010) i najboljim u 21. veku. Bio je najbolji fudbaler Evrope za sezonu 2002/03 u izboru UEFA.

Ovom prilikom podsećamo se nekih od intervencija koje su ga učinile živom legendom... Kakav refleks, kakvo pozicioniranje, kakav atleta!

10. Lacio - Juventus (Serija A), šutirao je Tomaso Roki


9. Slovenija - Italija (kvalifikacije za EURO 2012), Robert Koren


8. Juventus - Milan (finale Lige šampiona 2003), Filipo Inzagi


7. Gruzija - Italija (kvalifikacije za Mundijal 2010)


6. Italija - Bugarska (kvalifikacije za Mundijal 2014)


5. Italija - Francuska (finale Mundijala 2006), Zinedin Zidan


4. Italija - Urugvaj (Kup konfederacija 2013, meč za 3. mesto), Dijego Forlan


3. Italija - Paragvaj (prijateljska utakmica 1998)


2. Italija - Bugarska (kvalifikacije za Mundijal 2010)


1. Bari - Parma (Serija A), Đonata Spinezi


Za kraj, evo i kolaža Bufonovih kikseva, koji su u tako dugoj karijeri na najvišem nivou fudbala bili neizbežni...

Đanluiđi Bufon imao je 17 godina, devet meseci i 22 dana, kada je 19. novembra 1995. prvi put stao na gol Parme u zvaničnoj utakmici. Bio je to meč Serije A, protiv Milana na stadionu Enio Tardini.

U napadu "rosonera" igrali su Roberto Bađo, Žorž Vea i Marko Simone, ali Bufon se sa nekoliko sjajnih intervencija postarao da utakmica bude završena rezultatom 0:0.

Tadašnji trener Parme Nevio Skala, ovih dana se prisetio okolnosti pod kojima je odlučio da pruži šansu dotadašnjem golmanu mlade ("primavera") ekipe Parme.

"Naš prvi golman Luka Bući se povredio, pa sam odlučio da priključim Bufona seniorskom pogonu. Počeo je da trenira sa nama u utorak i pokazao neverovatan dar. Prilikom uvežbavanja završnice, niko od napadača nije mogao da mu da gol. Okrenuo sam se prema treneru golmana Di Palmi i pitao ga da li i on vidi to što vidim ja".

Skala nije bio siguran šta da radi sve do subote uveče, kada je u karantinu posetio Bufona, a ovaj mu bez razmišljanja odgovorio da je spreman i da želi da brani protiv velikog protivnika.

"Izgledao je kao da ne oseća težinu odgovornosti".

Te sezone Bufon je zabeležio još osam nastupa za prvi tim Parme (u to vreme ekipe iz vrha italijanskog, pa i evropskog fudbala), da bi leta 1996, sa 18 godina, bio imenovan za prvog golmana "krstaša", tada poznatijih kao "mlekadžija", zbog sponzora "Parmalata".

Oktobra 1997. debitovao je u "A" reprezentaciji Italije, a tokom kvalifikacija za EURO 2000 postao "starter".


Na golu Parme stajao je do leta 2001, kada je prešao u Juventus i do danas ostao crno-beli, čak i kada je torinski gigant 2006. kažnjen selidbom u Seriju B zbog uloge u aferi "Kalčopoli".

Za 20 godina profesionalne karijere Bufon je 154 puta branio za Italiju, dok je na klupskom nivou ostvario 771 nastup. Osvojio je titulu prvaka sveta 2006, Kup UEFA 1999, šest titula prvaka Italije i dva nacionalna Kupa.

Dva puta je bio na poraženoj strani u finalu Lige šampiona (2003, 2015), a bio je drugi i u izboru za "Zlatnu loptu" 2006, iza Fabija Kanavara.

Međunarodni zavod za fudbalsku istoriju i statistiku proglašavao ga je golmanom decenije u svetu (2000-2010), najboljim u periodu od 25 godina (1985-2010) i najboljim u 21. veku. Bio je najbolji fudbaler Evrope za sezonu 2002/03 u izboru UEFA.

Ovom prilikom podsećamo se nekih od intervencija koje su ga učinile živom legendom... Kakav refleks, kakvo pozicioniranje, kakav atleta!

10. Lacio - Juventus (Serija A), šutirao je Tomaso Roki


9. Slovenija - Italija (kvalifikacije za EURO 2012), Robert Koren


8. Juventus - Milan (finale Lige šampiona 2003), Filipo Inzagi


7. Gruzija - Italija (kvalifikacije za Mundijal 2010)


6. Italija - Bugarska (kvalifikacije za Mundijal 2014)


5. Italija - Francuska (finale Mundijala 2006), Zinedin Zidan


4. Italija - Urugvaj (Kup konfederacija 2013, meč za 3. mesto), Dijego Forlan


3. Italija - Paragvaj (prijateljska utakmica 1998)


2. Italija - Bugarska (kvalifikacije za Mundijal 2010)


1. Bari - Parma (Serija A), Đonata Spinezi


Za kraj, evo i kolaža Bufonovih kikseva, koji su u tako dugoj karijeri na najvišem nivou fudbala bili neizbežni...

Đanluiđi Bufon imao je 17 godina, devet meseci i 22 dana, kada je 19. novembra 1995. prvi put stao na gol Parme u zvaničnoj utakmici. Bio je to meč Serije A, protiv Milana na stadionu Enio Tardini.

U napadu "rosonera" igrali su Roberto Bađo, Žorž Vea i Marko Simone, ali Bufon se sa nekoliko sjajnih intervencija postarao da utakmica bude završena rezultatom 0:0.

Tadašnji trener Parme Nevio Skala, ovih dana se prisetio okolnosti pod kojima je odlučio da pruži šansu dotadašnjem golmanu mlade ("primavera") ekipe Parme.

"Naš prvi golman Luka Bući se povredio, pa sam odlučio da priključim Bufona seniorskom pogonu. Počeo je da trenira sa nama u utorak i pokazao neverovatan dar. Prilikom uvežbavanja završnice, niko od napadača nije mogao da mu da gol. Okrenuo sam se prema treneru golmana Di Palmi i pitao ga da li i on vidi to što vidim ja".

Skala nije bio siguran šta da radi sve do subote uveče, kada je u karantinu posetio Bufona, a ovaj mu bez razmišljanja odgovorio da je spreman i da želi da brani protiv velikog protivnika.

"Izgledao je kao da ne oseća težinu odgovornosti".

Te sezone Bufon je zabeležio još osam nastupa za prvi tim Parme (u to vreme ekipe iz vrha italijanskog, pa i evropskog fudbala), da bi leta 1996, sa 18 godina, bio imenovan za prvog golmana "krstaša", tada poznatijih kao "mlekadžija", zbog sponzora "Parmalata".

Oktobra 1997. debitovao je u "A" reprezentaciji Italije, a tokom kvalifikacija za EURO 2000 postao "starter".


Na golu Parme stajao je do leta 2001, kada je prešao u Juventus i do danas ostao crno-beli, čak i kada je torinski gigant 2006. kažnjen selidbom u Seriju B zbog uloge u aferi "Kalčopoli".

Za 20 godina profesionalne karijere Bufon je 154 puta branio za Italiju, dok je na klupskom nivou ostvario 771 nastup. Osvojio je titulu prvaka sveta 2006, Kup UEFA 1999, šest titula prvaka Italije i dva nacionalna Kupa.

Dva puta je bio na poraženoj strani u finalu Lige šampiona (2003, 2015), a bio je drugi i u izboru za "Zlatnu loptu" 2006, iza Fabija Kanavara.

Međunarodni zavod za fudbalsku istoriju i statistiku proglašavao ga je golmanom decenije u svetu (2000-2010), najboljim u periodu od 25 godina (1985-2010) i najboljim u 21. veku. Bio je najbolji fudbaler Evrope za sezonu 2002/03 u izboru UEFA.

Ovom prilikom podsećamo se nekih od intervencija koje su ga učinile živom legendom... Kakav refleks, kakvo pozicioniranje, kakav atleta!

10. Lacio - Juventus (Serija A), šutirao je Tomaso Roki


9. Slovenija - Italija (kvalifikacije za EURO 2012), Robert Koren


8. Juventus - Milan (finale Lige šampiona 2003), Filipo Inzagi


7. Gruzija - Italija (kvalifikacije za Mundijal 2010)


6. Italija - Bugarska (kvalifikacije za Mundijal 2014)


5. Italija - Francuska (finale Mundijala 2006), Zinedin Zidan


4. Italija - Urugvaj (Kup konfederacija 2013, meč za 3. mesto), Dijego Forlan


3. Italija - Paragvaj (prijateljska utakmica 1998)


2. Italija - Bugarska (kvalifikacije za Mundijal 2010)


1. Bari - Parma (Serija A), Đonata Spinezi


Za kraj, evo i kolaža Bufonovih kikseva, koji su u tako dugoj karijeri na najvišem nivou fudbala bili neizbežni...