Kažu da je u životu najvažnije baviti se poslom koji voliš i u kome uživaš, bez obzira na novac koji ide uz njega, te da je najgore provesti život zatočen baveći se nečim što iskonski mrziš.

Da, postoje i oni za koje je to običan posao.

Kod sporta, a sada govorimo o fudbalu, to je malo drugačije. Novac je isuviše dobar da biste prestali da se bavite onim u čemu ne uživate dovoljno, posvetili ste život tome i uglavnom niste stekli neko drugo formalno znanje i veštinu, i u "najgorem" slučaju ostaje vam veliki deo života posle koga ćete odmarati od fudbala i trošiti novac koji ste zaradili u toku karijere.

Postoji mnogo više fudbalera koji nisu uživali u fudbalu od onih koji su to javno saopštili. Prezir javnosti, zavist od drugih momaka koji su toliko obožavali fudbal, a nisu bili dovoljno dobri da u njemu i ostanu i obavezne "etikete" koje bi usledile posle takvog saopštenja uticale su da se takve stvari uglavnom i prećute.

Ali, ima i onih kojima nije stalo do toga, pa su u svojim intervjuima, neki i nehotice, saopštili da ih fudbal ne ispunjava na način na koji su to očekivali.

Ima ih raznih, i u ovoj top-listi nećemo rangirati fudbalere po stepenu ljubavi koju osećaju prema fudbalu, takve stvari je nemoguće klasifikovati, nego ćemo ih samo nabrojati.

Ne postoji univerzalan razlog zašto neko ne voli fudbal, postoje različiti: neki ne vole da gledaju druge timove kako igraju fudbal, nekima su bili mrski samo treninzi, dok su se neki razočarali u atmosferu koju fudbal nosi sa sobom.

NEJMAR

Brazilsko čudo, fudbaler koji je u ovom trenutku verovatno u tri najbolja fudbalera sveta, iznenadio je skoro priznanjem da nije baš toliko vezan za fudbal. Egoizam, ili je nešto drugo u pitanju, on je u nedavnom intervjuu izjavio da ne poznaje baš ni igru Real Madrida, a to mu očigledno nije predstavljalo problem u poslednjem "El Klasiku", kada je bio i strelac.

"Ne gledam utakmice Real Madrida. Ne volim da gledam druge timove. Ne uživam u tome. Jednostavno ne volim da gledam fudbalske utakmice kada ne igram za Barselonu", kazao je Nejmar u intervjuu za BeIn Sports.

Naravno, da se ogradimo, spomenuli smo na početku da postoje različiti razlozi zbog kojih nabrojani fudbaleri ne vole fudbal, a Nejmarov se dakle odnosi na gledanje fudbalskih utakmica drugih timova. I nije jedini, ali je najsvežiji primer. Po igri na terenu reklo bi se da uživa u svakom trenutku koji provede igrajući fudbal.

IGOR BIŠĆAN

Hrvatski internacionalac završio je svoju karijeru u 34-oj godini nakon više od 15 sezona profesionalnog fudbala.

Povrede i ambicije su ga možda sprečile u tome da postane bolji fudbaler, a potpuno je začuđujuće na ovakvu listu staviti fudbalera koji je Ligu šampiona osvojio u najdramatičnijoj utakmici 21. veka.

Kako posle toga ne voleti fudbal?

Pobeda nad Milanom u Istanbulu koju je posmatrao sa klupe kao fudbaler Liverpula ganula bi svakoga, ali je u jednom intervjuu bio prilično iskren, pa je Bišćan ispričao da nije toliko uživao u rutinama koje sa sobom nosi fudbal.

"Prilično je dosadno biti profesinalni fudbaler. Svaki dan je skoro isti. Probudiš se ujutru, odeš na trening, ručaš ovde u Melvudu (trening centar Liverpula prim. aut.) i onda kao odmoriš. Onda gledam televiziju ili malo odspavam sat dva. Nekad se družim sa prijateljima, pa opet odem na spavanje i onda ponovo trening… I sve ispočetka", ispričao je Bišćan u jednom intervjuu.

Njegovo shvatanje života očito se kosilo sa rutinama koje donosi život profesionalnog fudbalera, a to su stvari koje se ne vide na televiziji, pa ljudi često govore da je taj posao lak. Međutim, ima i ovakvih primera, posebno za igrača koji nije često starter, kada je sve što vidite od fudbala – trening.

BENOA ASU-EKOTO

Potrebna je velika hrabrost da bi se u današnjem svetu izrekla misao: "Ja fudbal igram zbog novca."

To su reči kamerunskog fudbalera Benoe Asu-Ekota u velikom intervjuu za britanski Gardijan, dok je još uvek bio fudbaler Totenhema.

"Ne razumem zašto svi lažu. Predsednik mog bivšeg kluba Lensa je rekao da sam u Englesku otišao zbog novca koji sam dobio, da me nije bilo briga za dres. Ja sam mu rekao poznaje li ijednog fudbaler koji potpiše za klub i kaže ‘Obožavam tvoj dres’. Tvoj dres je crveni. Super, volim ga. Nije ga briga. Prva stvar o kojoj pričamo je novac", bio je iskren Asu-Ekoto.

"Otišao sam zbog novca, a zbog čega bi drugog otišao? Jer svi izgledaju lepo? Svi ljudi, ama baš svi, kada dobiju posao razmišljaju o novcu, zato ne razumem zašto je tako šokantno što sam rekao da igram zbog novca, a ne zbog ljubavi prema fudbalu."

"Fudbal nije moja strast jer kada si profesionalac, svet fudbala je surov… Ljudi su neiskreni, oko tebe su samo jer imaš love, a ne zato što te vole. To je tužno." zaključio je Kamerunac.

ESPEN BARDSEN

Najnepoznatije ime sa spiska je svakako norveški golman koji je rođen u Sjedinjenim Američkim Državama. Momak koji je rano stigao u Premijer ligu i branio boje Spursa, Votforda i Evertona odlučio je da karijeru završi vrlo rano. Već u 25-oj godini.

"Jednostavno mi je dosadilo. Kada igraš u Premijer ligi i na Svetskom prvenstvu – video si sve što si hteo od fudbala. Nisam bio zadovoljan znanjem koje posedujem o svetu, želeo sam da putujem i istražim svet", rekao je Espen Bardsen u intervjuu Gardijanu.

"Mnogi zagriženi fudbalski navijači me pitaju kako sam mogao da batalim fudbal, ali ne znaju kroz šta sam sve prošao i kako to izgleda sa druge strane. Mrzeo sam i medije i glupe intervjue koje sam morao da dajem posle utakmice."

Posle završetka karijere mnogo je putovao. Bacio se u biznis i trenutno zarađuje mnogo više nego kada je bio fudbaler. Izgleda da je odluka o završetku karijere bila izuzetno dobra.

EZEKIJEL LAVECI

Argentinski fudbaleri, čak i oni na vrhunskom nivou, hronično boluju od nostalgije za svojom zemljom kada odu u Evropu. Da li je u pitanju odrastanje u siromaštvu, velike familije ili jednostavno velika ljubav za rodnom grudom, često im to utiče na karijere. Neki nikada ne pričaju o tome, a neki pak ne mogu da izdrže pritisak koji sa sobom nosi fudbal. Tim velikim majstorima je upravo nostalgija glavna boljka.

"Kada završim karijeru ne pada mi na pamet da ostanem u svetu sporta. Neću nastaviti time da se bavim, imam plan šta ću raditi", rekao je početkom godine Ezekijel Laveci u intervjuu za Marka Plus.

Fudbaler PSŽ-a došao je kao veliko pojačanje u taj klub iz Pariza, ali ga je klupa, na kojoj se češće nalazi nego na terenu, možda malo i odvratila od fudbala, pa ni u njemu ne vidimo onu strast ka golu, i fudbalu, kao onu koju je osećao u Napulju… Drugom domu argentinskih fudbalera.

"Nekada razmišljam o tome da dignem ruke od fudbala. To je misao koja mi često prolazi kroz glavu."

A onda je rekao šta ga "drži" u fudbalu.

"Ono što me svakako 'veže' za fudbal jeste mogućnost dobrog i lagodnog života, otkrivanje novih kultura i provođenje vremena sa mojom porodicom kada god je to moguće. Najgora stvar u fudbalu je atmosfera jer svi gledaju svoje interese. Nije onako kako se čini običnim gledaocima", kazao je Laveci.

Podsetimo i da je Karlos Tevez imao ovakve simptome, pa je možda i na vrhuncu karijere odlučio da će strast za fudbalom održati samo ako se vrati u svoju zemlju.

DEJVID BENTLI

Dok se probijao kroz mlađe kategorije Arsenala o njemu se govorilo kao o "sledećoj velikoj stvari" engleskog fudbala, ali još jednom se pokazalo da nije dovoljan samo talenat, već i želja da se u karijeri napreduju.

Bentli je karijeru završio rano, u 29-oj godini, ali nije kao u nekim tužnim fudbalskim pričama bila u pitanju povreda, nego jednostavno zasićenje od igranja.

Kaže da je u fudbalu uživao dok je igrao u mlađim kategorijama, da je to bilo iskreno, dok je kazao da "svlačionica" u profesionalnom fudbalu nije tako zanimljiva kako se ljudima čini, te da on jednostavno nije bio spreman da živi kao fudbaler.

Najbolje dane u karijeri proveo je u Blekburnu iz koga je za ogroman prešao u Totenhem Harija Rednapa i postao jedan od najvećih promašaja svih vremena.

Na terenu se videlo da nije fokusiran, da ga nešto jednostavno muči.

"Robotska kultura" ga je naterala da se "odljubi" od fudbala, kažu da su ga uništili novac i mediji, te da je fudbal postao proračunat i predvidiv.

"Da budem iskren premišljao sam se oko fudbala i dok sam bio fudbaler Blekburna i dok je sve išlo sjajno. Sećam se da sam bio razočaran i u sebe. Mislio sam u sebi da treba ovo da volim, šta je sa mnom... Govorio sam sebi da je to samo zato što sam u tom trenutku bio malo razočaran", kazao je Bentli.

"Na kraju, umorio sam se od svega što ide uz fudbal."

Godinu dana je bio bez kluba, a onda objavio da se povlači iz fudbala koji mu se na kraju prosto zgadio. Sa porodicom se preselio u Španiju i drži nekoliko restorana u Marbelji. Daleko od fudbala.

IVAN ERGIĆ

Srpski fudbaler koji je svoju karijeru počeo u Australiju, a onda potom nije uspeo da se probije do prvog tima Juventusa, slavu je stekao u Bazelu. Kao kapiten tog tima osvajao je nekoliko šampionata i kupova Švajcarske, ali i igrao Ligu šampiona sa ovim timom. Došao je gotovo do statusa legende, a onda svoju karijeru završio u Bursasporu, sa kojim je i osvojio titulu. Borio se i sa depresijom...

Od fudbala je ruke digao u 30-oj godini, ali čini se da mnogo duže fudbal nije osećao "svojim".

Što je više igrao, fudbal mu se više "gadio". Za sebe je u jednom intervjuu kazao da se oseća kao "antifudbaler".

Kao sjajan kolumnista često je načinjao teme od kojih profesionalni fudbaleri zaziru, teme na koje ne biste ni pomislili da razgovarate sa njima. Politika, ekonomija, filozofija…

Za Ergića je profesionalni fudbal danas samo "korporativna mašina", koncept reprezentacije kritikuje zbog nacionalizma na kome se uglavnom zasniva, dok mu je ideja o fudbalu u kome se fudbaleri poštuju kada su "spremni da poginu na terenu" potpuno pogrešna i nezdrava.

Netipičan primer u fudbalu na koji svakako niko ne može ostati ravnodušan, i ako ništa, trebalo bi ga poštovati zbog spremnosti da se o tome govori.

BOBI ZAMORA

Slično Nejmaru ni Bobi Zamora ne uživa da gleda fudbal. To nije način na koji on želi da provodi vreme, ali ga to ne sprečava da i u 34-oj godini igra profseionalno. Trenutno je napadač Brajton i Hou Albiona, a u taj klub iz Čempionšipa je po drugi put otišao nakon što mu je istekao ugovor sa KPR-om.

"Zaista nisam veliki ljubitelj fudbala. Ima još mnogo fudbalera, ali ne pričaju o tome jednostavno", otkrio je malu tajnu Bobi Zamora.

"Uveče ne gledam utakmice ili bilo šta slično, a ljudi misle da je to jako čudno. Ja ne mislim."

Prilično bogatu karijeru upotpunio je i poziv u reprezentaciju Engleske, ali je i to bilo epizodno.

"Nemam ideju čime ću se baviti kada završim karijeru, ali ako to podrazumeva gledanje fudbala, ili bilo šta što ima veze sa fudbalom, nisam zainteresovan", kazao je u intervjuu za Dejli Mejl, pa je pravo pitanje koliko fudbalera bi govorilo o "ljubavi" prema fudbalu samo kada bi ih novinari za to i upitali.

Zanimljivo je da je Zamora već četvrti fudbaler sa ove liste koji je igrao za Totenhem…

HIDETOŠI NAKATA

Čim se pojavio postao je idol mnogih. Posebno na ovim prostorima kojima je "Kalčo", baš tih godina kada je Nakata igrao, urezan u srce. Neobične frizure, zanimljiv stil igre, karakter, a uz to još i Japanac. Jedan od onih koji su "otvorili vrata" drugim fudbalerima sa tog kontinenta.

Još uvek najskuplji azijski fudbaler svih vremena karijeru je stvorio igrajući za Peruđu, a potom se obreo i u Romi i Parmi, a u godinama kada mu je fudbal već bio u drugom planu igrao je i za Bolonju, Fjorentinu i Bolton, koji mu je bio i poslednji klub u karijeri. Karijeru je međutim završio nakon ispadanja njegove reprezentacije sa Svetskog prvenstva u Nemačkoj 2006. godine .

"Da budem iskren, ovo nije bio moj san. Ceo svoj život sam igrao fudbal i nisam poznavao kakav je svet van njega. Jednostavno više ne uživam u fudbalu", kazao je Nakata u intervjuu za CNN.

Razočarao je mnoge navijače ovom odlukom, a nije ni prvi ni poslednji koji je što je više igrao fudbal, sve manje bio zainteresovan za njega. Štaviše, mnoge od njih smo i naveli u listi.

"Shvatio sam da je fudbal samo veliki biznis. Osećao sam da je ceo tim igrao zbog novca, a ne da bi se zabavljao i uživao u fudbalu. Pre sam tim osećao kao veliku porodicu, ali sam prestao da se bavim fudbalom kada je taj osećaj izbledeo", kazao je Nakata.

Nakon završetka karijere posvetio se onome zbog čega je i odlučio da odustane od fudbala. Istraživanje sveta. Mnogo je putovao, učio o drugim kulturama, ali i o svojoj, za koju je tvrdio da iako je iz Japana, ne zna mnogo o njoj i bilo ga je sramota ga pitaju o tome.

FUDBALERI KOJI SEZONE PROVODE NA KLUPI I OSTAJU SAMO ZBOG NOVCA

Bilo bi jako teško nabrojati sve fudbalere koji su se odlučili na ovakav potez, pa ćemo ih ovako zbirno imenovati.

Umesto prelaska u klub u kome će imati šansu da zarade solidan dinar igrajući standardno ili povremeno, odlučuju se da zbog dobrog ugovora ne traže novi klub i po svaku cenu ostanu do kraja ugovora, pa makar to značilo da godinama neće odigrati nijednu utakmicu.

To su fudbaleri koji jednostavno ne vole fudbal kao igru, a ne vole i ne cene sebe, jer to nije pošteno zarađeni novac.

Umesto da fudbalski napreduju igrajući fudbal bilo gde - svoju karijeru će pustiti niz vodu samo zbog nešto većeg novca. Bez utakmica nema ni napretka, a svi oni koji bi radije po tri godine sedeli na tribinama i dobijali novac za to, čak odbijali i pozajmice, jednostavno ne vole i ne razumeju fudbal.

(MONDO - Milutin Vujičić)

Kažu da je u životu najvažnije baviti se poslom koji voliš i u kome uživaš, bez obzira na novac koji ide uz njega, te da je najgore provesti život zatočen baveći se nečim što iskonski mrziš.

Da, postoje i oni za koje je to običan posao.

Kod sporta, a sada govorimo o fudbalu, to je malo drugačije. Novac je isuviše dobar da biste prestali da se bavite onim u čemu ne uživate dovoljno, posvetili ste život tome i uglavnom niste stekli neko drugo formalno znanje i veštinu, i u "najgorem" slučaju ostaje vam veliki deo života posle koga ćete odmarati od fudbala i trošiti novac koji ste zaradili u toku karijere.

Postoji mnogo više fudbalera koji nisu uživali u fudbalu od onih koji su to javno saopštili. Prezir javnosti, zavist od drugih momaka koji su toliko obožavali fudbal, a nisu bili dovoljno dobri da u njemu i ostanu i obavezne "etikete" koje bi usledile posle takvog saopštenja uticale su da se takve stvari uglavnom i prećute.

Ali, ima i onih kojima nije stalo do toga, pa su u svojim intervjuima, neki i nehotice, saopštili da ih fudbal ne ispunjava na način na koji su to očekivali.

Ima ih raznih, i u ovoj top-listi nećemo rangirati fudbalere po stepenu ljubavi koju osećaju prema fudbalu, takve stvari je nemoguće klasifikovati, nego ćemo ih samo nabrojati.

Ne postoji univerzalan razlog zašto neko ne voli fudbal, postoje različiti: neki ne vole da gledaju druge timove kako igraju fudbal, nekima su bili mrski samo treninzi, dok su se neki razočarali u atmosferu koju fudbal nosi sa sobom.

NEJMAR

Brazilsko čudo, fudbaler koji je u ovom trenutku verovatno u tri najbolja fudbalera sveta, iznenadio je skoro priznanjem da nije baš toliko vezan za fudbal. Egoizam, ili je nešto drugo u pitanju, on je u nedavnom intervjuu izjavio da ne poznaje baš ni igru Real Madrida, a to mu očigledno nije predstavljalo problem u poslednjem "El Klasiku", kada je bio i strelac.

"Ne gledam utakmice Real Madrida. Ne volim da gledam druge timove. Ne uživam u tome. Jednostavno ne volim da gledam fudbalske utakmice kada ne igram za Barselonu", kazao je Nejmar u intervjuu za BeIn Sports.

Naravno, da se ogradimo, spomenuli smo na početku da postoje različiti razlozi zbog kojih nabrojani fudbaleri ne vole fudbal, a Nejmarov se dakle odnosi na gledanje fudbalskih utakmica drugih timova. I nije jedini, ali je najsvežiji primer. Po igri na terenu reklo bi se da uživa u svakom trenutku koji provede igrajući fudbal.

IGOR BIŠĆAN

Hrvatski internacionalac završio je svoju karijeru u 34-oj godini nakon više od 15 sezona profesionalnog fudbala.

Povrede i ambicije su ga možda sprečile u tome da postane bolji fudbaler, a potpuno je začuđujuće na ovakvu listu staviti fudbalera koji je Ligu šampiona osvojio u najdramatičnijoj utakmici 21. veka.

Kako posle toga ne voleti fudbal?

Pobeda nad Milanom u Istanbulu koju je posmatrao sa klupe kao fudbaler Liverpula ganula bi svakoga, ali je u jednom intervjuu bio prilično iskren, pa je Bišćan ispričao da nije toliko uživao u rutinama koje sa sobom nosi fudbal.

"Prilično je dosadno biti profesinalni fudbaler. Svaki dan je skoro isti. Probudiš se ujutru, odeš na trening, ručaš ovde u Melvudu (trening centar Liverpula prim. aut.) i onda kao odmoriš. Onda gledam televiziju ili malo odspavam sat dva. Nekad se družim sa prijateljima, pa opet odem na spavanje i onda ponovo trening… I sve ispočetka", ispričao je Bišćan u jednom intervjuu.

Njegovo shvatanje života očito se kosilo sa rutinama koje donosi život profesionalnog fudbalera, a to su stvari koje se ne vide na televiziji, pa ljudi često govore da je taj posao lak. Međutim, ima i ovakvih primera, posebno za igrača koji nije često starter, kada je sve što vidite od fudbala – trening.

BENOA ASU-EKOTO

Potrebna je velika hrabrost da bi se u današnjem svetu izrekla misao: "Ja fudbal igram zbog novca."

To su reči kamerunskog fudbalera Benoe Asu-Ekota u velikom intervjuu za britanski Gardijan, dok je još uvek bio fudbaler Totenhema.

"Ne razumem zašto svi lažu. Predsednik mog bivšeg kluba Lensa je rekao da sam u Englesku otišao zbog novca koji sam dobio, da me nije bilo briga za dres. Ja sam mu rekao poznaje li ijednog fudbaler koji potpiše za klub i kaže ‘Obožavam tvoj dres’. Tvoj dres je crveni. Super, volim ga. Nije ga briga. Prva stvar o kojoj pričamo je novac", bio je iskren Asu-Ekoto.

"Otišao sam zbog novca, a zbog čega bi drugog otišao? Jer svi izgledaju lepo? Svi ljudi, ama baš svi, kada dobiju posao razmišljaju o novcu, zato ne razumem zašto je tako šokantno što sam rekao da igram zbog novca, a ne zbog ljubavi prema fudbalu."

"Fudbal nije moja strast jer kada si profesionalac, svet fudbala je surov… Ljudi su neiskreni, oko tebe su samo jer imaš love, a ne zato što te vole. To je tužno." zaključio je Kamerunac.

ESPEN BARDSEN

Najnepoznatije ime sa spiska je svakako norveški golman koji je rođen u Sjedinjenim Američkim Državama. Momak koji je rano stigao u Premijer ligu i branio boje Spursa, Votforda i Evertona odlučio je da karijeru završi vrlo rano. Već u 25-oj godini.

"Jednostavno mi je dosadilo. Kada igraš u Premijer ligi i na Svetskom prvenstvu – video si sve što si hteo od fudbala. Nisam bio zadovoljan znanjem koje posedujem o svetu, želeo sam da putujem i istražim svet", rekao je Espen Bardsen u intervjuu Gardijanu.

"Mnogi zagriženi fudbalski navijači me pitaju kako sam mogao da batalim fudbal, ali ne znaju kroz šta sam sve prošao i kako to izgleda sa druge strane. Mrzeo sam i medije i glupe intervjue koje sam morao da dajem posle utakmice."

Posle završetka karijere mnogo je putovao. Bacio se u biznis i trenutno zarađuje mnogo više nego kada je bio fudbaler. Izgleda da je odluka o završetku karijere bila izuzetno dobra.

EZEKIJEL LAVECI

Argentinski fudbaleri, čak i oni na vrhunskom nivou, hronično boluju od nostalgije za svojom zemljom kada odu u Evropu. Da li je u pitanju odrastanje u siromaštvu, velike familije ili jednostavno velika ljubav za rodnom grudom, često im to utiče na karijere. Neki nikada ne pričaju o tome, a neki pak ne mogu da izdrže pritisak koji sa sobom nosi fudbal. Tim velikim majstorima je upravo nostalgija glavna boljka.

"Kada završim karijeru ne pada mi na pamet da ostanem u svetu sporta. Neću nastaviti time da se bavim, imam plan šta ću raditi", rekao je početkom godine Ezekijel Laveci u intervjuu za Marka Plus.

Fudbaler PSŽ-a došao je kao veliko pojačanje u taj klub iz Pariza, ali ga je klupa, na kojoj se češće nalazi nego na terenu, možda malo i odvratila od fudbala, pa ni u njemu ne vidimo onu strast ka golu, i fudbalu, kao onu koju je osećao u Napulju… Drugom domu argentinskih fudbalera.

"Nekada razmišljam o tome da dignem ruke od fudbala. To je misao koja mi često prolazi kroz glavu."

A onda je rekao šta ga "drži" u fudbalu.

"Ono što me svakako 'veže' za fudbal jeste mogućnost dobrog i lagodnog života, otkrivanje novih kultura i provođenje vremena sa mojom porodicom kada god je to moguće. Najgora stvar u fudbalu je atmosfera jer svi gledaju svoje interese. Nije onako kako se čini običnim gledaocima", kazao je Laveci.

Podsetimo i da je Karlos Tevez imao ovakve simptome, pa je možda i na vrhuncu karijere odlučio da će strast za fudbalom održati samo ako se vrati u svoju zemlju.

DEJVID BENTLI

Dok se probijao kroz mlađe kategorije Arsenala o njemu se govorilo kao o "sledećoj velikoj stvari" engleskog fudbala, ali još jednom se pokazalo da nije dovoljan samo talenat, već i želja da se u karijeri napreduju.

Bentli je karijeru završio rano, u 29-oj godini, ali nije kao u nekim tužnim fudbalskim pričama bila u pitanju povreda, nego jednostavno zasićenje od igranja.

Kaže da je u fudbalu uživao dok je igrao u mlađim kategorijama, da je to bilo iskreno, dok je kazao da "svlačionica" u profesionalnom fudbalu nije tako zanimljiva kako se ljudima čini, te da on jednostavno nije bio spreman da živi kao fudbaler.

Najbolje dane u karijeri proveo je u Blekburnu iz koga je za ogroman prešao u Totenhem Harija Rednapa i postao jedan od najvećih promašaja svih vremena.

Na terenu se videlo da nije fokusiran, da ga nešto jednostavno muči.

"Robotska kultura" ga je naterala da se "odljubi" od fudbala, kažu da su ga uništili novac i mediji, te da je fudbal postao proračunat i predvidiv.

"Da budem iskren premišljao sam se oko fudbala i dok sam bio fudbaler Blekburna i dok je sve išlo sjajno. Sećam se da sam bio razočaran i u sebe. Mislio sam u sebi da treba ovo da volim, šta je sa mnom... Govorio sam sebi da je to samo zato što sam u tom trenutku bio malo razočaran", kazao je Bentli.

"Na kraju, umorio sam se od svega što ide uz fudbal."

Godinu dana je bio bez kluba, a onda objavio da se povlači iz fudbala koji mu se na kraju prosto zgadio. Sa porodicom se preselio u Španiju i drži nekoliko restorana u Marbelji. Daleko od fudbala.

IVAN ERGIĆ

Srpski fudbaler koji je svoju karijeru počeo u Australiju, a onda potom nije uspeo da se probije do prvog tima Juventusa, slavu je stekao u Bazelu. Kao kapiten tog tima osvajao je nekoliko šampionata i kupova Švajcarske, ali i igrao Ligu šampiona sa ovim timom. Došao je gotovo do statusa legende, a onda svoju karijeru završio u Bursasporu, sa kojim je i osvojio titulu. Borio se i sa depresijom...

Od fudbala je ruke digao u 30-oj godini, ali čini se da mnogo duže fudbal nije osećao "svojim".

Što je više igrao, fudbal mu se više "gadio". Za sebe je u jednom intervjuu kazao da se oseća kao "antifudbaler".

Kao sjajan kolumnista često je načinjao teme od kojih profesionalni fudbaleri zaziru, teme na koje ne biste ni pomislili da razgovarate sa njima. Politika, ekonomija, filozofija…

Za Ergića je profesionalni fudbal danas samo "korporativna mašina", koncept reprezentacije kritikuje zbog nacionalizma na kome se uglavnom zasniva, dok mu je ideja o fudbalu u kome se fudbaleri poštuju kada su "spremni da poginu na terenu" potpuno pogrešna i nezdrava.

Netipičan primer u fudbalu na koji svakako niko ne može ostati ravnodušan, i ako ništa, trebalo bi ga poštovati zbog spremnosti da se o tome govori.

BOBI ZAMORA

Slično Nejmaru ni Bobi Zamora ne uživa da gleda fudbal. To nije način na koji on želi da provodi vreme, ali ga to ne sprečava da i u 34-oj godini igra profseionalno. Trenutno je napadač Brajton i Hou Albiona, a u taj klub iz Čempionšipa je po drugi put otišao nakon što mu je istekao ugovor sa KPR-om.

"Zaista nisam veliki ljubitelj fudbala. Ima još mnogo fudbalera, ali ne pričaju o tome jednostavno", otkrio je malu tajnu Bobi Zamora.

"Uveče ne gledam utakmice ili bilo šta slično, a ljudi misle da je to jako čudno. Ja ne mislim."

Prilično bogatu karijeru upotpunio je i poziv u reprezentaciju Engleske, ali je i to bilo epizodno.

"Nemam ideju čime ću se baviti kada završim karijeru, ali ako to podrazumeva gledanje fudbala, ili bilo šta što ima veze sa fudbalom, nisam zainteresovan", kazao je u intervjuu za Dejli Mejl, pa je pravo pitanje koliko fudbalera bi govorilo o "ljubavi" prema fudbalu samo kada bi ih novinari za to i upitali.

Zanimljivo je da je Zamora već četvrti fudbaler sa ove liste koji je igrao za Totenhem…

HIDETOŠI NAKATA

Čim se pojavio postao je idol mnogih. Posebno na ovim prostorima kojima je "Kalčo", baš tih godina kada je Nakata igrao, urezan u srce. Neobične frizure, zanimljiv stil igre, karakter, a uz to još i Japanac. Jedan od onih koji su "otvorili vrata" drugim fudbalerima sa tog kontinenta.

Još uvek najskuplji azijski fudbaler svih vremena karijeru je stvorio igrajući za Peruđu, a potom se obreo i u Romi i Parmi, a u godinama kada mu je fudbal već bio u drugom planu igrao je i za Bolonju, Fjorentinu i Bolton, koji mu je bio i poslednji klub u karijeri. Karijeru je međutim završio nakon ispadanja njegove reprezentacije sa Svetskog prvenstva u Nemačkoj 2006. godine .

"Da budem iskren, ovo nije bio moj san. Ceo svoj život sam igrao fudbal i nisam poznavao kakav je svet van njega. Jednostavno više ne uživam u fudbalu", kazao je Nakata u intervjuu za CNN.

Razočarao je mnoge navijače ovom odlukom, a nije ni prvi ni poslednji koji je što je više igrao fudbal, sve manje bio zainteresovan za njega. Štaviše, mnoge od njih smo i naveli u listi.

"Shvatio sam da je fudbal samo veliki biznis. Osećao sam da je ceo tim igrao zbog novca, a ne da bi se zabavljao i uživao u fudbalu. Pre sam tim osećao kao veliku porodicu, ali sam prestao da se bavim fudbalom kada je taj osećaj izbledeo", kazao je Nakata.

Nakon završetka karijere posvetio se onome zbog čega je i odlučio da odustane od fudbala. Istraživanje sveta. Mnogo je putovao, učio o drugim kulturama, ali i o svojoj, za koju je tvrdio da iako je iz Japana, ne zna mnogo o njoj i bilo ga je sramota ga pitaju o tome.

FUDBALERI KOJI SEZONE PROVODE NA KLUPI I OSTAJU SAMO ZBOG NOVCA

Bilo bi jako teško nabrojati sve fudbalere koji su se odlučili na ovakav potez, pa ćemo ih ovako zbirno imenovati.

Umesto prelaska u klub u kome će imati šansu da zarade solidan dinar igrajući standardno ili povremeno, odlučuju se da zbog dobrog ugovora ne traže novi klub i po svaku cenu ostanu do kraja ugovora, pa makar to značilo da godinama neće odigrati nijednu utakmicu.

To su fudbaleri koji jednostavno ne vole fudbal kao igru, a ne vole i ne cene sebe, jer to nije pošteno zarađeni novac.

Umesto da fudbalski napreduju igrajući fudbal bilo gde - svoju karijeru će pustiti niz vodu samo zbog nešto većeg novca. Bez utakmica nema ni napretka, a svi oni koji bi radije po tri godine sedeli na tribinama i dobijali novac za to, čak odbijali i pozajmice, jednostavno ne vole i ne razumeju fudbal.

(MONDO - Milutin Vujičić)

Kažu da je u životu najvažnije baviti se poslom koji voliš i u kome uživaš, bez obzira na novac koji ide uz njega, te da je najgore provesti život zatočen baveći se nečim što iskonski mrziš.

Da, postoje i oni za koje je to običan posao.

Kod sporta, a sada govorimo o fudbalu, to je malo drugačije. Novac je isuviše dobar da biste prestali da se bavite onim u čemu ne uživate dovoljno, posvetili ste život tome i uglavnom niste stekli neko drugo formalno znanje i veštinu, i u "najgorem" slučaju ostaje vam veliki deo života posle koga ćete odmarati od fudbala i trošiti novac koji ste zaradili u toku karijere.

Postoji mnogo više fudbalera koji nisu uživali u fudbalu od onih koji su to javno saopštili. Prezir javnosti, zavist od drugih momaka koji su toliko obožavali fudbal, a nisu bili dovoljno dobri da u njemu i ostanu i obavezne "etikete" koje bi usledile posle takvog saopštenja uticale su da se takve stvari uglavnom i prećute.

Ali, ima i onih kojima nije stalo do toga, pa su u svojim intervjuima, neki i nehotice, saopštili da ih fudbal ne ispunjava na način na koji su to očekivali.

Ima ih raznih, i u ovoj top-listi nećemo rangirati fudbalere po stepenu ljubavi koju osećaju prema fudbalu, takve stvari je nemoguće klasifikovati, nego ćemo ih samo nabrojati.

Ne postoji univerzalan razlog zašto neko ne voli fudbal, postoje različiti: neki ne vole da gledaju druge timove kako igraju fudbal, nekima su bili mrski samo treninzi, dok su se neki razočarali u atmosferu koju fudbal nosi sa sobom.

NEJMAR

Brazilsko čudo, fudbaler koji je u ovom trenutku verovatno u tri najbolja fudbalera sveta, iznenadio je skoro priznanjem da nije baš toliko vezan za fudbal. Egoizam, ili je nešto drugo u pitanju, on je u nedavnom intervjuu izjavio da ne poznaje baš ni igru Real Madrida, a to mu očigledno nije predstavljalo problem u poslednjem "El Klasiku", kada je bio i strelac.

"Ne gledam utakmice Real Madrida. Ne volim da gledam druge timove. Ne uživam u tome. Jednostavno ne volim da gledam fudbalske utakmice kada ne igram za Barselonu", kazao je Nejmar u intervjuu za BeIn Sports.

Naravno, da se ogradimo, spomenuli smo na početku da postoje različiti razlozi zbog kojih nabrojani fudbaleri ne vole fudbal, a Nejmarov se dakle odnosi na gledanje fudbalskih utakmica drugih timova. I nije jedini, ali je najsvežiji primer. Po igri na terenu reklo bi se da uživa u svakom trenutku koji provede igrajući fudbal.

IGOR BIŠĆAN

Hrvatski internacionalac završio je svoju karijeru u 34-oj godini nakon više od 15 sezona profesionalnog fudbala.

Povrede i ambicije su ga možda sprečile u tome da postane bolji fudbaler, a potpuno je začuđujuće na ovakvu listu staviti fudbalera koji je Ligu šampiona osvojio u najdramatičnijoj utakmici 21. veka.

Kako posle toga ne voleti fudbal?

Pobeda nad Milanom u Istanbulu koju je posmatrao sa klupe kao fudbaler Liverpula ganula bi svakoga, ali je u jednom intervjuu bio prilično iskren, pa je Bišćan ispričao da nije toliko uživao u rutinama koje sa sobom nosi fudbal.

"Prilično je dosadno biti profesinalni fudbaler. Svaki dan je skoro isti. Probudiš se ujutru, odeš na trening, ručaš ovde u Melvudu (trening centar Liverpula prim. aut.) i onda kao odmoriš. Onda gledam televiziju ili malo odspavam sat dva. Nekad se družim sa prijateljima, pa opet odem na spavanje i onda ponovo trening… I sve ispočetka", ispričao je Bišćan u jednom intervjuu.

Njegovo shvatanje života očito se kosilo sa rutinama koje donosi život profesionalnog fudbalera, a to su stvari koje se ne vide na televiziji, pa ljudi često govore da je taj posao lak. Međutim, ima i ovakvih primera, posebno za igrača koji nije često starter, kada je sve što vidite od fudbala – trening.

BENOA ASU-EKOTO

Potrebna je velika hrabrost da bi se u današnjem svetu izrekla misao: "Ja fudbal igram zbog novca."

To su reči kamerunskog fudbalera Benoe Asu-Ekota u velikom intervjuu za britanski Gardijan, dok je još uvek bio fudbaler Totenhema.

"Ne razumem zašto svi lažu. Predsednik mog bivšeg kluba Lensa je rekao da sam u Englesku otišao zbog novca koji sam dobio, da me nije bilo briga za dres. Ja sam mu rekao poznaje li ijednog fudbaler koji potpiše za klub i kaže ‘Obožavam tvoj dres’. Tvoj dres je crveni. Super, volim ga. Nije ga briga. Prva stvar o kojoj pričamo je novac", bio je iskren Asu-Ekoto.

"Otišao sam zbog novca, a zbog čega bi drugog otišao? Jer svi izgledaju lepo? Svi ljudi, ama baš svi, kada dobiju posao razmišljaju o novcu, zato ne razumem zašto je tako šokantno što sam rekao da igram zbog novca, a ne zbog ljubavi prema fudbalu."

"Fudbal nije moja strast jer kada si profesionalac, svet fudbala je surov… Ljudi su neiskreni, oko tebe su samo jer imaš love, a ne zato što te vole. To je tužno." zaključio je Kamerunac.

ESPEN BARDSEN

Najnepoznatije ime sa spiska je svakako norveški golman koji je rođen u Sjedinjenim Američkim Državama. Momak koji je rano stigao u Premijer ligu i branio boje Spursa, Votforda i Evertona odlučio je da karijeru završi vrlo rano. Već u 25-oj godini.

"Jednostavno mi je dosadilo. Kada igraš u Premijer ligi i na Svetskom prvenstvu – video si sve što si hteo od fudbala. Nisam bio zadovoljan znanjem koje posedujem o svetu, želeo sam da putujem i istražim svet", rekao je Espen Bardsen u intervjuu Gardijanu.

"Mnogi zagriženi fudbalski navijači me pitaju kako sam mogao da batalim fudbal, ali ne znaju kroz šta sam sve prošao i kako to izgleda sa druge strane. Mrzeo sam i medije i glupe intervjue koje sam morao da dajem posle utakmice."

Posle završetka karijere mnogo je putovao. Bacio se u biznis i trenutno zarađuje mnogo više nego kada je bio fudbaler. Izgleda da je odluka o završetku karijere bila izuzetno dobra.

EZEKIJEL LAVECI

Argentinski fudbaleri, čak i oni na vrhunskom nivou, hronično boluju od nostalgije za svojom zemljom kada odu u Evropu. Da li je u pitanju odrastanje u siromaštvu, velike familije ili jednostavno velika ljubav za rodnom grudom, često im to utiče na karijere. Neki nikada ne pričaju o tome, a neki pak ne mogu da izdrže pritisak koji sa sobom nosi fudbal. Tim velikim majstorima je upravo nostalgija glavna boljka.

"Kada završim karijeru ne pada mi na pamet da ostanem u svetu sporta. Neću nastaviti time da se bavim, imam plan šta ću raditi", rekao je početkom godine Ezekijel Laveci u intervjuu za Marka Plus.

Fudbaler PSŽ-a došao je kao veliko pojačanje u taj klub iz Pariza, ali ga je klupa, na kojoj se češće nalazi nego na terenu, možda malo i odvratila od fudbala, pa ni u njemu ne vidimo onu strast ka golu, i fudbalu, kao onu koju je osećao u Napulju… Drugom domu argentinskih fudbalera.

"Nekada razmišljam o tome da dignem ruke od fudbala. To je misao koja mi često prolazi kroz glavu."

A onda je rekao šta ga "drži" u fudbalu.

"Ono što me svakako 'veže' za fudbal jeste mogućnost dobrog i lagodnog života, otkrivanje novih kultura i provođenje vremena sa mojom porodicom kada god je to moguće. Najgora stvar u fudbalu je atmosfera jer svi gledaju svoje interese. Nije onako kako se čini običnim gledaocima", kazao je Laveci.

Podsetimo i da je Karlos Tevez imao ovakve simptome, pa je možda i na vrhuncu karijere odlučio da će strast za fudbalom održati samo ako se vrati u svoju zemlju.

DEJVID BENTLI

Dok se probijao kroz mlađe kategorije Arsenala o njemu se govorilo kao o "sledećoj velikoj stvari" engleskog fudbala, ali još jednom se pokazalo da nije dovoljan samo talenat, već i želja da se u karijeri napreduju.

Bentli je karijeru završio rano, u 29-oj godini, ali nije kao u nekim tužnim fudbalskim pričama bila u pitanju povreda, nego jednostavno zasićenje od igranja.

Kaže da je u fudbalu uživao dok je igrao u mlađim kategorijama, da je to bilo iskreno, dok je kazao da "svlačionica" u profesionalnom fudbalu nije tako zanimljiva kako se ljudima čini, te da on jednostavno nije bio spreman da živi kao fudbaler.

Najbolje dane u karijeri proveo je u Blekburnu iz koga je za ogroman prešao u Totenhem Harija Rednapa i postao jedan od najvećih promašaja svih vremena.

Na terenu se videlo da nije fokusiran, da ga nešto jednostavno muči.

"Robotska kultura" ga je naterala da se "odljubi" od fudbala, kažu da su ga uništili novac i mediji, te da je fudbal postao proračunat i predvidiv.

"Da budem iskren premišljao sam se oko fudbala i dok sam bio fudbaler Blekburna i dok je sve išlo sjajno. Sećam se da sam bio razočaran i u sebe. Mislio sam u sebi da treba ovo da volim, šta je sa mnom... Govorio sam sebi da je to samo zato što sam u tom trenutku bio malo razočaran", kazao je Bentli.

"Na kraju, umorio sam se od svega što ide uz fudbal."

Godinu dana je bio bez kluba, a onda objavio da se povlači iz fudbala koji mu se na kraju prosto zgadio. Sa porodicom se preselio u Španiju i drži nekoliko restorana u Marbelji. Daleko od fudbala.

IVAN ERGIĆ

Srpski fudbaler koji je svoju karijeru počeo u Australiju, a onda potom nije uspeo da se probije do prvog tima Juventusa, slavu je stekao u Bazelu. Kao kapiten tog tima osvajao je nekoliko šampionata i kupova Švajcarske, ali i igrao Ligu šampiona sa ovim timom. Došao je gotovo do statusa legende, a onda svoju karijeru završio u Bursasporu, sa kojim je i osvojio titulu. Borio se i sa depresijom...

Od fudbala je ruke digao u 30-oj godini, ali čini se da mnogo duže fudbal nije osećao "svojim".

Što je više igrao, fudbal mu se više "gadio". Za sebe je u jednom intervjuu kazao da se oseća kao "antifudbaler".

Kao sjajan kolumnista često je načinjao teme od kojih profesionalni fudbaleri zaziru, teme na koje ne biste ni pomislili da razgovarate sa njima. Politika, ekonomija, filozofija…

Za Ergića je profesionalni fudbal danas samo "korporativna mašina", koncept reprezentacije kritikuje zbog nacionalizma na kome se uglavnom zasniva, dok mu je ideja o fudbalu u kome se fudbaleri poštuju kada su "spremni da poginu na terenu" potpuno pogrešna i nezdrava.

Netipičan primer u fudbalu na koji svakako niko ne može ostati ravnodušan, i ako ništa, trebalo bi ga poštovati zbog spremnosti da se o tome govori.

BOBI ZAMORA

Slično Nejmaru ni Bobi Zamora ne uživa da gleda fudbal. To nije način na koji on želi da provodi vreme, ali ga to ne sprečava da i u 34-oj godini igra profseionalno. Trenutno je napadač Brajton i Hou Albiona, a u taj klub iz Čempionšipa je po drugi put otišao nakon što mu je istekao ugovor sa KPR-om.

"Zaista nisam veliki ljubitelj fudbala. Ima još mnogo fudbalera, ali ne pričaju o tome jednostavno", otkrio je malu tajnu Bobi Zamora.

"Uveče ne gledam utakmice ili bilo šta slično, a ljudi misle da je to jako čudno. Ja ne mislim."

Prilično bogatu karijeru upotpunio je i poziv u reprezentaciju Engleske, ali je i to bilo epizodno.

"Nemam ideju čime ću se baviti kada završim karijeru, ali ako to podrazumeva gledanje fudbala, ili bilo šta što ima veze sa fudbalom, nisam zainteresovan", kazao je u intervjuu za Dejli Mejl, pa je pravo pitanje koliko fudbalera bi govorilo o "ljubavi" prema fudbalu samo kada bi ih novinari za to i upitali.

Zanimljivo je da je Zamora već četvrti fudbaler sa ove liste koji je igrao za Totenhem…

HIDETOŠI NAKATA

Čim se pojavio postao je idol mnogih. Posebno na ovim prostorima kojima je "Kalčo", baš tih godina kada je Nakata igrao, urezan u srce. Neobične frizure, zanimljiv stil igre, karakter, a uz to još i Japanac. Jedan od onih koji su "otvorili vrata" drugim fudbalerima sa tog kontinenta.

Još uvek najskuplji azijski fudbaler svih vremena karijeru je stvorio igrajući za Peruđu, a potom se obreo i u Romi i Parmi, a u godinama kada mu je fudbal već bio u drugom planu igrao je i za Bolonju, Fjorentinu i Bolton, koji mu je bio i poslednji klub u karijeri. Karijeru je međutim završio nakon ispadanja njegove reprezentacije sa Svetskog prvenstva u Nemačkoj 2006. godine .

"Da budem iskren, ovo nije bio moj san. Ceo svoj život sam igrao fudbal i nisam poznavao kakav je svet van njega. Jednostavno više ne uživam u fudbalu", kazao je Nakata u intervjuu za CNN.

Razočarao je mnoge navijače ovom odlukom, a nije ni prvi ni poslednji koji je što je više igrao fudbal, sve manje bio zainteresovan za njega. Štaviše, mnoge od njih smo i naveli u listi.

"Shvatio sam da je fudbal samo veliki biznis. Osećao sam da je ceo tim igrao zbog novca, a ne da bi se zabavljao i uživao u fudbalu. Pre sam tim osećao kao veliku porodicu, ali sam prestao da se bavim fudbalom kada je taj osećaj izbledeo", kazao je Nakata.

Nakon završetka karijere posvetio se onome zbog čega je i odlučio da odustane od fudbala. Istraživanje sveta. Mnogo je putovao, učio o drugim kulturama, ali i o svojoj, za koju je tvrdio da iako je iz Japana, ne zna mnogo o njoj i bilo ga je sramota ga pitaju o tome.

FUDBALERI KOJI SEZONE PROVODE NA KLUPI I OSTAJU SAMO ZBOG NOVCA

Bilo bi jako teško nabrojati sve fudbalere koji su se odlučili na ovakav potez, pa ćemo ih ovako zbirno imenovati.

Umesto prelaska u klub u kome će imati šansu da zarade solidan dinar igrajući standardno ili povremeno, odlučuju se da zbog dobrog ugovora ne traže novi klub i po svaku cenu ostanu do kraja ugovora, pa makar to značilo da godinama neće odigrati nijednu utakmicu.

To su fudbaleri koji jednostavno ne vole fudbal kao igru, a ne vole i ne cene sebe, jer to nije pošteno zarađeni novac.

Umesto da fudbalski napreduju igrajući fudbal bilo gde - svoju karijeru će pustiti niz vodu samo zbog nešto većeg novca. Bez utakmica nema ni napretka, a svi oni koji bi radije po tri godine sedeli na tribinama i dobijali novac za to, čak odbijali i pozajmice, jednostavno ne vole i ne razumeju fudbal.

(MONDO - Milutin Vujičić)