Uprkos tome što je izumeo radio, naizmeničnu struju, elektromagnetni i indukcioni motor i što je zaslužan za oko 700 drugih zaštićenih patenata i inovacija, Nikola Tesla (1856 - 1943) je dugo u istoriji ostao neprimetan kao duh. Ovaj pronalazač srpskog porekla, rođen u mestu Smiljan koje sada pripada Hrvatskoj, smatra se jednim od najzaslužnijih začetnika modernog sveta i mnogi su danas skloni da veruju da je on "čovek koji je izumeo 20. vek"
Sin pravoslavnog sveštenika koji je najveći broj pronalazaka ostvario u SAD čiji je građanin bio gotovo 60 godina, umro je u jeku Drugog svetskog rata u centru Njujorka, 7. januara 1943. Vest je obišla svet tek dva dana kasnije, kada je u oronuloj hotelskoj sobi gde je živeo kao samac, pronađeno njegovo beživotno telo.
Urna s Teslinim pepelom pohranjena je najpre na groblju u Njujorku uz zvuke violine i melodiju "Tamo daleko", a preneta je u Beograd 1951. godine i otad se čuva u Muzeju Nikole Tesle u Krunskoj ulici pored njegovih ličnih stvari.
Za sve što je uradio za čovečanstvo možemo mu se odužiti jedino čuvajući večnu uspomenu na njega.
Zato vam ovom prilikom donosimo 15 njegovih malo poznatih zapisa o Srbima, Bogu, čovečanstvu, nauci...
15. Sav svoj novac ja sam ulagao u eksperimente pomoću kojih sam došao do novih pronalazaka, omogućujući čovečanstvu lakši život.
14. Postepeni napredak čovečanstva u svojoj biti zavisi od čovekovih pronalazačkih ostvarenja. Ona predstavljaju najznačajniji plod njegovog stvaralačkog uma. Njihov krajnji cilj je potpuna prevlast uma nad materijalnim svetom, uprezanje sila prirode u službi čoveku. To je suština tog teškog zadatka pronalazača, koga svet čest ne shvata i ne daje mu zasluženu nagradu.
13. Bez nade nema zadovoljstva u nauci i sve dok čovek nema ideala ne može biti srećan.
12. U današnje vreme ima ljudi - pesimista koji vam, sa zabrinutim izrazom na licu, šapuću na uvo da su se narodi godinama tajno naoružavali, naoružali do zuba, i da će jednog dana da skoče jedan na drugoga i da se unište. Ljudi koji govore u toj napetosti ne znaju za sile koje stalno rade, u tišini, ali neumorno – sile koje govore o miru… pokrenuti napred, motivisani dubokom ljubavlju prema onome što uče, ljudi koji čine čuda, svaki u svojoj oblasti, čija su glavna težnja i zadovoljstvo prikupljanje i širenje znanja, ljudi koji gledaju daleko iznad zemaljskih stvari, čija zastava je uzvišenost.
11. Napori pronalazača prvenstveno su usmereni spasavanju života.
10. Svako treba da posmatra svoje telo kao dragoceni dar od onoga koga voli iznad svega, kao čudesno umetničko delo neopisive lepote i veličine van ljudskih shvatanja; i tako osetljivo i krhko da jedna reč, jedan dah, pogled, čak i misao mogu da ga povrede.
9. Kada govorimo o čoveku mislimo na celo čovečanstvo. Iako smo slobodni da mislimo i delamo, mi smo povezani neodvojivim vezama kao zvezde na nebu. Mi te veze ne vidimo ali ih osećamo. Posečem se po prstu i to me zaboli: taj prst je deo mene. Vidim povređenog prijatelja a to i mene zaboli: moj prijatelj i ja smo jedno. Vidim povređenog neprijatelja za koju me najmanje briga od svega na svetu, ali to me ipak rastužuje. Zar to ne pokazuje da je svaki od nas samo jedan deo celine?
8. Mojsije je bio nesumnjivo praktičan i vešt električar. Biblija opisuje tačno i detaljno uređaj za stvaranje elektriciteta.
7. Nauka o elektricitetu je , iznad svega toga, zadivljujući, nagovestila ogromna dostignuća, čudesne mogućnosti ponajviše kroz pomoć ljudima, potpomogla energiju stvaraoca; jer gde je to polje u kom bi njegove Bogom dane moći bile od veće koristi svim ljudima, nego u toj neistraženoj oblasti, u kojoj se, kao u šumskoj tišini , hiljade glasova odazivaju na svaki poziv.
6. Da li je priroda nalik džinovskoj mački ? Ako jeste, ko je miluje po leđima ? To može biti samo Bog.
5. Teško da postoji narod koji je doživeo tužniju sudbinu od srpskog. Sa visina svog sjaja, kada je carstvo obuhvatalo gotovo ceo severni deo Balkanskog poluostrva i veliki deo teritorije koja sada pripada Austriji, srpski narod je gurnut u beznadežno ropstvo, nakon fatalnog boja na Kosovu polju 1389. godine protiv nadmoćnijih azijatskih hordi. Evropa neće nikada moći da isplati veliki dug koji ima prema Srbima što su oni, žrtvujući sopstvenu slobodu, zaustavili taj varvarski prodor.
4. U Milošu (Obiliću) vidimo i Mucija i Leonidesa i, još više od toga, mučenika jer on ne umire lakom smrću na bojnom polju kao Grk, već svoje odvažno delo plaća smrću pod strašnim mukama.
3. Mnogo nas Srba peva, ali nema ko da nas čuje.
2. Dok su Srbi bili izvanredni u narodnom pesništvu, oni su takođe imali i mnoge velike pesnike. Od savremenika, niko nije postao draži mlađoj generaciji od Zmaja Jovana Jovanovića. Rođen je u Novom Sadu (Neusatz), gradu na južnoj granici Mađarske, 24. novembra 1833. Potiče iz stare i plemenite porodice koja je u srodstvu sa srpskom kraljevskom kućom. U svom najranijem detinjstvu ispoljavao je veliku želju da nauči napamet srpske narodne pesme koje su mu recitovali, i čak je kao dete i sam počeo da sastavlja pesme.
1. Gete je smatrao da su srpske narodne pesme dorasle najfinijim ostvarenjima Grka i Rimljana. Šta li bi o njima mislio da je bio Srbin?
