9. Ko je "kriv"?
Krivi su stari Rimljani. Iako su zapisi o rimskom kalendaru retki i nedorečeni, legenda kaže da je prvi rimski kralj Romul osmislio 10-mesečni lunarni kalendar koji je počinjao za vreme prolećne ravnodnevnice u martu, a završavao se u decembru.
Nije potpuno jasno da li su postojali zvanični meseci između decembra i marta, ali je izvesnije da su izostavljeni jer zimsko vreme nije bilo važno za žetvu. Drugi rimski kralj, Sabinjanin Numa Pompilije je odlučio da napravi nešto tačniji kalendar i sinhronizuje ga sa pravom lunarnom godinom, koja traje 354 dana. Dodao je dva meseca, januar i februar u koje je dodao nove dane. Novi meseci imali su po 28 dana.
8. Zašto je februar kraći?
Rimskom kralju Pompiliju nije odgovaralo da godina ima 354 dana, jer se u to vreme verovalo da parni brojevi donose nesreću. Zato je januaru dodao još jedan dan, pa je godina trajala neparnih 355 dana. Niko zapravo ne zna zašto je februar ostao na broju od 28 dana. To je možda u vezi sa činjenicom da su Rimljani poštovali smrt i u februaru su izvodili obrede čišćenja.
Kalendar od 355 dana nije mogao da ostane sinhonizovan s godišnjim dobima jer nije bio usklađen s vremenom koje je Zemlji potrebno da obiđe sunce. Zato je svakih par godina posle 23. februara umetnut dodatni mesec.
7. Ko je rešio problem sinhronizovanja?
Oko 46. godine pre nove ere, Gaj Julije Cezar je odlučio da reši problem i zadužio je stručnjaka da stavi na stranu lunarno poreklo rimskog kalendara i napravi ga po uzoru na egipatski. Cezar je dodao 10 dana kalendaru i dodatni dan u februaru svake četiri godine. Posle toga godina je u proseku trajala 365,25 dana što je vrlo blizu stvarnoj prosečnoj dužini od 365.2425 dana.
6. Kada je uvedena prestupna godina?
Kalendar sa prestupnim godinama, odnosno Gregorijanski kalendar, uveden je 1582., gde je skoro svaka godina deljiva sa četiri prestupna. Svaka četiri veka desiće se da prestupne godine imaju "normalnih" 365 dana.
5. Šta je to prestupna godina?
Prema Gregorijanskom kalendaru koji se koristi skoro u celom svetu, postoje "obične" i prestupne godine. Obična godina ima 365 dana, dok prestupna ima jedan dan više, i to baš 29. februara.
Prestupna godina se javlja svake četiri godine zbog toga da bi se kalendarska godina lakše uskladila sa solarnom.
4. Šta je solarna godina?
Solarna godina je vreme koje je potrebno da Zemlja završi svoj put oko Sunca. Za to putovanje joj je potrebno oko 365 i jedna četvrtina dana. Kao korisnici solarnog kalendara, oslanjamo se na Sunce kako bi odredili dužinu godine te kako bi označili početak godišnjih doba. Solarni kalendar je podeljen tako da odgovara poljoprivrednim aktivnostima kako bi povećali šanse za plodonosnu godinu.
Kada je reč o preciznom merenju solarne godine, koju nazivamo još i tropska godina, koristimo drugi događaj – prolećnu ravnodnevnicu. Od jedne do druge prolećne ravnodnevnice prolazi 365 dana, pet sati, 48 minuta i 45 sekundi. Ciklus se zaokružuje na razdoblje od 365 pada i 6 sati iako je grčki astronom Hiparkus još pre 2.000 godina shvatio da je ovo zaokruživanje neprecizno.
3. Šta bi se dogodilo da nema prestupne godine?
Kada bi svaka godina imala 365 dana, meseci bi se polako pomerali, pa bi za 750 godina sredinu zime stanovnici severne hemisfere doživljavali u junu.
2. Koliko vremena izgubimo?
Dodavanjem jednog dana svake četiri godine, zbog zaokruživanja na izgubljenih šest sati godišnje, zanameruje 11 minuta i 14 sekundi godišnje. Ovo vreme će se tek za nešto više od 3.000 godina pretvoriti u ceo jedan izgubljeni dan.
1. Koliko godina imaju ljudi rođeni 29. februara?
Ako bi osobe koje su došle na svet 29. februara slavile rođendan samo svake prestupne godine, onda bi se računalo da polaze u školu sa nepune dve godine, punoletstvo stiču sa četiri i po, a u zlatnim četrdesetim osećaju se kao desetogodišnjaci. Kada budu bake i deke, računa se da imaju svega 15 godina.
