• Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Godine im ništa ne mogu, još su verni sebi i golu!

Izvor mondo.rs

Bez obzira na to što im piše u krštenici – oni još mogu da naprave razliku na terenu, a sjajnim partijama iz godine u godinu produžavaju svoju fudbalsku karijeru.

Često se uz njihovo ime može vezati ona i pomalo izlizana floskula: "Oni su kao vino".

Premda se ona najčešće koristi kako bi se dočarao izgled dobrostojećih gospođa i gospode, ovaj put ćemo je vezati uz fudbalere koji u svojim poznim godinama još uvek uspevaju da se odupru trendu "podmlađivanja" sastava i da na vrhunskom nivou još uvek prave značajnu razliku.

Primetno je da se treneri iz godine u godinu odlučuju da "šikaniraju" fudbalere samo zbog broja godina koje im upišu na startu sezone u obaveznoj registraciji, pa da znaju i da ignorišu to što su i dalje impresivni na terenu.

Luj van Gal je recimo oterao četvoricu-petoricu takvih fudbalera, ali nije naročito uspeo da ih zameni "mlađim naraštajem", ali i mnogi igrači se olako mire sa tim da nisu dostojni igranja u "Ligama petice" kada oduvaju trideset i pet svećica sa torte.

Malo zbog sopstvene nesigurnosti, a malo i zbog toga što se i na istoku i zapadu to malo bolje plaća.

MONDO je pokušao da sastavi listu fudbalera koji u svojim veteranskim danima i dalje pružaju odlične partije i ne dozvoljavaju da im neko prigovori zbog godina. Kriterijum je bio da su ti fudbaleri još uvek u pet najjačih liga, da igraju vrlo dobro i da nisu "opasnost" po svoj tim, ali i to da su stariji od 35 godina – odnosno, da ove godine pune 35.

To znači da su na listi fudbaleri koji su rođeni 1981. godine i stariji.

Kako svi oni igraju na različitim pozicijama, imaju drugačije uloge u timu, različitih su i godina itd. oni neće biti posebno rangirani, nego ćemo ih samo redom nabrojati.

Zbog kriterijuma iz konkurencije su ispali fudbaleri poput Andree Pirla, Nalda, Tijaga Mote, Aleksandra Majera, Ikera Kasiljasa, Luizaa, Majkla Kerika, Džona Terija, Jaje Turea, Dirka Kajta, Frančeska Totija...

Krećemo sa najočiglednijim primerom.

ZLATAN IBRAHIMOVIĆ – PSŽ, 3. oktobar 1981. godine

Za njega je i teško upotrebiti reč "veteran". Švedski napadač kome na kraju ove sezone ističe ugovor sa Pari sen Žermenom i naredne godine će skoro sigurno igrati na vrhunskom nivou u jednoj od pet najjačih liga sveta, a skoro sasvim je izvesno da će to biti ona koja je njegova velika želja otkako je prvi put istrčao na fudbalski teren – Premijer liga.

Momak iz Malmea je ove sezone neverovatno dominantan pred golom protivnika, pa sa statistikom koju on trenutno ima može da parira najboljima na svetu poput Mesija i Ronalda.

On u oktobru puni 35 godina, a u dosadašnjem delu sezone je u 27 utakmica u prvenstvu Francuske dao 32 gola i asistirao je 13 puta za svoje saigrače.

Zbirna statistika kaže da je u ovoj sezoni odigrao 43 utakmica i dao 42 gola uz 16 asistencija. Prija mu uloga "usamljenog" napadača, a zbog svoje snage često prilazi svojim igračima bliže centru igrališta i tako otvara slobodan prostor na terenu.

U karijeri je osim za PSŽ igrao i za Malme, Ajaks, Juventus, Inter, Milan, Barselonu...

ĆABI ALONSO – Bajern, 25. novembar 1981. godine

Ne samo da Ćabi Alonso na terenu ne pokazuje znake starosti, nego je i prilično mladolik, pa nije baš prva osoba koja padne na pamet kada se priča o veteranima, ako ne znate napamet datume rođenja svih fudbalera. Pre dva leta je baš zbog podatak u krštenici "oteran" iz Real Madrida, a to je jedva dočekao Pep Gvardiola koji ga je odmah potpisao u Bajern.

Dugogodišnji reprezentativac Španije je iz Tolose, malog mesta nadomak San Sebastjana, pa je baš u najslavnijem klubu iz tog grada počeo karijeru.

Preko Sosijedada put ga je odveo u Liverpul, gde je sa tom ekipom bio i šampion Evrope, što je isto ponovio i u Real Madridu u kom je igrao do svoje 33. godine.

U ovogodišnjoj sezoni za Bajern je igrao i zadnjeg veznog ("holdera"), ali se nalazio i na poziciji štopera. Sa 34 utakmice u ovoj sezoni pokazuje da i dalje može da pruži značajan doprinos, naročito u Ligi šampiona, iako je imao nekih grešaka u mečevima sa Juventusom. Odoleo je odlasku u bogate zemlje, koje nisu bogate fudbalom, a još može da igra na ovom nivou.

ĐANLUIĐI BUFON – Juventus, 28. januar 1978. godine

Mnogi će reći da se od njegovog debija u novembru 1995. godine nije pojavio bolji golman i ne bi mnogo pogrešili.

Na prste jedne ruke mogu se izbrojati kiksevi ovog golmana koji je neprikosnoven među stativama više od dvadeset godina, kako u klubovima u kojima je branio, pa tako i u reprezentaciji, te i dan-danas pripada onoj "elitnoj grupi" čuvara mreže.

Dečačić koji je ponikao u Parmi u karijeri nije osvojio još samo titulu u Ligi šampiona, iako je nekoliko puta bio nadomak tog ostvarenja, ali to nikako ne može da opovrgne njegov kvalitet i samopouzdanje koje svojim odbranama i "liderstvom" prenosi saigračima.

Kada ga je Juventus 2001. godine platio "tričavih" 53 miliona evra teško da je neko pomislio da se obezbedio za narednih 15 godina, a možda i malo više – jer on može da brani dok god mu ne dosadi, i da se neće roditi golman koji će ga i u 38. godini istisnuti iz startne postave. Valja podsetiti da je on još uvek prvi golman Italije sa preko 150 nastupa u dresu "azura".

VELINGTON, Malaga – 26. avgust 1979. godine

Idemo malo i do Španije.

Malo poznati štoper Malage – Brazilac Velington de Oliveira, u poslednjih nekoliko sezona igra zaista na vrhunskom nivou, ali iz razloga što je u pitanju Malaga, to malo ko i primećuje. Ne dobija dovoljno zasluga za partije koje pruža u 36. godini.

Trebalo bi uzeti u obzir da je u pitanju liga sa brzim igračima, brzim fudbalom, u kojoj mnogi i ne obraćaju naročitu pažnju na jaku odbranu, ali je zato Velington uspeo da u svojoj igri naglasi samo svoje kvalitete.

On se nekako "odjednom" pojavio na fudbalskoj sceni i tek u četvrtoj deceniji svog života zaigrao u nekoj od pet najjačih liga. Momak iz Fernandopolisa je dobar deo karijere proveo u Južnoj Americi, a onda 2006. godine zaigrao za švajcarski Grashopers, da bi 2008. godine postao član Malage koju nije napuštao od tada i tamo je zamenik kapitena.

Bio je učesnik one generacije koja je izborila učešće u Ligi šampiona i igrala četvrtfinale sa Dortmundom i nesrećno ispala, a on je tada činio tandem sa još jednim veteranom Martinom Demikelisom. I ove godine Malaga ima jednu od najboljih odbrana u ligi (primili 30 golova), a Velington je odigrao 26 utakmica u startnoj postavi.

ARIC ADURIC, Atletik Bilbao – 11. februar 1981. godine

Ako se za nekoga može reći da ima "sezonu iz snova" onda je to Aric Aduric, napadač Atletik Bilbaoa. Uz njegovo ime se može vezati i ono da "proživljava drugu mladost", ali mnogi bi rekli da je ovo njegova "prva", jer igra svoju najbolju karijeru u životu.

35-godišnjak je najbolji strelac svog tima ove sezone, a za 46 utakmica u dresu baskijskog kluba postigao je 29 golova i asistirao još devet puta. Jedan je od igrača koji igraju najbolje na svetu glavom, a poseban doprinos dao je svom timu u utakmicama Lige Evrope gde ih je u četvrtfinalu izbacila Sevilja. U tom takmičenju postigao je deset golova.

Ono što je obeležilo sezonu čoveka za koga su mnogi još 2010. godine kada se nije snašao u Valensiji da je – bivši igrač, jeste i to da je u velikoj konkurenciji dobio šansu u reprezentaciji Španije i to pretvorio u gol u prijateljskom meču protiv Španije.

Da li će biti u timu za Evropsko prvenstvo? Na Del Boskeu je...

ERUELJO GOMES, Votford -15. februar 1981. godine

Drugi golman na ovoj listi i jedini igrač iz Premijer lige koga smo uvrstili u 10 najboljih veterana.

Da li zbog velike konkurencije, vrlo zahtevne lige – fizički i takmičarski, zbog toga što se timovi lako odriču veterana, ili sve zajedno, tek jedan fudbaler iz lige koju mnogi smatraju najboljom i najatraktivnijom na svetu. Brazilski golman iz Votforda neočekivano je "eksplodirao" ove sezone sa timom koji je prošle sezone sa Slavišom Jokanovićem uveo u prvu ligu.

Golman koji je ponikao u Kruzeiru blistave trenutke u karijeri je imao u PSV Ajndhovenu, ali je njegova karijera krenula silaznom putanjom po potpisu za Totenhem. Mnogo grešaka, pritisak javnosti i Gomes se pretvorio u najnesigurnijeg golmana u Premijer ligi.

Zato je ove sezone među najboljima...

Čuvar mreže Votforda na čak 11 utakmica nije primio niti jedan gol (tzv. clean sheet), ima najviše odbrana od svih golmana (110), a prethodnog vikenda je odbranio i dva penala. Fenomenalna sezona za njega.

MAKSVEL, PSŽ – 27. avgust 1981. godine

Još jedan Brazilac i još jedan član Pari sen Žermena.

Fudbaler koji je često u toku karijere "pratio" Zlatana Ibrahimovića, ili je bivalo obrnuto, standardan je član Pari sen Žermena i čovek za koga mnogi godinama govore da je najslabija karika ovog tima, ali ih on odličnim partijama u Ligi šampiona podseti da greše.

I on je poput Gomesa karijeru počeo u Kruzeiru, ali je umesto u PSV, otišao u Ajaks, gde je izrastao u jednog od najtraženijih igrača na tržištu, uprkos teškoj povredi. Bio je član Intera od 2006. do 2009. godine, da bi potom tri godine nosio dres Barselone. Od 2012. godine standardan je igrač PSŽ-a u kom igra najbolji fudbal karijere.

Defanzivna odgovornost i taktička disciplina pretvorile su ga u noćnu moru za krilne fudbalere kojima nije svejedno kada napadaju po strani koju drži ovaj "veteran".

ROBERTO TRASHORAS, Rajo Valjekano – 28. februar 1981. godine

Možda i najmanje "atraktivno" ime na ovoj listi.

Roberto Trashoras je momak iz Rabade, malog mesta u Galiciji, a tokom svoje karijere koja traje više od deceniju i po igrao je za dva najveća španska kluba. U svojoj 14. godini preselio se u Barselonu i dugo igrao za rezerve ovog tima, a jedini meč u prvom timu odigrao je još 2001. godine.

Potom se preselio u Real Madrid, gde je do svoje 25. godine igra za "B" tim, a potom konačno krenuo da igra u "pravim" klubovima. Bio je u Numansiji, Las Palmasu i Selti, da bi od 2011. godine bio član Rajo Valjekana - gde iako nosi broj "10" igra nešto malo povučenije.

U timu koji igra agresivno i ofanzivno ove sezone je skupio 33 nastupa, postigao 2 gola i asistirao za još 7, a zaradio je još i 8 žutih kartona. Sa njim u timu igra još nekoliko dobrih "veterana" poput Havija Gere, Manuča...

ANDREA BARZALJI, Juventus – 8. maj 1981. godine

Još jedan član Juventusa, a lako je na ovom spisku mogao i da se nađe Patris Evra, mi smo prednost ipak dali jednom od najboljih štopera na svetu, iako to mnogi ne primećuju.

Defanzivac sa vrlo dobrim iznošenjem lopte i odličnim pasom našao je svoje "mesto pod nebom" u sistemu Juventusa koji ovaj tim praktikuje od dolaska Antonija Kontea. Odlično se snašao u sistemu sa tri štopera, ali je dobar i u onom sa "samo" dva, pa je i ove sezone jedan od najboljih fudbalera Juvea.

Kao i mnogi na ovoj listi i on je "dosta kasno upalio" (sve je češće ono stanovište da igrač koji nije napravio veliki transfer u 23-oj godini nije talenat), pa je najbolje partije pružao u Palermu od 2004. do 2008. godine i onda neočekivano otišao u Volfsburg, sa kojim je osvojio i titulu.

Iako je igrao solidno bio je "daleko od očiju" selektora, pa je na spisak došao po povratku u Italiju gde je ove sezone uprkos povredama skupio 36 nastupa i samo dva žuta kartona.

KLAUDIO PIZARO, Verder Bremen – 3. oktobar 1978. godine

Jedno od dva najstarija imena na ovom spisku.

Neverovatni Peruanac odoleva godinama, pa je i u 37-om letu najbolji fudbaler Verdera, u kojem je igrao u četiri navrata. Iskusni napadač je još 1999. godine došao na "Vezer", pa kada god ne bi imali bolje rešenje od njega, molili bi ga da se vrati i da im još jednom pomogne da se izbore za Evropu, ili opstanak, što je praksa poslednjih godina.

Peti najbolji strelac Bundes lige svih vremena (189 golova) u karijeri je igrao i u rodnom Peruu, Bajernu iz Minhena i Čelsiju, ali je dubok trag ostavio u Verderu u kom i sad sa uspehom igra. U karijeri je osvojio tačno 20 trofeja.

Imao je ograničenu minutažu na početku sezone, ali je od decembra do danas postigao čak 12 golova i gura tim ka opstanku, a šta će oni raditi kada Klaudio odluči da završi karijeru, ko zna...

BONUS, SRPSKI IGRAČ: SAŠA ILIĆ, Partizan – 30. decembar 1977. godine

Na listu smo odlučili da dodamo jednog "bonus" igrača koji se takmiči u domaćem prvenstvu, a bez mnogo "mozganja" lako je zaključiti da je igrač koji je veteran, igra dobro u svom timu i još uvek pravi razliku – Saša Ilić.

Čovek koji godinama odoleva penziji i čini se da je i danas najkreativniji fudbaler domaćeg prvenstva prosto nezamemljiv u Partizanu i da se njegov izostanak sa terena vidi. On nema snagu da izdrži svih 90 minuta na terenu, ali svojim dodavanjima i te kako uspeva da ima uticaj na igru Partizana za koji je ove sezone odigrao 24 utakmice, dao 6 i asistirao za 4 gola.

Ove sezone igrao je čak na poziciji napadača i uspevao da se upiše u listu strelaca.

Da li se slažete sa listom? Ko je najbolji od veterana? Da li biste nekoga dodali?

Pišite nam u komentarima!

(Milutin Vujičić - MONDO)

Inicijalizacija u toku...

Komentari 43

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Marko

A KAKA???

ThugLife

Didier Drogba?

gospodar vremena

Miroslav Klose?

Najnovije

Kolumnisti