1. IZBORI
U Srbiji su 24. aprila održani vanredni parlamentarni izbori, izbori za Skupštinu Vojvodine i lokalni izbori. U Skupštinu Srbije ušlo je 12 izbornih lista. Najviše glasova osvojila je lista "Aleksandar Vučić - Srbija pobeđuje".Koaliciji oko Srpske napredne stranke (SNS) pripalo je 131 poslaničko mesto, od kojih 98 SNS-u. Vlada na čelu sa liderom naprednjaka Aleksandrom Vučićem izabrana je 11. avgusta, a vladajuću većinu, pored SNS, čine i Socijalistička partija Srbije i Jedinstvena Srbije koje su osvojile 29 poslaničkih mandata i Savez vojvođanskih Mađara sa četiri mandata. U parlament je ponovo ušla Srpska radikalna stranka predvođena Vojislavom Šešeljem osvojivši 22 mandata. U Skupštinu su prvi put ušli pokret Dosta je bilo (DJB), koji predvodi Saša Radulović i desničarski Srpski pokret Dveri koji je na izbore izašao u koaliciji sa Demokratskom strankom Srbije (DSS). DJB je osvojio 16 mandata, a koalicija DSS - Dveri 13. U parlament je prvi put ušao i predsednik Bošnjačke demokratske zajednice Sandžaka Muamer Zukorlić koji je funkciju muftije sandžačkog stavio u status mirovanja zbog učešća na izborima. Njegova stranka osvojila je dva mandata. Poziciju u parlamentu oslabila je Demokratska stranka koja ima 16 poslanika. U parlament su u okviru koalicije ušle i Samostalna demokratska stranka Borisa Tadića i Liberalno demokratska partija Čedomira Jovanovića i Liga socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka sa 13 mandata. SDA Sandžaka Sulejmana Ugljanina osvojila je dva mandata, a Partija za demokratsko delovanje i Zelena stranka po jedan mandat.
2. NA TOČKOVIMA KA EU, UZ "KLIPOVE" ZAGREBA
Srbija je u 2016. otvorila četiri poglavlja u pregovorima sa EU. Ključna su poglavlja 23 - Pravosuđe i osnovna prava i 24 od čega ključna poglavlja 23 - Pravosuđe i osnovna prava i 24 - pravda, sloboda i bezbednost (otvorena 18. jula). Poglavlja 5 - Javne nabavke i 25 nauka i istraživanje (koje je odmah i zatvoreno) otvorena su 13. decembra. Otvaranje poglavlja obeležili su sporovi sa Hrvatskom. Zagreb je u junu blokirao otvaranje poglavlja 23 i 24, tražeći izmenu srpskog zakona o regionalnoj nadležnosti srpskog suda za ratne zločine, pa su poglavlja otvorena mesec dana kasnije nakon manjih izmena pregovaračke pozicije EU. Hrvatska je 13. decembra blokirala otvaranje poglavlja 26 - Obrazovanje i kultura. Po navodima iz pregovaračkog tima Srbije, ovu blokadu Hrvatska nije zvanično obrazložila, dok su mediji prenosili da se zahtevi hrvatske odnose na udžbenike za hrvatsku nacionalnu manjinu. Hrvatska je ukinula blokadu 10 dana kasnije, odnosno 23. decembra, istog dana kada su u Beogradu ministar prosvete nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević, direktor Zavoda za udžbenike Dragoljubom Kojičić i predstavnik hrvatske nacionalne manjine potpisali aneks Memoranduma za pripremu i štampu nedostajućih udžbenika za školsku 2017/18. godinu. Pregovori Srbije i EU otvoreni su u januaru 2014, a do sada je otvoreno ukupno šest poglavlja.
3. PREGOVORI BEOGRADA I PRIŠTINE
Međunarodna telekomunikaciona unija dodelila je 15. decembra trocifreni pozivni broj +383 Kosovu, dok je srpskoj kompaniji MTS d.o.o dodeljena privremena dozvola za mobilnu telefoniju. Kosovo je pozivni broj dobilo u skladu sa dogovorom Beograda i Prištine o telekomunikacijama. Kosovska strana o broju govori kao o međunarodnom pozivnom broju, dok Srbija insistira da je to pozivni broj za teritorijalnu celinu i da imovina "Telekoma" na Kosovu ostaje u vlasništvu Srbije. Delegacije Beograda i Prištine dogovorile su da sporazum o pravosuđu počne da se primenjuje od 10. januara. Srpske sudije i tužioci treba da budu integrisane u kosovski sistem, što znači da će raskinuti ugovore sa Srbijom i da će ona prestati da ih finansira. Pored toga, biće uspostavljen jedan Osnovni sud i jedno Osnovno tužilaštvo u regionu Mitrovice, koji obuhvata sedam opština.
4. NABAVKA NAORUŽANJA IZ RUSIJE
Krajem decembra ruska i srpska vlada dogovorile su donaciju lovačkih aviona i određene količine oklopne tehnike za potrebe Vojske Srbije, što je prva veća nabavka naoružanja za potrebe oružanih snaga u protekle tri decenije. Prema objavljenim podacima, Srbija će od Rusije dobiti šest lovačkih aviona MiG-29 i po trideset tenkova T-72 i izviđačkih oklopnih vozila BRDM-2. Prema najavama zvaničnika, oružje predstavljaju donaciju, odnosno Srbija za njih ništa neće platiti. Srbija je, međutim, najavila da će avioni biti remontovani i modifikovani u savremeniju verziju, što bi u narednih nekoliko godina moglo da košta između 180 i 230 miliona dolara.
5. ORUŽJE U JAJINCIMA
U blizini porodične kuće premijera Aleksandra Vučića u Jajincima, 29. oktobra pronađen je sanduk sa naoružanjem, a istraga o tom slučaju još traje. Oružje je pronađeno u šumi blizu kuće čiji je vlasnik Vučićev otac, a u koju, kako je rečeno, premijer često dolazi. Među pronađenim oružjem bio je i raketni bacač "zolja", četiri ručne bombe i puška "kalašnjikov". Prema rečima ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića "zolja" potiče sa hrvatskog ratišta, a dve bombe sa ratišta u Bosni i Hercegovini. Neposredno nakon što je oružje pronađeno premijer je izjavio da "prepoznaje rukopis ’zolja’ i da je toga bilo u sličnim organizacijama", ali da nema dokaza da je reč o atentatu na njega i da je moguće i da je oružje "slučajno ostavljeno". Ministar unutrašnjih poslova nedavno je rekao da policija danonoćno radi na tom slučaju, ali da ne može da govori o saznanjima istrage kako oni koji su u tome učestvovali ne bi bili upozoreni.
6. PRESUDA U PROCESU MIŠKOVIĆU
Specijalni sud u Beogradu osudio je u junu vlasnika "Delta holdinga" Miroslava Miškovića na pet godina zatvora i novčanu kaznu od osam miliona dinara za pomaganje u utaji poreza sinu Marku Miškoviću. Prvostepenom odlukom sudsko veće oslobodilo je Miškovića optužbi za finansijske malverzacije u putarskim preduzećima. Mišković je proveo osam meseci u pritvoru iz koga je pušten da se brani sa slobode uz jemstvo od 12 miliona evra. Mišković je uhapšen 2012. godine, a suđenje je počelo 2013. godine, da bi zbog promene predsednika sudijskog veća bilo vraćeno na početak 2015. godine. Suđenje Miškoviću u medijima je često označavano kao "suđenje veka". Njegov sin Marko osuđen je na tri i po godine zatvora i osam miliona dinara za utaju poreza.
7. FISKALNA KONSOLIDACIJA
Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Srbiji u 2016. godini iznosiće 2,8 odsto, a budžetom je bio projektovan rast od 1,75 odsto. Budžetski deficit će biti manji od predviđenih 2,9 odsto i iznosiće oko 1,5 odsto BDP-a. Srbija je zbog finansijske konsolidacije dobila pohvale Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) sa kojim ima trogodišnji aranžman iz predostražnosti, koji ističe februara iduće godine. Javni dug je 72 odsto BDP-a i značajno je veći nego što je predviđen Zakonom o budžetu gde je njegovo učešće u BDP-u ograničeno na 45 odsto.
8. KINESKI HESTIL PREUZEO ŽELEZARU SMEDEREVO
Ugovor o prodaji imovine Železare Smederevo kineskoj kompaniji Hestil po ceni od 46 miliona evra potpisan je 18. aprila, a zvanično je ta fabrika preuzeta početkom jula. Železara je bila među najvećim gubitašima, nakon što je američki Ju es stil državi za jedan dolar prodao vlasništvo u tom preduzeću kad je zbog smanjene potražnje čelika na svetskom tržištu počeo da knjiži minus. Hestil je zadržao svih 5.000 radnika Železare i povećao im plate koje u proseku sada iznose 55.000, a proizvodnju je sa oko 80.000 tona mesečno povećao na 122.000. Železara ima novo ime Hestil Srbija ajron end stil.
9. OTVOREN AUTOPUT LJIG-PRELJINA NA KORIDORU 11
U novembru je otvorena deonica Koridora 11, od Ljiga do Preljine dužine 40,35 kilometra. Vrednost radova iznosila je 308 miliona evra, od kojih je 300 miliona kredit Azerbejdžana dok je Srbija učestvovala sa osam miliona evra. Od Ljiga do Prеljinе sada se stiže za oko pola sata, umеsto za dosadašnjih oko sat vrеmеna. Prvobitni rok za otvaranje deonice Ljig-Preljina bio je 25. avgust, ali je produžen kako bi se ispravila betonska podloga u dva tunela, Brđani i Šarani. Glavni izvođač radova na deonici Ljig - Preljina bila je azerbejdžanska kompanija "Azvirt" dok je 101 srpska kompanija bila angažovana kao podizvođač.
10. UVOĐENJE ELEKTRONSKIH SERVISA ZA GRAĐANE
Građani Srbije ove godine dobili su dva elektronska servisa koji im štede vreme za čekanje u redovima i smanjuju troškove. Roditelji zahvaljujući projektu "Bebo dobrodošla na svet" i usluzi "e-beba" sad besplatno mogu da za 15 minuta elektronskim putem prijave rođenje bebe. Procenjeno je da će elektronsko prijavljivanje rođenja beba uštedeti 400.000 radnih sati administrativnih radnika. Za sada je ta usluga uvedena u 35 porodilišta. Građanima je omogućeno i da preko portala e-uprave podnesu zahteve za zamenu starih zdravstvenih knjižica za nove elektronske kartice. To je prva usluga preko koje će moći da se šalje građanima dokument na kućnu adresu.
