Žena, koja je odlučila da prekine brak dok joj se suprug borio sa rakom, poslala je anonimno pismo portalu Bright Side. Istakla je da svojom pričom želi da pomogne drugima. Njenu ispovest prenosimo u celosti:
"Moj muž i ja smo bili u braku 10 godina, uživali smo u prelepom braku i ispunjenom zajedničkom životu. Posetili smo preko 40 zemalja, bavili se ekstremnim sportovima i izgradili uspešne karijere. Sve se promenilo kada je mom mužu dijagnostikovan rak. Bila sam u velikom šoku i ceo svet mi se srušio. Trebalo mi je nekoliko meseci da se pomirim sa dijagnozom i prilagodim novom načinu života. Ipak, na kraju sam se sabrala i čvrsto odlučila da ćemo se zajedno suočiti sa ovim izazovom.
Dala sam otkaz na poslu i preuzela punu odgovornost vođenja našeg domaćinstva i lečenja supruga. Stalno sam tražila nove lekare i alternativne mogućnosti lečenja. Bavila sam se sa svime, od zakazivanja termina i upravljanja lekovima do praćenja medicinske dokumentacije i istraživanja najsavremenijih terapija. Moji dani su bili ispunjeni time da on dobije najbolju moguću negu dok sam takođe održavala neki privid normalnosti kod kuće.
Moj život je postao živi pakao sa neumoljivim ciklusom stalnih poseta lekaru i mračnim prognozama. Pokušala sam da ostanem pozitivna, dajući sve od sebe da nam raspoloženje bude na nivou, dok je muž tonuo u samosažaljenje. Kap koja je prelila čašu bila je kad je odbio da se podvrgne hemioterapiji, tvrdeći da je previše bolna i da mu ne garantuje izlečenje. Činilo se kao da je potpuno prestao da me doživljava. Sve na šta je mogao da se fokusira bila je patnja. Nije primetio trud koji ulažem niti je priznao činjenicu da sam se i ja borila. Žrtvovala sam sve kako bih ga podržala, pa sam njegovu odluku doživela kao izdaju.
Molila sam ga i preklinjala, pokušavajući da ga uverim da mu je to najbolja prilika za preživljavanje, ali on je ostao pri svome i umesto toga odlučio se za alternativne tretmane koji su nudili malo dokaza efikasnosti. Kako se njegovo stanje pogoršavalo, pogoršavao se i naš odnos. Ogorčenost se nakupila u meni dok sam ga gledala kako se predaje svojoj bolesti bez otpora. Osećala sam se izdano i napušteno.
Uprkos svojoj frustraciji i ljutnji, nisam mogla da se nateram da ga ostavim. Zaklela sam se da ću biti uz njega u bolesti i u zdravlju i nameravala sam da to poštujem. Ali kako su se dani pretvarali u nedelje, a nedelje u mesece, zatekla sam se kako sve preispitujem. Jedne noći, dok sam sedela kraj njegovog kreveta, gledajući ga kako spava, došla sam do tačke sloma. Iscrpljenost što sam njegova negovateljka, težina njegove bolesti koja me pritiskala, sve je to bilo previše za podneti. Tada sam znala da moram da napravim izbor za sebe, za svoj razum.
Te sam noći donela sam najtežu odluku u svom životu.
Ta odluka ostavila mi je dubok ožiljak i izazvala negativnu reakciju naših zajedničkih prijatelja i rodbine. Mnogi me jednostavno nisu razumeli i rekli su da sam izdala svog muža. Trebalo mi je nekoliko godina terapije da shvatim da nisam loša osoba, da sam sebi dala prioritet u ovoj situaciji. Moj muž je doneo svoju odluku, a ja svoju. Nadam se da će moja priča pomoći onima koji se nađu u sličnoj situaciji. Od presudne je važnosti potražiti pomoć psihologa, kako za same bolesnike tako i za članove njihovih porodica. Možda bi naša priča završila drugačije da smo samo posetili terapeuta", napisala je žena.
BONUS VIDEO:
(MONDO/T.V.)