Korišćenje mobilnog telefona i "skrolovanje" po društvenim mrežama pred spavanje, razlog su za probleme sa spavanjem koje ima sve više dece, a doprinose i gojaznosti i mentalnim problemima, upozoravaju stručnjaci.

Naučnici ističu da se povećao broj veoma mladih ljudi koji imaju probleme sa spavanjem, a to je primetno najviše kod šesnaestogodišnjaka.

Ipak, neki eksperti upozoravaju da ne bi trebalo demonizovati društvene mreže, već da bi roditelji trebalo da postave granice svojoj deci.

"Znamo da plavo svetlo koje emituju ekrani može loše da utiče na spavanje, ali glavni problem je u roditeljima koji ne vode računa o deci, a ne u društvenim mrežama", kaže autorka knjige "Prestanite da buljite u ekrane", Tanja Gudin.

"Ako deca ostaju budna do kasno i skroluju na mobilnim telefonima i društvenim mrežama, moramo priznati da su krivci roditelji, a ne kompanije koje su napravile te aplikacije", ističe ona.

I Viki Doson, osnivačica dobrotvorne organizacije Dečji san takođe ističe važnost pravila koje roditelji treba da postave deci.

"Ima sve više porodica u kojima oba roditelja rade do kasno, što znači da i deca kasnije ležu u krevet. Ali, rutina je ključna ako želite da deca imaju zdrav obrazac spavanja. I ishrana u tome može da ima važnu ulogu. Sve više dece jede dosta slatkiša i unosi energetske napitke, kako bi nadomestili nedostatak sna i iscrpljenost koja nastaje kao posledica. To onda ima dugotrajniji efekat na spavanje".

Međutim, društvene mreže nisu jedini razlog zbog kojeg sve više dece ima problema sa spavanjem - epidemija gojaznosti i porast mentalnih problema među mladima takođe doprinose tome.

Gojaznost doprinosi apneji spavača, što je jedan od najčešćih problema u spavanju, kada dolazi do prekida u normalnom disanju. Taj problem se pogoršava ukoliko je osoba gojazna.

Osim toga, istraživanja pokazuju da nedostatak sna doprinosi gojenju, tako da su ova dva faktora usko povezana.

"Imamo dve glavne epidemije među decom. Jedna je gojaznost, druga su mentalni problemi, a sve je to povezano i sa spavanjem", kaže dr Majkl Farkar.

"Uvek smo mislili da su problemi sa snom posledica gojaznosti, ali je sve više dokaza koji upućuju da nedovoljno sna doprinosi gojaznosti. Kada ste iscrpljeni zbog nespavanja, telo odgovara tako što aktivira hormone koji utiču na apetit i glad. Zato kada ste umorni i nenaspavani žudite za nezdravom hranom".

Anksioznost takođe može da doprinese problemima u spavanju, a i nedostatak sna može da pogorša anksioznost.

"Deci je potrebna jasna rutina od najranijeg uzrasta. Naravno, treba da postoji i pomalo fleksibilnosti, ali i pravila koja bi trebalo da se poštuju. Zbog toga je važno da se naviknu na rutinu koja će njihovom telu staviti do znanja da je vreme da se opuste, da spavaju. Smanjenje korišćenja telefona u poslednjih sat vremena pred spavanje može da doprinese boljem snu", objašnjava Farkar.