/izvor: Aleksandra Ajdanić, Data Media Market/

Bračna omča umesto detinjstva? Da li biste pristali da je nabacite svojoj maloletnoj kćeri? I iz kog razloga? Zdrav razum kaže NE, i kaže da ne postoji ni jedan jedini razlog za tako nešto. A ipak milioni devojčica širom sveta znaju šta je bračna omča.

Nedavno je svet obišla vest da je u Australiji 34-godišnji Melburžanin "kupio" brak sa sedmogodišnjom devojčicom za jednu zlatnu ogrlicu. I to je samo jedan, možda najdrastičniji od 171. slučaja prisilnih dečjih brakova u zemlji kengura otkrivenih u poslednje dve godine.

Prema definiciji UNICEF-a i mnogih međunarodnih organizacija, dečji brak je onaj u kome je jedan od supružnika mlađi od 18.godina (posebno devojčice), i smatra se povredom ljudskih prava - nasiljem protiv dece.

I mada se, na globalnom nivou, broj dečjih brakova smanjuje poslednjih decenija - mahom zahvaljujući zakonskoj regulativi u razvijenim zemljama, opšta slika je i dalje prilično tmurna.

Kao da se nismo odmakli od perioda kada su u Staroj Grčkoj ili Starom Rimu rani brakovi (za oba pola) i rano majčinstvo bili ohrabrivani. U Kini su dečji brakovi čak bili društvena norma. U Srednjem veku i kasnije - a običaji su, iz raznih razloga i danas pristuni u mnogim delovima
sveta - brakovi su ugovarani još u detinjstvu a realizovani čim bi devojčica stigla do puberteta.

U 21. veku, 158 zemalja ima crno na belo da je navršena 18.godina zakonski minimum za
stupanje žena u brak, ali čak u 146, državna ili običajna pravila dozvoljavaju devojčicama i
mlađim od 18 godina da se udaju uz odobrenje roditelja ili nadležnih institucija.

Čak u 52 zemlje roditelji mogu odobriti udaju svoje kćerke iako je mlađa od 15 godina.

Kada su u pitanju dečaci, 105 zemalja odobrava stupanje u brak pre 18. godine uz pristanak roditelja, a u 23 zemlje to je praksa i za dečake mlađe od 15 godina.

Tako su, nažalost, uprkos brojnim pokušajima međunarodnih institucija koje brinu o ljudskim pravima i zaštiti dece, dečji brakovi i dalje vrlo rasprostranjeni naročito u nekim delovima Afrike, na jugu i zapadu Afrike, u Latinskoj Americi i Okeaniji.

Dečji brakovi koliko ih ima u Evropi i svetu
Data Media Market/Mondo 




Kao što pokazuje primer iz Australije, dečji brakovi nisu samo problem siromašnih i zemalja u razvoju. Zapad nije izuzetak. Procentualno je broj dečjih brakova neuporedivo manji, ali procenti u ovom slučaju nisu opravdanje.

U Sjedinjenim Američkim Državama, recimo, samo u ovom veku registrovano je više od 200.000 dečjih brakova. Statistika pokazuje da je 2,1% devojčica starosti od 15 do 17 godina stupilo u brak, a 7,6% uzrasta od 15 do 19 godina.

U Evropskoj uniji registrovan je veliki porast dečjih brakova u poslednjoj deceniji, a obrazloženje je da su sa velikim prilivom izbeglica stigli i njihovi običaji rane udaje.

U članicama EU legalna starost za stupanje u brak je 18 godina, osim u Škotskoj, gde je 16. Ipak, u većini zemalja 16 godina je minimalna starosna dob za brak uz roditeljsko ili sudsko odobrenje, a u Estoniji je 15.

Zanimljivo je da OSAM zemalja (Belgija, Finska, Francuska, Grčka, Irska, Luksemburg i Slovenia) nema određen minimum, mada je svuda potrebno sudsko ili odobrenje socijalnog radnika za sklapanje ranog braka.

Dečji brakovi koliko ih ima u Evropi i svetu
Data Media Market/Mondo 



I mada neke od zemalja Evropske unije brine ova pojava, Balkan i neke zemlje istočne Evrope i dalje prednjače po broju dečjih brakova na Starom kontinentu.

Dečji i prisilni (dečji) brakovi u ovim zemljama, među kojima je i Srbija, uglavnom se sklapaju u romskim zajednicama i nekim ruralnim oblastima. Ipak, u većini zemalja na ovom području dečji
brakovi su protivzakonski, pa nemali broj nije zakonski priznat već se smatra neformalnom zajednicom.

U Bugarskoj i Rumuniji praksa brakova ugovorenih u ranom detinjstvu i dalje je zastupljenija nego što bi se očekivalo.

Dečji brakovi koliko ih ima u Evropi i svetu
Data Media Market/Mondo