Takođe, u poređenju sa decom rođenom prirodnim putem, kod onih rođenih carskih rezom je za 17 odsto veći i rizik od razvoja ADHD poremećaja.

Činjenica je da se danas svuda u svetu carski rez izvodi češće nego ikada ranije, a nova švedska studija je analizirala podatke 61 studije i više od 20 miliona porođaja.

Ispostavilo se da kod beba rođenih carskih rezom – bilo hitnim ili planiranim – postoji povećan rizik od neurorazvojnih i psihijatrijskih poremećaja.

Istraživanje je pokazalo i da bebe rođene carskim rezom kasnije imaju veći rizik od opsesivno-kompulsivnih ponašanja i poremećaja u ishrani.

Jedna od teorija zašto je to tako sugeriše da hirurška procedura uklanja i zdrave bakterije koje su važne za imuni sistem.

"Istraživanje je pokazalo da porođaji carskim rezom mogu da se povežu sa povećanim rizikom od poremećaja iz spektra autizma i poremećaja pažnje/hiperaktivnosti, u poređenju sa vaginalnim porođajem", kaže vodeći autor studije Tianjang Džang.

Ali, nema potrebe za panikom – rizik je ipak mali

Britanski stručnjaci kažu da budući roditelji ipak ne treba da paniče jer je rizik ipak mali.

"Potrebno je još istraživanja koja je otkriti uzrok ove veze i kako je to tačno povezano sa porođajem carskim rezom. Žene koje se porađaju na ovaj način ne treba da brinu jer je to bezbedan zahvat. U mnogim slučajevima čak može da spasi život i da bude pravi izbor i za mamu i za bebu", kaže ginekolog-akušer dr Pet O'Brajen.