Ostavljanje bebe da plače, bez tešenja ili uzimanja u naručje, ne ostavlja posledice na ličnost deteta niti njegovu sposobnost da ostvari odnose sa okolinom, tvrde naučnici sa Univerziteta Vorvik.

Štaviše, može imati neobičnu, dobru posledicu - bebe koje su ostavljane da plaču od rođenja mnogo ređe i kraće su plakale sa 18 meseci, prenosi "Žurnal dečje psihologije i psihijatrije".

U studiji je učestvovalo 178 beba i njihovih mama, i njihovo ponašanje i navike praćeni su tokom 18 meseci.

Autori studije podelili su porodice na one koje ostavljaju bebu da plače veoma često, one koji je povremeno uzmu i uteše i one koji je uvek uzmu u naručje i "intervenišu" čim zaplače.

Detaljno je analizirano ponašanje ovih mališana tokom 18 meseci, kroz nekoliko vrsta testiranja. Ispitano je da li je "trpela" njihova bliskost sa majkama, ili ponašanje, kroz niz analiza psihologa. Posmatrano je i kako se dečica ponašaju kada im majka izađe iz prostorije, i ponovo se vrati, kao i kakva je svakodnevna interakcija tokom igre.

Deca koja su bila ostavljana da plaču nisu imala drugačije rezultate od ostale dece, prenosi taj žurnal. Ali jesu, sa navršenih 18 meseci života, ređe plakala od ostale dece i kada bi zaplakala, brže bi se smirila.

"Ova studija jedan je odgovor na pitanje koje često muči mame, i zbog kojeg su na meti osude porodice ili okoline. Tvrdnje o navodnoj šteti za dete uglavnom iznose osobe iz okoline koje nemaju medicinsko obrazovanje, niti su psiholozi. Ova studija pokazala je da dete do 18. meseca života ni na koji način ne ispašta u razvoju zbog dužeg plakanja," prenosi taj žurnal.

"Roditelji zaslužuju pohvalu, naročito mame, jer prate ponašanje i plač svoje bebe i uče da se adaptiraju. Mnoge mame su sa novorođenčadi nesigurne i odmah ih teše, dok vremenom uče da prepoznaju kada će se beba sama smiriti. Bebe koje su učestvovale u studiji razvile su se jednako bez obzira na pristup majki njihovom plaču," rekao je profesor Diter Volk.