Za 12 godina koliko je prošlo posle razvoda, od bivšeg supruga nije dobila ni dinar. O alimentaciji, tom zasluženom novcu koji bi joj pomogao u izdržavanju njihove dve kćerke može, nažalost, samo da mašta.

Nekadašnji stub porodice, otac njene dece, ali ni država nisu joj pomogli da dobije tričavih 2.000 dinara mesečno koliko je sud odredio za alimentaciju. Kada je odlučila da se izbori pravnim putem i podnese tužbu protiv bivšeg muža, četrdesetogodišnju S. A. iz Beograda zasule su serije pretnji, uhođenje, neprestano pozivanje...

"Problemi su iskrsli jer se on obavezao da će alimentaciju isplaćivati na ruke, a to nikada nije činio. Tražila sam od suda da se odluka preinači, ali rešenje se ni posle dve godine nije naziralo pa sam na kraju odustala. Sve probleme sam bacila pod tepih jer, osim toga što mi nije bilo prijatno da me neko progoni, nisam imala ni mogućnosti da putujem do Vojvodine gde su se održavala nova ročišta ili da plaćam advokata.

Živim na minimalcu, radim dva posla kako bih izdržavala porodicu, podstanar sam otkako sam se razvela... On je dobio još dvoje klinaca i, kako sam načula, njima od pre godinu dana plaća izdržavanje, tako da sam odlučila da i ja dobijem svoju bitku", kaže za "Politiku" ova samohrana majka.

Zbog razvoda, svake godine u Srbiji gotovo 5.000 mališana ostane da živi sa jednim roditeljem, a često i bez alimentacije. Uglavnom su majke one koje pokušavaju da privole bivše muževe da mesečno odvajaju novac za decu, ali ima i očeva koji gaje mališane bez ovakve vrste finansijske pomoći.

Jedan od njih je Petar Sabo iz Pančeva koji, posle 20 godina braka i četiri godine otkako je razveden, od nekadašnje supruge nije uspeo da dobije nikakav novac za izdržavanje dece.

"Tužio sam je, ali pošto nije zaposlena niti je vlasnik imovine, novac nije stizao. Sada niko ne zna gde je ona, a sud i policija tragaju za njom. Ogorčen sam, ljut i nažalost bespomoćan", kaže Petar.

Menjaju i ime da bi izbegli plaćanje

U Udruženju samohranih majki, koje broji 837 roditelja među kojima su i 32 oca, potvrđuju da redovno naplaćivanje alimentacije nikada nije išlo glatko.

"Tek jedan, najviše dva odsto naših korisnika uredno uplaćuje novac. Nesavesni roditelji imaju svakojake izgovore, a neki od njih su 'nemam ni za sebe', ili 'taj ćeš novac sigurno trošiti na taksi i šminku'. Ima i onih koji zasnuju novu porodicu pa ih deca iz prethodnog braka više ne interesuju", objašnjava Dušica Radišić, osnivač Udruženja samohranih majki.

Dodatne komplikacije stvara i brakorazvodna parnica koja može trajati i više godina. Roditelji staratelji, u najvećem broju su to majke, ni ne znaju da za to vreme mogu da traže privremenu meru za isplaćivanje novca radi pomoći za dete.

"Ima primera kada se suprugu čim napusti porodično ognjište gubi svaki trag, pa majka ne može da ostvari socijalna primanja, pravo na dečji dodatak, a kamoli alimentaciju i to samo zato što nije razvedena", ističe predsednica Udruženja samohranih majki.

Plaćanje izdržavanja vešto se izbegava pronalaskom rupe u raznim zakonima, ponekad roditelji menjaju adresu prebivališta, pa čak i ime. Donose potvrde da imaju minimalac, a prethodno su sklopili pakt sa poslodavcem koji im deo primanja prosleđuje na račun, a drugi, znatno veći, dobijaju u kešu.

Vera Totić, predsednica Udruženja samohranih roditelja, kaže da je trenutno od 570 članova njih 200 u sudskim sporovima protiv nesavesnih bivših supružnika.

"Među njima se nalaze i samohrani očevi kojih zasad ima 150. Iskustvo pokazuje da nešto manje od polovine naših članova izbegava da plaća izdržavanje deteta. Otežavajuća okolnost je i mali broj sudija koji se bavi ovom tematikom. Pred sudijom se na početku godine nađe od 300 do 500 predmeta što je poražavajuće, a vremenom taj broj može samo da se povećava. Uz sve to, u glavnom gradu postoji samo jedan izvršni sud", dodaje Totićeva.

Šta sa decom iz vanbračnih zajednica

Postavlja se pitanje kako deca iz vanbračnih zajednica koje nesavesni roditelji nisu priznali stiču pravo na alimentaciju. Advokati kažu da je najpre potrebno da majka pokrene tužbu po kojoj otac mora da prizna očinstvo jer je to osnov za izdržavanje.

Marko Opačić, iz advokatske kancelarije "Radivojević", podseća da postoje dva sistema po kojima se alimentacija plaća.

"Prvi se primenjuje kod zaposlenog roditelja. Firma sa računa skida iznos od 15 i 50 odsto od ukupnih primanja. Ukoliko otac odbije, ulazi se u postupak prinudnog izvršenja kada mu se odbija od plate i to najviše dve trećine od ukupnog iznosa. Tada roditelj često odlazi u inostranstvo, prebacuje imovinu na drugo lice", navodi advokat Opačić.

Poslednja mera prilikom ubeđivanja nesavesnih tata ili mama da plate izdržavanje jeste - krivično gonjenje.

Kako podseća Dragan Vulević, načelnik odeljenja za upravno-nadzorne poslove Ministarstva rada i socijalne zaštite u oblasti porodične zaštite, minimalna suma izdržavanja iznosi 18.871 dinar mesečno, odnosno 674 dinara dnevno.

"Neplaćanje alimentacije je krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora. Sud roditelju koji ne izdržava dete izriče uslovnu kaznu, računajući da je to dovoljna sankcija koja može pozitivno delovati na roditelja da počne redovno da izmiruje svoju obavezu. U nekim slučajevima to ima efekta, a u drugim to je samo motiv da se pronađu efikasniji načini da se obaveza davanja alimentacije izbegne", zaključuje Vulević.

Primer savesnog oca

Penzioner A. M. iz Beograda pravi je primer savesnog oca. Kada je odlučio da izađe iz bračne zajednice, predložio je supruzi da od svojih primanja odvaja 25 odsto za izdržavanje dece. Ponudu nije prihvatila, brakorazvodna parnica je trajala, a u međuvremenu je sud na osnovu potvrde iz biroa za zapošljavanje i oskudne medicinske dokumentacije utvrdio da ona baš i nije sposobna za rad.

"U prve dve godine samoinicijativno sam za porodicu odvajao 25 odsto od primanja, a na sredini procesa izrečena mi je i privremena sudska mera u korist bivše supruge, koju ona čak i nije tražila, tako da sam bio u obavezi da izdvajam trećinu penzije.

Žalio sam se sudu pa je mera ukinuta. Na kraju parnice sudija je doneo odluku da ipak moram tih 30 odsto od primanja da prepustim bivšoj supruzi, uz dodatnih 30 procenata za izdržavanje. Da bih pomogao u školovanju dece, podigao sam svojevremeno i kredit koji još otplaćujem, morao sam da imam novca za advokate.

I sada kada mi penzija legne na račun, 60 odsto ide bivšoj supruzi koja živi sa sinom koji je zaposlen i ćerkom, deo na otplatu kredita, deo na komunalije i podstanarsku kiriju, pa mi za osnovne životne potrebe ostaje oko 5.000 dinara", obrazlaže savesni otac i penzioner iz Beograda koji je siguran da je u toku procesa bio sam protiv svih.

(MONDO)