Nije kriv pubertetlija, kriv je njegov mozak

Adolescent je zaokupljen samim sobom. Zbunjen je, nemiran, pun nada i strahova u vezi s prihvatanjem odrastanja ili zadržavanjem detinjstva. Dok u periodu puberteta dominira faza negacije, u razdoblje adolescencije prevladava faza afirmacije.

Njihovim životom sve više dominiraju konflikti u vezi sa odvajanjem. S druge strane nalazi se porodica, koja to razdoblje takođe teško proživljava.

“Ova faza roditeljima donosi dva iskušenja - pitanje adolescentne seksualnosti i pitanje granice i hijerarhije moći u porodici”, objašnjava za "Blic" Gordana Ačić, psiholog. “Ovo je faza formiranja identiteta i zato je najvažnije da se roditelji naoružaju strpljenjem i argumentima, da umeju da izaberu pravi trenutak za razgovor i kako da ga započnu i da budu spremni da saslušaju i prihvate protiv argumente.

Zbog promena u mozgu dolazi i do promena u ponašanju vašeg tinejdžera. Oni postaju emocionalno nestabilni, neki vole da rizikuju i pomeraju granice, slabije pamte... Šta još možete da očekujete?

Intelektualne promene
Pubertet je završna faza u razvoju inteligencije. Međutim, preduslov za svaku intelektualnu aktivnost je emocionalna sigurnost koju pubertetlija nema i zato postoji nesrazmeran odnos između rezultata testiranja i uspeha u školi.

Emocionalne promene
Razum ne koči nagone i zato je to vreme emocionalne nestabilnosti. S jedne strane postoji osetljivost, napetost, strah, a s druge tupost, zasićenost i neosetljivost. Pubertetlija u jednom času nosi u srcu svu tugu sveta, a u drugom je optimista koji se ne boji prepreka u težnji za idealima.

Promene odnosa prema svetu
Sposobnost zamišljanja dovodi do stvaranja idealne slike o svetu. Ta slika se uglavnom razlikuje od slike realnog, roditeljskog sveta, pa dolazi do sukoba s roditeljima, nastavnicima...