Adolescent je zaokupljen samim sobom. Zbunjen je, nemiran, pun nada i strahova u vezi s prihvatanjem odrastanja ili zadržavanjem detinjstva. Dok u periodu puberteta dominira faza negacije, u razdoblje adolescencije prevladava faza afirmacije.

Njihovim životom sve više dominiraju konflikti u vezi sa odvajanjem. S druge strane nalazi se porodica, koja to razdoblje takođe teško proživljava.

“Ova faza roditeljima donosi dva iskušenja - pitanje adolescentne seksualnosti i pitanje granice i hijerarhije moći u porodici”, objašnjava za "Blic" Gordana Ačić, psiholog. “Ovo je faza formiranja identiteta i zato je najvažnije da se roditelji naoružaju strpljenjem i argumentima, da umeju da izaberu pravi trenutak za razgovor i kako da ga započnu i da budu spremni da saslušaju i prihvate protiv argumente.

Zbog promena u mozgu dolazi i do promena u ponašanju vašeg tinejdžera. Oni postaju emocionalno nestabilni, neki vole da rizikuju i pomeraju granice, slabije pamte... Šta još možete da očekujete?

Intelektualne promene
Pubertet je završna faza u razvoju inteligencije. Međutim, preduslov za svaku intelektualnu aktivnost je emocionalna sigurnost koju pubertetlija nema i zato postoji nesrazmeran odnos između rezultata testiranja i uspeha u školi.

Emocionalne promene
Razum ne koči nagone i zato je to vreme emocionalne nestabilnosti. S jedne strane postoji osetljivost, napetost, strah, a s druge tupost, zasićenost i neosetljivost. Pubertetlija u jednom času nosi u srcu svu tugu sveta, a u drugom je optimista koji se ne boji prepreka u težnji za idealima.

Promene odnosa prema svetu
Sposobnost zamišljanja dovodi do stvaranja idealne slike o svetu. Ta slika se uglavnom razlikuje od slike realnog, roditeljskog sveta, pa dolazi do sukoba s roditeljima, nastavnicima...

Ali velike promene ne utiču baš isto ne sve. Promene u mozgu dečaka i devojčica odvijaju se sasvim drugačije. To potvrđuje i autorka knjige “Kriv je moj mozak” Nikol Morgan, u izdanju “Kreativnog centra”, u kojoj ona navodi da se razlike mogu izmeriti i ispitati u laboratorijama, čak i videti na snimcima magnetne rezonance prosečnog muškog i ženskog mozga različitih uzrasta.

Na snimcima magnetne rezonance vidi se da muškarci obično koriste samo levu polovinu mozga dok rade zadatke sa sricanjem ili rimovanjem, dok žene koriste obe polovine mozga. Ali to nije sve, navodi Nikol Morgan u svojoj knjizi “Kriv je moj mozak”.

Evo još četiri razlike u razvoju mozga između devojčica i dečaka u tinejdžerskom uzrastu:
- amigdala (centar za primitivna osećanja) kod dečaka tinejdžera raste brže
- hipokampus (zaslužan za stvaranje emotivne reakcije) kod devojčica raste brže
- cerebelum (mali mozak zaslužan za pokretanje i nervne signale) je 14 odsto veći kod dečaka nego kod devojčica
- bazalne ganglije (zaslužne za integrisanje osećanja, misli, pokreta i menjanje i ravnotežu motoričkog ponašanja) veće su kod devojčica

(MONDO)