Traženje vinovnika skarednog rečnika predstavlja gubljenje vremena. Za roditelje je mnogo važnije da pronađu pravi način i detetu daju do znanja da je psovanje ružna navika. A kako, to je već druga priča.

Da bi dete prestalo da psuje, roditelj treba svojim primerom da mu to pokaže. Čak i ako je ranije psovao, u prisustvu deteta to je sada neprihvatljivo, zbog čega treba da se potrudi i rečnik upristoji. Ako se ipak dogodi da psovka izleti, mališanima se treba izviniti, pišu "Novosti".

Ukoliko je dete postalo psovač, a da roditelj nije kriv, treba mu objasniti da su reči koje koristi neprihvatljive. Međutim, u objašnjavanju može nastati problem, jer dete nekada, naprosto, ne zna šta je neprihvatljivo, a šta prihvatljivo u izgovoru.

U takvoj situaciji ono stalno može da zapitkuje da li je u redu to što izgovara, što roditelje može dodatno da nervira. Ali, umesto nerviranja, poručuju stručnjaci, roditelji treba da se naoružaju strpljenjem i detetu pomognu da se oslobodi psovanja.

Vikom i ljutnjom neće postići ništa, ali ukoliko mu uskrate gledanje crtanih filmova ili omiljenih slatkiša - sigurno hoće. U takvim okolnostima dete će krajnje ozbiljno da razmisli, želi li da se odrekne psovanja ili omiljenih stvari.

U odvikavanju od psovanja, problem mogu da prave rodbina i prijatelji, kojima je dečje psovanje smešno i zanimljivo. Možda će ga čak i ohrabrivati ili učiti novim nepristojnim izrazima. Ako se tako ponašaju, onda im treba jasno staviti do znanja da to ne čine jer je krajnje neukusno.

U suprotnom, ako se ništa ne preduzme, može da se dogodi da dete na nekom mestu, zaista postidi svoje roditelje psujući.

(MONDO)