Jedan od najozbiljnijih problema koje sunce može da izazove je, svakako, sunčanica ili toplotni udar, burna reakcija celog organizma na prekomerno izlaganje suncu. Ona se može desiti brzo, naročito ako je dete aktivno na suncu, ali je češća takozvana kasna sunčanica koja se dešava nekoliko sati posle boravka na vrućini - pred spavanje ili tokom prvog sna.

Rana reakcija je veoma burna: dete odjednom onemoća, oseća vrtoglavicu i mučninu, neretko povraća i postaje pospano. Veći klinci mogu biti i uznemireni, a glavobolja je skoro uvek prisutna. Dete je orošeno znojem, ruke i noge su prvo tople, a ako se ne skloni sa sunca, postaju hladne i drhtave. Telesna temperatura može biti normalna, ali je obično povišena. Što je dete manje i simptomi su izraženiji, a opasnost od komplikacija veća. Kada se baš pretera sa sunčanjem, može doći i do gubitka svesti, što se češće dešava kod adolescenata.

Kada se dešava "kasna" sunčanica simptomi sporije nastupaju, manje su izraženi, ali duže traju. Deca su vruća, zajapurena, iako nisu na suncu. Izgledaju kao da ih "lomi virus", pa se mame i tate često zbune misleći da je u pitanju infekcija. Mališani su veoma razdražljivi - plaču, naizgled bez razloga, a veća deca obično imaju mučninu (ponekad i povraćaju), promenljivog su raspoloženja i imaju nesanicu. Telesna temperatura je po pravilu povišena.

Šta u slučaju sunčanice mogu da urade roditelji?

-Sklonite dete sa sunca: Ako se radi o ranoj i burnoj sunčanici, dete prvo treba skloniti sa sunca, ako je moguće otići u klimatizovanu prostoriju, ili bar u zamračenu i dobro provetrenu sobu ili apartman.
-Istuširajte dete mlakom vodom: Potom ga ostavite da se osuši bez brisanja
-Dajte mu da pije tečnost. Rashlađen bezalkoholni napitak (čaj, sok ili obična voda) je preko potreban detetu koje ima sunčanicu. Tečnost ne treba davati odjednom u velikoj količini, već češće po manje, naročito ako je dete povratilo. Još dok pije prvu "porciju" vode treba ga razgolitii i rashladiti.
-Dajte mu lek: Ako je telesna temperatura i dalje visoka, mališanu treba dati neki od lekova za obaranje temperature (antipiretik). Najbolje je staviti čepić (paracetamol) u guzu, jer je efekat brži, a izbegava se i mogućnost povraćanja. Naravno da nije pogrešno dati ni lek u sirupu (ibuprofen ili paracetamol).
-Treba mu odmor: Narednih nekoliko sati dete treba da se odmara, idealno bi bilo da odspava. Neki roditelji se boje da puste mališana da spava kada ima sunčanicu. Taj strah je neopravdan, jer mu je odmor zaista potreban, a san je najbolji odmor. Naravno, tokom sna treba kontrolisati telesnu temperaturu, pa u slučaju novih skokova ponoviti terapiju lekom protiv visoke temperature. Već posle četiri sata od prethodne doze može se ponoviti lek. A ako je prošlo manje vremena, ponoviti tuširanje mlakom vodom.

Kada se treba obratiti lekaru?

-Ako telesna temperatura ne pada, i pored rashlađivanja i lekova. Tada se verovatno ne radi samo o sunčanici, već je dete na početku neke druge bolesti. Obično se radi o početku crevnih infekcija, ili upale disajnih organa. U tom slučaju se brzo javljaju i drugi simptomi bolesti, pa treba konsultovati lekara i postaviti pravu dijagnozu.
-Ako dete izgubi svest, a ne povrati se brzo posle postavljanja u ležeći položaj. Gubitak svesti je obično rezultat prolaznog pada pritiska i nedovoljnog dotoka krvi u mozak. Ovo je bezazlena varijanta i gotovo trenutno prolazi kada dete legne i podignu mu se noge, kako bi se mozgu obezbedilo dovoljno krvi. Međutim, ako je dete potom konfuzno, pospano i slabo komunicira sa okolinom treba se javiti lekaru, po mogućnosti pedijatru.
-Ako uporno povraća i sve je nemoćnije. Tada se radi o veoma teškom obliku sunčanice pa je potreban pregled lekara. On će utvrditi da li se radi samo o sunčanici, ili se potkrao početak neke druge bolesti (na primer infekcije letnjim virusima ili bakterijama).

(MONDO/YUmama)