Od tri do sedam godina - za dete je kompjuter samo igračka koja ga vodi do neslućenih granica njegove mašte tokom igranja igrica (deca u ovom dobu ga zato i koriste). Ono što roditelji moraju da znaju, jeste: dete ne sme više od dvadeset minuta u kontinuitetu da koristi kompjuter, a onda sledi najmanje petnaestak minuta hodanja, igranja ili odmora očiju podalje od kompjutera. U detetovoj blizini ne bi trebalo da budu računari i električni aparati, a njihova upotreba mora da bude strogo kontrolisana. Najlepše je kada su roditelji zajedno sa mališanom za tastaturom računara.
Od sedam do dvanaest godina - računar je još jače i "žešće" sprava koja služi za igranje igrica, i to onih koje traže brzinu, spretnost i dokazivanje. Upravo je to i pozitivno kod kompjutera, a roditeljima slede novi saveti: malo manje kontrole dece, ali više "popovanja". Naime, i ovde važi pravilo: 20 minuta za računarom, pa 15 minuta odmora, a roditelj mora da insistira na pravilnom držanju tela kada je dete za tastaturom.
Nije poželjno da deca u ovom dobu rade za laptopom, jer on ne daje mogućnost da dete koriguje držanje tela kao kada je u pitanju "klasični" kompjuter (desktop računar). Drugo, šteta naneta očima, a preko očiju i mozgu, može da bude veća, jer su i sadržaji igrica i onog što dete radi mnogo složeniji, brži, dinamičniji. Dakle, kontrola boravka deteta za računarom je neophodna. Stručnjaci se slažu da je ovaj uzrast najpodložniji negativnim uticajima ako se dete ne kontroliše.
Od dvanaest godina nadalje - upotreba kompjutera je samostalnija, bez mnogo roditeljske kontrole, a samim tim su i opasnosti veće. Roditelj mora da zna: dugotrajno bavljenje kompjuterom (ono se u ovom uzrastu meri satima) može da dovede i do nekih bolesti, kao što su gojaznost, iskrivljena kičma, visok pritisak, i još mnogo toga.
Šta je alternativa? Roditelj ne može na silu da iskontroliše svog adolescenta, ali može da mu ponudi alternativu u vidu sporta. Naterati dete da se paralelno bavi sportom, primarni je zahtev roditelja. Time se u velikoj meri anulira negativni uticaj sedenja za računarom.
Drugo, sadržaji koji su meta interesovanja adolescenata, malo su drugačiji. To više nisu igrice, već društvene mreže. One nose mnoge opasnosti manipulacije decom, pa zato roditelj mora da sa detetom postigne sporazum o nekoj vrsti kontrole. Kada postoji nešto što ne možete da mu zabranite, vi mu se pridružite i blago ga iskontrolišite! To je deo problema generalnog vaspitanja, poverenja i iskrenosti prema detetu, i obrnuto.
Univerzalno pravilo
U svakom slučaju, trebalo bi da bude van dela u kojem dete najviše boravi, jer kao i svaka elektronska sprava - zrači. Korišćenje kompjutera bez kontrole može da bude opasno - kako za telesno, tako i za psihičko zdravlje deteta. Najvažnije pravilo glasi: pola sata za kompjuterom, petnaest minuta šetnje. Onda je sve u redu.
(MONDO/YUmama)
Od sedam do dvanaest godina - računar je još jače i "žešće" sprava koja služi za igranje igrica, i to onih koje traže brzinu, spretnost i dokazivanje. Upravo je to i pozitivno kod kompjutera, a roditeljima slede novi saveti: malo manje kontrole dece, ali više "popovanja". Naime, i ovde važi pravilo: 20 minuta za računarom, pa 15 minuta odmora, a roditelj mora da insistira na pravilnom držanju tela kada je dete za tastaturom.
Nije poželjno da deca u ovom dobu rade za laptopom, jer on ne daje mogućnost da dete koriguje držanje tela kao kada je u pitanju "klasični" kompjuter (desktop računar). Drugo, šteta naneta očima, a preko očiju i mozgu, može da bude veća, jer su i sadržaji igrica i onog što dete radi mnogo složeniji, brži, dinamičniji. Dakle, kontrola boravka deteta za računarom je neophodna. Stručnjaci se slažu da je ovaj uzrast najpodložniji negativnim uticajima ako se dete ne kontroliše.
Od dvanaest godina nadalje - upotreba kompjutera je samostalnija, bez mnogo roditeljske kontrole, a samim tim su i opasnosti veće. Roditelj mora da zna: dugotrajno bavljenje kompjuterom (ono se u ovom uzrastu meri satima) može da dovede i do nekih bolesti, kao što su gojaznost, iskrivljena kičma, visok pritisak, i još mnogo toga.
Šta je alternativa? Roditelj ne može na silu da iskontroliše svog adolescenta, ali može da mu ponudi alternativu u vidu sporta. Naterati dete da se paralelno bavi sportom, primarni je zahtev roditelja. Time se u velikoj meri anulira negativni uticaj sedenja za računarom.
Drugo, sadržaji koji su meta interesovanja adolescenata, malo su drugačiji. To više nisu igrice, već društvene mreže. One nose mnoge opasnosti manipulacije decom, pa zato roditelj mora da sa detetom postigne sporazum o nekoj vrsti kontrole. Kada postoji nešto što ne možete da mu zabranite, vi mu se pridružite i blago ga iskontrolišite! To je deo problema generalnog vaspitanja, poverenja i iskrenosti prema detetu, i obrnuto.
Univerzalno pravilo
U svakom slučaju, trebalo bi da bude van dela u kojem dete najviše boravi, jer kao i svaka elektronska sprava - zrači. Korišćenje kompjutera bez kontrole može da bude opasno - kako za telesno, tako i za psihičko zdravlje deteta. Najvažnije pravilo glasi: pola sata za kompjuterom, petnaest minuta šetnje. Onda je sve u redu.
(MONDO/YUmama)
Partizan razbio Zvezdu i odigrao najbolji meč sezone! Obradovićev tim dominirao, Grobari slavili pred Delijama
Srbija pregazila Dansku i ide na Eurobasket: Blistali Aleksa i Balša, a moglo je i ubedljivije!
"Trebalo je da ubacim 30 poena, neće niko da nas sažaljeva": Petrušev o porazu od Partizana za otrežnjenje!
Mondo ukrštenica za 22. novembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!
Partizan za 55 dana mora da sakupi milione evra: Rasim Ljajić otkrio koliko crno-beli duguju!