Ne postoji kategorija porodica koje su zaštićene od bolesti zavisnosti. Podležu im imućni i siromašni, obrazovani i neškolovani, iz urbanih i ruralnih sredina. Nema zvanične statistike koja može da posvedoči koliko je obolelih, koliko na lečenju i da li se taj zbir povećava, piše "Politika".
Mnogi nikada ne bivaju registrovani, a cela porodica je na terapiji kad počne lečenje jednog člana. Zabrinjava što iskustvo Dnevne bolnice za lečenje zavisnosti u adolescenciji Instituta za mentalno zdravlje - jedine zdravstvene ustanove specijalizovane za rad sa decom od 12 do 18 godina, potvrđuje da je sve više mladih na stranputici.
"Skoro smo pregledali dete sa nepunih 13 godina, koje je zloupotrebljavalo različite psihoaktivne supstance. Vrlo retko je reč o jednoj supstanci, zato kažemo da se bavimo lečenjem politoksikomanije, odnosno zavisnosti od više supstanci u isto vreme. Najčešća kombinacija je duvan - alkohol - marihuana, tu su i tablete, sintetske droge", kaže za "Politiku" dr Svetislav Mitrović, psihijatar Dnevne bolnice za lečenje zavisnosti u adolescenciji.
Pacijenti su sve mlađi. Osim zavisnosti od supstanci, pate od patološkog klađenja, čak i od kockanja, uprkos zabrani ulaska u kladionice i kockarnice maloletnoj deci. Sve izraženija je zavisnost od dangubljenja za računarom. I deca provode deset i više sati dnevno za kompjuterom nesvrsishodno u igricama i na društvenim mrežama, što deluje razarajuće na nervni sistem.
"Suština sprečavanja opasnosti po zdravlje deteta koje se mogu izbeći jesu roditeljska pažnja i angažovanje u punom obimu", zaključuje dr Mitrović.
U Dnevnoj bolnici učešće roditelja u terapiji je obavezno zato što su pacijenti maloletni i zato što su roditelji i staratelji kopacijenti i saradnici. Mladi i porodica prvo uče o psihoaktivnim supstancama i posledicama zloupotrebe.
Zatim, porodica ne mora, ali može da nastavi lečenje na takozvanom korektivnom nivou kada se lekari analitičnije bave razlozima koji su doveli do toga da dete zloupotrebi supstancu i razlučuju da li je reč o zavisnosti. Tome sledi praćenje pacijenta u rehabilitacionoj fazi u toku jedne i po do dve godine.
"Terapijska pravila svi treba da znaju i bake, deke, tetke, strine, braća, sestre... da bi mogli da pomognu. Kada se od deteta očekuje da koriguje ponašanje, treba mu ponuditi alternativu - predlog šta da radi. Biti na lečenju ne znači 'biti u kavezu' kao što kažu. Naprotiv, insistiramo da mladi budu van kuće, da se bave sportom, idu u šetnju, pozorište, bioskop, ali u pratnji roditelja", objašnjava dr Mitrović.
On konstatuje da je lečenje najteže kada roditelji ne mogu da uspostave nadzor nad detetom. Najčešća pitanja roditelja jeste kako da na potomke motre 24 sata kad moraju na posao, kako da ih dovode svakodnevno u bolnicu kad deca moraju u školu.
"Kao kopacijenti-saradnici, roditelji imaju pravo na bolovanje. Mogu da uzmu godišnji odmor, slobodne dane. Kad je zloupotreba supstanci snažno ispoljena savetujemo da dete ne ide u školu. Sa školama odlično srađujemo. Obavestimo ih da je učenik kod nas na lečenju, u skladu sa tim omoguće detetu da polaže razredne ispite, kao što mi zbog polaganja ispita dozvolimo jednodnevni izostanak sa terapije. Očekujemo da ispitivači ne budu popustljivi nego da đake koji se kod nas leče ocenjuju kao da su redovno dolazili na nastavu", kaže dr Mitrović i napominje da nikada od lečenih pacijenata nije stigla povratna informacija da nisu mogli da završe fakultet, da se zaposle, napreduju i budu uspešni zato što su se lečili od zavisnosti.
Ozdravljenju tinejdžera koji se leče u Dnevnoj bolnici za lečenje zavisnosti u adolescenciji mogu da doprinesu vršnjaci pacijenata. Drug, drugarica mogu da se prijave da lekarima budu saradnici, ali uz pristanak svojih roditelja i dogovor sa porodicom pacijenta.
Vršnjaci moraju da polože takozvani ispit za saradnika, da znaju kako supstance deluju, nauče koji modeli ponašanja podsećaju na ono kada je mlada osoba uzimala supstance da bi mogli da reaguju i na to ukažu roditeljima deteta na lečenju i lekarima.
Sve vidljivija zavisnost
- Od trovanja alkoholom dnevno se u proseku detoksifikuje jedna osoba mlađa od 18 godina na toksikološkom odeljenju Vojnomedicinske akademije. Na godišnjem nivou prosečno to je 300 maloletnih dečaka i devojčica otrovanih alkoholom
- Marihuanu neki klinci upoznaju i pre nego što proslave 13. rođendan. "Drogu početnicu" je do 16. godine bar jednom zloupotrebilo sedam odsto dece. U tom uzrastu, povećao se procenat onih koji su inhalirali lepak i druge isparivače, a od sto tinejdžera jedan je probao opijate
- Sve je vidljivija zavisnost dece od interneta, a provođenje više od deset sati dnevno za računarom ozbiljno narušava zdravlje i ugrožava bezbednost. Čak 37 odsto đaka odgovara na onlajn poruke nepoznatih, 16 odsto daje lične podatke neznancima, a 11 odsto đaka prihvata sastanke sa osobama koje su upoznali onlajn
Razmišljanje da se bolesti zavisnosti zbivaju "tamo nekom, negde" nema veze sa realnošću. Zloupotreba od supstanci do računara je svakodnevica u našem gradu, naselju, komšiluku, i ne postoji garancija da će zaobići našu porodicu. Tate vode decu u kladionice, da ih sačekaju ili sa njima popune tiket.
Klinci sa 16, 17 godina nazdravljaju čašicom žestine ili dele pivo posle ručka sa roditeljima. Za opijanje na ekskurzijama, rođendanskim žurkama ili poslednjeg dana škole kada se pijani maturanti kupaju u fontanama, odrasli umeju da kažu "mladost-ludost" ne pridajući tome značaj. Da li greše?
"'Mladost-ludost' je groteskna rečenica, verbalno pokriće za nekontrolisano ponašanje i roditeljsko neangažovanje i nebrigu. To se ne sme tolerisati, alkoholizam se ne razvija u 40 nego u 15, 16 godina. Pijani, deca i odrasli mogu da padnu negde i da se ne probude. Onda je kasno, ne može da im se pomogne", upozorava dr Svetislav Mitrović.
Dnevna bolnica za lečenje zavisnosti u adolescenciji
- Smeštena je na Banjici u Paunovoj ulici broj 2 i kao deo Instituta za mentalno zdravlje postoji i radi već deceniju.
- Kroz intenzivnu fazu lečenja, prošle godine ovde je prošlo oko 150 dece i roditelja, što znači oko 50 maloletnika iz 40 do 50 porodica.
- U timu rade psihijatri, specijalni pedagozi, medicinske sestre i svi imaju ulogu terapeuta i podrške porodici.
- Kapacitet zbrinjavanja je 20 osoba, to jest prosečno šest do sedam tročlanih porodica, ali ih je neretko više.
- Pacijenti dolaze kada ih upute škole, centri za socijalni rad, lekari iz drugih zdravstvenih ustanova ili ih dovode roditelji.
(MONDO)
Mnogi nikada ne bivaju registrovani, a cela porodica je na terapiji kad počne lečenje jednog člana. Zabrinjava što iskustvo Dnevne bolnice za lečenje zavisnosti u adolescenciji Instituta za mentalno zdravlje - jedine zdravstvene ustanove specijalizovane za rad sa decom od 12 do 18 godina, potvrđuje da je sve više mladih na stranputici.
"Skoro smo pregledali dete sa nepunih 13 godina, koje je zloupotrebljavalo različite psihoaktivne supstance. Vrlo retko je reč o jednoj supstanci, zato kažemo da se bavimo lečenjem politoksikomanije, odnosno zavisnosti od više supstanci u isto vreme. Najčešća kombinacija je duvan - alkohol - marihuana, tu su i tablete, sintetske droge", kaže za "Politiku" dr Svetislav Mitrović, psihijatar Dnevne bolnice za lečenje zavisnosti u adolescenciji.
Pacijenti su sve mlađi. Osim zavisnosti od supstanci, pate od patološkog klađenja, čak i od kockanja, uprkos zabrani ulaska u kladionice i kockarnice maloletnoj deci. Sve izraženija je zavisnost od dangubljenja za računarom. I deca provode deset i više sati dnevno za kompjuterom nesvrsishodno u igricama i na društvenim mrežama, što deluje razarajuće na nervni sistem.
"Suština sprečavanja opasnosti po zdravlje deteta koje se mogu izbeći jesu roditeljska pažnja i angažovanje u punom obimu", zaključuje dr Mitrović.
U Dnevnoj bolnici učešće roditelja u terapiji je obavezno zato što su pacijenti maloletni i zato što su roditelji i staratelji kopacijenti i saradnici. Mladi i porodica prvo uče o psihoaktivnim supstancama i posledicama zloupotrebe.
Zatim, porodica ne mora, ali može da nastavi lečenje na takozvanom korektivnom nivou kada se lekari analitičnije bave razlozima koji su doveli do toga da dete zloupotrebi supstancu i razlučuju da li je reč o zavisnosti. Tome sledi praćenje pacijenta u rehabilitacionoj fazi u toku jedne i po do dve godine.
"Terapijska pravila svi treba da znaju i bake, deke, tetke, strine, braća, sestre... da bi mogli da pomognu. Kada se od deteta očekuje da koriguje ponašanje, treba mu ponuditi alternativu - predlog šta da radi. Biti na lečenju ne znači 'biti u kavezu' kao što kažu. Naprotiv, insistiramo da mladi budu van kuće, da se bave sportom, idu u šetnju, pozorište, bioskop, ali u pratnji roditelja", objašnjava dr Mitrović.
On konstatuje da je lečenje najteže kada roditelji ne mogu da uspostave nadzor nad detetom. Najčešća pitanja roditelja jeste kako da na potomke motre 24 sata kad moraju na posao, kako da ih dovode svakodnevno u bolnicu kad deca moraju u školu.
"Kao kopacijenti-saradnici, roditelji imaju pravo na bolovanje. Mogu da uzmu godišnji odmor, slobodne dane. Kad je zloupotreba supstanci snažno ispoljena savetujemo da dete ne ide u školu. Sa školama odlično srađujemo. Obavestimo ih da je učenik kod nas na lečenju, u skladu sa tim omoguće detetu da polaže razredne ispite, kao što mi zbog polaganja ispita dozvolimo jednodnevni izostanak sa terapije. Očekujemo da ispitivači ne budu popustljivi nego da đake koji se kod nas leče ocenjuju kao da su redovno dolazili na nastavu", kaže dr Mitrović i napominje da nikada od lečenih pacijenata nije stigla povratna informacija da nisu mogli da završe fakultet, da se zaposle, napreduju i budu uspešni zato što su se lečili od zavisnosti.
Ozdravljenju tinejdžera koji se leče u Dnevnoj bolnici za lečenje zavisnosti u adolescenciji mogu da doprinesu vršnjaci pacijenata. Drug, drugarica mogu da se prijave da lekarima budu saradnici, ali uz pristanak svojih roditelja i dogovor sa porodicom pacijenta.
Vršnjaci moraju da polože takozvani ispit za saradnika, da znaju kako supstance deluju, nauče koji modeli ponašanja podsećaju na ono kada je mlada osoba uzimala supstance da bi mogli da reaguju i na to ukažu roditeljima deteta na lečenju i lekarima.
Sve vidljivija zavisnost
- Od trovanja alkoholom dnevno se u proseku detoksifikuje jedna osoba mlađa od 18 godina na toksikološkom odeljenju Vojnomedicinske akademije. Na godišnjem nivou prosečno to je 300 maloletnih dečaka i devojčica otrovanih alkoholom
- Marihuanu neki klinci upoznaju i pre nego što proslave 13. rođendan. "Drogu početnicu" je do 16. godine bar jednom zloupotrebilo sedam odsto dece. U tom uzrastu, povećao se procenat onih koji su inhalirali lepak i druge isparivače, a od sto tinejdžera jedan je probao opijate
- Sve je vidljivija zavisnost dece od interneta, a provođenje više od deset sati dnevno za računarom ozbiljno narušava zdravlje i ugrožava bezbednost. Čak 37 odsto đaka odgovara na onlajn poruke nepoznatih, 16 odsto daje lične podatke neznancima, a 11 odsto đaka prihvata sastanke sa osobama koje su upoznali onlajn
Razmišljanje da se bolesti zavisnosti zbivaju "tamo nekom, negde" nema veze sa realnošću. Zloupotreba od supstanci do računara je svakodnevica u našem gradu, naselju, komšiluku, i ne postoji garancija da će zaobići našu porodicu. Tate vode decu u kladionice, da ih sačekaju ili sa njima popune tiket.
Klinci sa 16, 17 godina nazdravljaju čašicom žestine ili dele pivo posle ručka sa roditeljima. Za opijanje na ekskurzijama, rođendanskim žurkama ili poslednjeg dana škole kada se pijani maturanti kupaju u fontanama, odrasli umeju da kažu "mladost-ludost" ne pridajući tome značaj. Da li greše?
"'Mladost-ludost' je groteskna rečenica, verbalno pokriće za nekontrolisano ponašanje i roditeljsko neangažovanje i nebrigu. To se ne sme tolerisati, alkoholizam se ne razvija u 40 nego u 15, 16 godina. Pijani, deca i odrasli mogu da padnu negde i da se ne probude. Onda je kasno, ne može da im se pomogne", upozorava dr Svetislav Mitrović.
Dnevna bolnica za lečenje zavisnosti u adolescenciji
- Smeštena je na Banjici u Paunovoj ulici broj 2 i kao deo Instituta za mentalno zdravlje postoji i radi već deceniju.
- Kroz intenzivnu fazu lečenja, prošle godine ovde je prošlo oko 150 dece i roditelja, što znači oko 50 maloletnika iz 40 do 50 porodica.
- U timu rade psihijatri, specijalni pedagozi, medicinske sestre i svi imaju ulogu terapeuta i podrške porodici.
- Kapacitet zbrinjavanja je 20 osoba, to jest prosečno šest do sedam tročlanih porodica, ali ih je neretko više.
- Pacijenti dolaze kada ih upute škole, centri za socijalni rad, lekari iz drugih zdravstvenih ustanova ili ih dovode roditelji.
(MONDO)
Teodosić ovakav meč nije imao 14 godina! Navijači Partizana pamte kad je poslednji put imao nula asistencija!
"Obradović više ne računa na njega, Partizan traži drugog igrača": Otkriveno kakvo pojačanje žele crno-beli
Nemačka se priprema za rat sa Rusijom! Napravljen tajni plan, evo kako će postupiti u slučaju eksalacije sukoba
Uspavana Zvezda nije došla na derbi: Protiv Partizana ovakav nemaš šta da tražiš na terenu
Obradović izašao pred Grobare, pa čuo šta mu skandiraju: Podigao prst i tražio samo jedno, pogledajte