Većina ljudi Vojnomedicinsku akademiju povezuje isključivo sa lečenjem odraslih, ali u ovoj kući pomoć lekara svakodnevno dobijaju i mališani.
Dečji dispanzer VMA na preglede dnevno primi od 150 do 220 dečaka i devojčica, koji najčešće dolaze zbog virusnih respiratornih infekcija, ali i raznih alergija, povreda, tegoba... U ovom dispanzeru oko 6.000 dece ima otvorene zdravstvene kartone, a svakodnevno im pristižu mališani vojnih osiguranika iz garnizonskih ambulanti iz cele Srbije zbog subspecijalističkih pregleda iz pulmologije, alergologije, nefrologije, neonatologije...
Svi pregledi se, kaže dr Nedeljka Atlagić, načelnica Dečjeg dispanzera VMA, obavljaju veoma brzo, kao i hematološke i bakteriološke analize, a deci se hitno postavlja dijagnoza što je važno za ustanovu u kojoj se pruža najviši nivo zdravstvene zaštite. Pregledi se ne zakazuju, čak ni snimanje ultrazvukom, pa se dešava da iz unutrašnjosti ljudi dovode mališane jer znaju da će ovde završiti sve što treba u jednom danu dok, recimo, u nekom manjem gradu moraju da čekaju i šest meseci.
"Decu zbrinjavamo u ambulanti, a ako je potrebno oni posle leže na nekoj od klinika VMA, gde ih obilazimo i učestvujemo sa kolegama u određivanju terapije i lečenju. Primetno je da petina dece ima prekomernu težinu, a više od polovine mališana deformitete kičme i stopala. Odmah ih upućujemo kod fizijatra na pregled koji im daje predlog vežbi koje moraju da rade kod kuće. Vodeće urođene anomalije su deformiteti stopala zatim srčane i bubrežne bolesti", kaže za "Politiku" dr Atlagić.
Čim lekari primete da neko dete ima problem, poput gojaznosti, roditeljima se daje uputstvo o zdravom stilu života, saveti o ishrani i bavljenje fizičkim aktivnostima. Čini se da roditelji nisu motivisani, a deca se loše hrane i vreme provode ispred računara. Kada ih pitaju da li doručkuju, gotovo svi kažu da nemaju tu naviku i da im prvi obrok za vreme velikog odmora u školi, kada konzumiraju brzu hranu.
Gojaznost kod dece je rizik za obolevanje od kardiovaskularnih bolesti, metaboličkog sindrom i dijabetesa. Praćenjem rasta i razvoja deteta neophodno se „gleda” razvoj govora. Ukoliko se primeti da dete sa dve godine ima problema sa govorom, ne treba čekati, već ga treba odvesti kod logopeda.
Kod nas 12 odsto dece boluje od alergijskih bolesti, ističe dr Ljiljana Lisov-Gazivoda, pulmolog i zamenica načelnice Dečjeg dispanzera VMA, na šta uticaj ima genetika ali i spoljašnji faktori poput aerozagađenja, pesticidi i aditivi koje unosimo preko hrane, razna kozmetička sredstva...
"Posebna pažnja se posvećuje deci koja su recimo rođena pre vremena ili imaju neke poremećaje, onima sa epilepsijom i usporenim psihomotornim razvojem. Sve je više dece sa emocionalnim smetnjama zbog toga što u porodici imaju probleme ili teško preživljavaju razvod roditelja. Deca počnu da mucaju, slabo jedu i uče, ne idu u školu, imaju problem sa noćnim mokrenjem. Osim pedijatra u tim je uključen i psiholog koji je stalni član kolektiva. U sklopu preventivnog rada imamo i Školu za roditeljstvo čiji su zadaci upoznavanje sa potrebama deteta, karakteristikama rasta i razvoja, rad sa mladim roditeljima...", dodala je dr Lisov-Gazivoda.
Sistematski pregledi za mališane koji polaze u školu završavaju se u toku jednog danga po čemu je ovaj dispanzer jedinstven u Srbiji. Oni obuhvataju odlazak predškolaca kod pedijatra, stomatologa, fizijatra, oftalmologa, ORL specijaliste, logopeda, psihologa i specijaliste higijene i ishrane. Tada se obavljaju i laboratorijske analize i vakcinacija.
(MONDO)
Dečji dispanzer VMA na preglede dnevno primi od 150 do 220 dečaka i devojčica, koji najčešće dolaze zbog virusnih respiratornih infekcija, ali i raznih alergija, povreda, tegoba... U ovom dispanzeru oko 6.000 dece ima otvorene zdravstvene kartone, a svakodnevno im pristižu mališani vojnih osiguranika iz garnizonskih ambulanti iz cele Srbije zbog subspecijalističkih pregleda iz pulmologije, alergologije, nefrologije, neonatologije...
Svi pregledi se, kaže dr Nedeljka Atlagić, načelnica Dečjeg dispanzera VMA, obavljaju veoma brzo, kao i hematološke i bakteriološke analize, a deci se hitno postavlja dijagnoza što je važno za ustanovu u kojoj se pruža najviši nivo zdravstvene zaštite. Pregledi se ne zakazuju, čak ni snimanje ultrazvukom, pa se dešava da iz unutrašnjosti ljudi dovode mališane jer znaju da će ovde završiti sve što treba u jednom danu dok, recimo, u nekom manjem gradu moraju da čekaju i šest meseci.
"Decu zbrinjavamo u ambulanti, a ako je potrebno oni posle leže na nekoj od klinika VMA, gde ih obilazimo i učestvujemo sa kolegama u određivanju terapije i lečenju. Primetno je da petina dece ima prekomernu težinu, a više od polovine mališana deformitete kičme i stopala. Odmah ih upućujemo kod fizijatra na pregled koji im daje predlog vežbi koje moraju da rade kod kuće. Vodeće urođene anomalije su deformiteti stopala zatim srčane i bubrežne bolesti", kaže za "Politiku" dr Atlagić.
Čim lekari primete da neko dete ima problem, poput gojaznosti, roditeljima se daje uputstvo o zdravom stilu života, saveti o ishrani i bavljenje fizičkim aktivnostima. Čini se da roditelji nisu motivisani, a deca se loše hrane i vreme provode ispred računara. Kada ih pitaju da li doručkuju, gotovo svi kažu da nemaju tu naviku i da im prvi obrok za vreme velikog odmora u školi, kada konzumiraju brzu hranu.
Gojaznost kod dece je rizik za obolevanje od kardiovaskularnih bolesti, metaboličkog sindrom i dijabetesa. Praćenjem rasta i razvoja deteta neophodno se „gleda” razvoj govora. Ukoliko se primeti da dete sa dve godine ima problema sa govorom, ne treba čekati, već ga treba odvesti kod logopeda.
Kod nas 12 odsto dece boluje od alergijskih bolesti, ističe dr Ljiljana Lisov-Gazivoda, pulmolog i zamenica načelnice Dečjeg dispanzera VMA, na šta uticaj ima genetika ali i spoljašnji faktori poput aerozagađenja, pesticidi i aditivi koje unosimo preko hrane, razna kozmetička sredstva...
"Posebna pažnja se posvećuje deci koja su recimo rođena pre vremena ili imaju neke poremećaje, onima sa epilepsijom i usporenim psihomotornim razvojem. Sve je više dece sa emocionalnim smetnjama zbog toga što u porodici imaju probleme ili teško preživljavaju razvod roditelja. Deca počnu da mucaju, slabo jedu i uče, ne idu u školu, imaju problem sa noćnim mokrenjem. Osim pedijatra u tim je uključen i psiholog koji je stalni član kolektiva. U sklopu preventivnog rada imamo i Školu za roditeljstvo čiji su zadaci upoznavanje sa potrebama deteta, karakteristikama rasta i razvoja, rad sa mladim roditeljima...", dodala je dr Lisov-Gazivoda.
Sistematski pregledi za mališane koji polaze u školu završavaju se u toku jednog danga po čemu je ovaj dispanzer jedinstven u Srbiji. Oni obuhvataju odlazak predškolaca kod pedijatra, stomatologa, fizijatra, oftalmologa, ORL specijaliste, logopeda, psihologa i specijaliste higijene i ishrane. Tada se obavljaju i laboratorijske analize i vakcinacija.
(MONDO)
Zvezda pokazala Evropi da joj je mesto u plej-ofu: Kad imaš igrača koji može sve, pobede se i najbolji!
Šta čeka Zvezdu i Partizan u Evroligi? Jedan grad može da bude prekretnica sezone, tamo "večiti" idu prvo!
Stručnjak za energetiku o sankcijama NIS-u: Cene goriva bi otišle u nebesa i došlo bi do nestašice
Partizanovog igrača čeka duža pauza: Mijailović otkrio detalje o povredi košarkaša!
Željko učio igrače kako da promaše slobodno bacanje: Uzeo loptu, šutnuo i okrenuo se ka Amerikancu (video)