Ove osobine posledica su prevelike aktivnosti jednog dela mozga, ali naučnici smatraju da je moguće to promeniti aktivnim radom sa mališanima i pružanjem podrške.
"Kada deca lažu, varaju ili kradu, roditelji se, prirodno, pitaju da li će to prerasti", kaže psiholog dr Luk Hajd.
Ipak, ovakvo ponašanje moglo bi da se razvije u poremećaj u ponašanju tokom odrastanja, dodaje psiholog i naglašava da oko 10 odsto dece ima neki oblik poremećaja u ponašanju.
Dr Hajd je sa svojim timom sa Univerziteta Mičigen i Djuk, definisao neke od osobina koje su u detinjstvu odlikovale ljude koji imaju poremećaj u ponašanju.
Neke od osobina i ponašanja su agresivnost prema životinjama, odsustvo griže savesti kada urade nešto loše, laganje, varanje, sebičnost i odbijanje da prihvate kaznu.
Dr Hajd objašnjava da ovakvo ponašanje kod mališana mlađih od tri godine ne mora ništa da znači i da je često, ali da ukoliko se deca starija od tog uzrasta ponašaju na ovaj način, vrlo je verovatno da će se ponašati sve gore i agresivnije kako odrastaju.
U vezi sa ovakvim ponašanjem, dr Hajd naglašava da roditelji mogu uticati na decu tako što će izbegavati fizičko kažnjavanje i nagrađivati dobro ponašanje.