Naučnici tvrde da su problematično ponašanje, kao što je agresivnost prema životinjama, ali i sebičnost i odsustvo griže saveti, znaci da je detetu potrebna pomoć da prevaziđe ovakvo ponašanje.

Ove osobine posledica su prevelike aktivnosti jednog dela mozga, ali naučnici smatraju da je moguće to promeniti aktivnim radom sa mališanima i pružanjem podrške.

"Kada deca lažu, varaju ili kradu, roditelji se, prirodno, pitaju da li će to prerasti", kaže psiholog dr Luk Hajd.

Ipak, ovakvo ponašanje moglo bi da se razvije u poremećaj u ponašanju tokom odrastanja, dodaje psiholog i naglašava da oko 10 odsto dece ima neki oblik poremećaja u ponašanju.

Dr Hajd je sa svojim timom sa Univerziteta Mičigen i Djuk, definisao neke od osobina koje su u detinjstvu odlikovale ljude koji imaju poremećaj u ponašanju.

Neke od osobina i ponašanja su agresivnost prema životinjama, odsustvo griže savesti kada urade nešto loše, laganje, varanje, sebičnost i odbijanje da prihvate kaznu.

Dr Hajd objašnjava da ovakvo ponašanje kod mališana mlađih od tri godine ne mora ništa da znači i da je često, ali da ukoliko se deca starija od tog uzrasta ponašaju na ovaj način, vrlo je verovatno da će se ponašati sve gore i agresivnije kako odrastaju.

U vezi sa ovakvim ponašanjem, dr Hajd naglašava da roditelji mogu uticati na decu tako što će izbegavati fizičko kažnjavanje i nagrađivati dobro ponašanje.