Svaki peti učenik u Srbiji ima loše telesno držanje. Kod 15,4 odsto đaka ustanovljen je neki deformitet kičme, a loše oblikovana stopala kod - čak 17,6 odsto! Ovo su pokazali poslednji podaci Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", na osnovu sistematskih preglada.

Da bi se u ovoj "iskrivljenoj" slici konačno nešto popravilo, Zavod za sport i medicinu sporta Republike Srbije pokrenuo je projekat PAHET. Planirano je da u 11 gradova bude pregledano više od 10.000 dece. Uradiće se procena zdravstvenog stanja i funkcionalnih i motoričkih sposobnosti dece uzrasta od sedam do 11 godina, i to pre i nakon primene programa programirane i kontrolisane fizičke aktivnosti za svakog mališana ponaosob.

"Moderno doba i takav način života koji podrazumeva previše sedenja, osim mnogo dobrih, nažalost, sa sobom su doneli i neke loše navike", kaže za "Novosti" dr Sanja Mirković, iz Zavoda za sport i medicinu.

"Govorimo o poremećajima kičmenog stuba, ishrani i gojaznosti. Sagledane očima statistike, neke od činjenica vezane za ove probleme su ovakve - trećina dece školskog uzrasta ima neku vrstu deformiteta, koji se ne odnose isključivo na kičmu, a kod nekog deteta sigurno postoji i više deformiteta istovremeno."

Od 1997. do 2007. broj dece sa deformitetima kičmenog stuba porastao je sa 8,8 odsto na 10,2 odsto. Pre pet godina sa deformitetom stopala bilo je 13,9 odsto đaka. Sada ih je za oko pet odsto više.

Kako dr Mirković kaže, kod problema sa kičmom zbirno su posmatrane kifoza, skolioza i lordoza. Zapaža se održavanje broja učenika sa deformacijama kičmenog stuba tokom više godina na približno istom, visokom nivou.

Deformitet stopala ima više od deset odsto dece. Prethodno istraživanje koje je sproveo naš zavod na beogradskoj opštini Čukarica, sa decom uzrasta od sedam do 14 godina, pokazalo je da su dečaci i devojčice mnogo manje aktivni nego pre oko dve decenije.

Tako su u odnosu na 1995. godinu dečaci danas manje aktivni za oko šest odsto, a devojčice za 12 odsto. Ista analiza pokazala je da su deca danas i viša i teža - kaže dr Mirković.

U odnosu na 1995. godinu, današnji dečaci su viši za tri odsto i teži za 14 odsto, a devojčice - više za 2,5 odsto i teže za 11 odsto.Koliko su moderne tehnologije uticale na sve ovo, pokazuje podatak da deca od šest do osamnaest godina dnevno provedu sedam sati sedeći ispred televizora ili kompjutera, a pet sati u školskim klupama.

"Novom analizom, koja je počela i urađena u tek nekoliko škola, za svako pregledano i testirano dete, shodno njegovom uzrastu, konstituciji i sposobnostima, davaće se preporuke za vežbanje i ishranu. Projektom je obuhvaćeno deset gradova u Srbiji, uključujući i grad - pilot-projekat, što čini 11 od 17 republičkih statističkih regiona", kaže dr Mirković.