Testiranje je sprovedeno na proizvodima 12 različitih brendova, a pripadnik "Grinpis" organizacije u istočnoj Aziji, Či An Li objasnio je da se "mala hemijska čudovišta mogu naći u garderobi koju proizvode poznati luksuzni brendovi, kao i u jeftinijoj odeći".

Opasne supstance pronađene su u proizvodima svakog od testiranih brendova, među kojima su i "Najk", "Adidas", "Dizni", "Barberi".

Neke od toksičnih, kancerogenih materija koje su nađene u dečjoj garderobi su perfluorinatna jedinjenja (PFC), koja se najčešće nalaze u odeći koja se ne gužva i ne pegla, a ovu hemikaliju mnoge studije smatraju uzročnikom raka dojke.

Odeća crne boje i bojila za kožnu odeću često sadrže p-fenilendijamin (PPD), koji može da izazove alergijske reakcije. Još neki od dodataka koji se stavljaju u dečju odeću su nonifenol ehtoksilat, koji remeti prirodnu ravnotežu hormona u organizmu, perfluorooktanoinske kiseline koje utiču na smanjenje plodnosti i pojavu steriliteta. Ftalati su supstance koje se dodaju plastici kako bi se povećala elastičnost, a otkriveno je da remete balans, smanjuju plodnost muškaraca i uzrokuju pojavu kancera testisa.

Dok zabrinuti roditelji ne znaju kojim je sve štetnim materijama tretirana odeća koju nose njihovi mališani, lutke mogu da odahnu, jer je njihova garderoba bezbedna za nošenje. Iako je važno znati das u igračke koje su legalno ušle u zemlju zdravstveno ispravne, roditelji bi bili mnogo smireniji kada bi znali da tkanina koja je tokom celog dana u dodiru sa kožom dece nije štetna po njihovo zdravlje.

Na garderobi koja uđe u Srbiju poverava se samo tačnost deklaracija i sastav materijala, njegova svojstva, kako se održava i koliko se skuplja pri pranju. U raspodeli nadležnosti među inspekcijama, kontrola igračaka i opreme za decu "pala" je u ruke Sanitarne inspekcije, a za kontrolu odeće nadležna je Inspekcija za zaštitu životne sredine, kojoj su, zbog nepostojanja pravilnika na osnovu kojih bi ispitivala bezbednost odeće, ruke dugo bile vezane.

"Pravilnici sada postoje i usklađeni su sa evropskim regulativama, a ono što sprečava inspekcije da se uhvate u koštac sa ovim problemom je to što ne postoje dovoljno opremljene laboratorije koje bi ovim poslom mogle da se bave", rekao je za "Blic" Saša Filipović iz laboratorije za tekstil "Jugoinspekta".

Jedina garancija kvaliteta, kako domaće odeće i obuće, tako i one markirane iz uvoza, za sada je reč proizvođača i njegova reputacija, koje, sudeći po rezultatima istraživanja "Grinpisa" ne bi trebalo uzimati zdravo za gotovo.