Prema istraživanjima koja su sprovedena u SAD-u, primećeno je da ukoliko učenici u toku časova ili na malim odmorima između časova imaju aktivne pauze (osmišljene kroz neku vrstu fizičkog vežbanja), imaju mnogo bolju koncentraciju i pažnju tokom časova nastave. U skladu sa tim, osmišljeni su kratki video materijali sa različitim vrstama vežbanja koji su nazvani "Brain breaks" ili prevedeno na naš jezik "odmor ili pauza za mozak". Drugim rečima, to predstavlja neku vrstu aktivne pauze koja bi učeniku pomogla da se odmori od prethodno eventualnog intelektualnog zamora na času. Pa tako, kada tokom nastave, nastavnici primete da je opao nivo pažnje i koncentracije kod učenika, učenicima se puštaju kratki video materijali sa nekom vrstom fizičkog vežbanja koje je obično praćeno odgovarajućom muzikom, tako da učenici prateći vežbače sa ekrana zajedno sa njima vežbaju.

Realizovanjem ovakve nastave omogućava se da učenici svakodnevno budu uključeni u fizičko vežbanje, da se na ovaj način poboljša koncentracija i pažnja, kao i pojedine motoričke sposobnosti kod učenika.

Kupovinom LCD televizora za učionice mlađih razreda, Telekom Srbija je omogućio da učenici od prvog do četvrtog razreda škole sa Miljakovca, uz pomoć najsavremenijih tehnologija olakšaju svoje časove učenja.

"Brain breaks" pomaže đacima da u momentima kada im opadne koncetracija tokom nastave naprave "pauzu za mozak", i da za to vreme posmatraju filmove na ekranu i interaktivno se bave fizičkom aktivnošću. Na taj način dolazi do poboljšanja koncentracije i pažnje, kao i motoričkih sposobnosti. OŠ "Ivo Andrić" sa Miljakovca je jedina škola u Srbiji uključena u ovaj međunarodni projekat, a nju je u utorak posetio i idejni tvorac istog prof dr Mingkai Čin iz kompanije Hopsports training'.

"Podrška projektu "Brain breaks" je još jedna u nizu aktivnosti kojima Telekom Srbija doprinosi razvoju društva. Kupovinom LCD televizora za učionice mlađih razreda, naša kompanija je omogućila da učenici od prvog do četvrtog razreda, uz pomoć najsavremenijih tehnologija olakšaju svoje časove učenja. "Brain breaks" pomaže djacima da u momentima kada im opadne koncetracija tokom nastave naprave "pauzu za mozak", i da za to vreme posmatraju filmove na ekranu i interaktivno se bave fizičkom aktivnošću. Investiranje u znanje i obrazovanje neodvojivi su deo korporativne odgovornosti kompanije, jer je ulaganje u mlade istovremeno i ulaganje u bolju, zajedničku budućnost“, rekla je Jelena Đondović, menadžer za korporativnu društvenu odgovornost kompanije Telekom Srbija.

Osnovni cilj ovog projekta jeste da se pored vaspitno-obrazovnog rada koji se sprovodi tokom nastave fizičkog vaspitanja i u kome se insistira na fizičkom vežbanju radi unapređenja i očuvanja zdravlja učenika, ukaže i na potrebu fizičkog angažovanja učenika tokom i između ostalih časova koji se sprovode u nastavnom procesu škole.

"Kada im se prispava na času đaci čak i sami traže učiteljicama da im puste video snimke. Isprobavali smo da li je delotvornije u uvodnoj ili završnoj fazi časa. Radili smo čak i pred kontrolne zadatke, da se moždane vijuge razmrdaju. Ako je loše vreme onda đacima video klipove puštamo u učionici ili sali za fizičko. Trudimo se da pored redovne nastave to bude 30, 40 minuta dnevno. Ostalo prepuštamo njima. Dajemo preporuke kako da vežbaju sa roditeljima i dobijaju šifre da se loguju na sajt", ispričao nam je Milan Pašić, direktor škole koja bi trebalo da bude model za celu Evropu.

Prema dosadašnjim saznanjima kako u svetu, tako i kod nas, javlja se sve veća nesrazmera između tzv. intelektualnog i mišićnog naprezanja, povećavaju se potrebe za učenjem enormno velikog teorijskog gradiva, koje u potpunosti ne stigne da se savlada u školi, pa se obaveze učenja prenose i u slobodno vreme. Usled sve većih obaveza usavajanja različitih teorijskih znanja, kao i velikog broja informacionih tehnologija koje su dostupne učenicima, učenici provode svoje slobodno vreme uglavnom statično. I toku samog nastavnog procesa, u školama se manje pažnje posvećuje integralnom razvoju učenika (kognitivnom, motoričkom, afektivnom), dok se najviše insistira na razvijanju kognitivnih aspekata ličnosti, i to uglavnom kroz veliki broj informacija koje učenik treba da zapamti i reprodukuje.

Na osnovu istraživanja, ovakav način rada u školskoj praksi nedovoljno doprinosi optimalnom rastu i razvoju najvećeg broja ljudskih osobina i sposobnosti koje se nalaze u osnovi najšire shvaćenog pojma zdravlja. Stručnjaci koji se bave ovom problematikom preporučuju uvođenje svakodnevnog vežbanja u škole, kao i više slobodnog vremena za kreativne aktivnosti učenika, što neke zemlje u svetu već uspešno sprovode.

"Radili smo upitnik među učenicima i shvatili po njihovim rezultatima da veoma vole da budu fizički aktivni pogotovo sa drugarima, što je vrlo bitno, i da se osećaju se snažno... Kroz ove video snimke su razvili kulturu, jezik, koordinacija očiju i ruku. Nema više stida između dečaka i devojčica. Mlađi razredi posebno vole zadatke iz matematike i da speluju reči iz engleskog jezika", objasio je Pašić i zahvalio se kompaniji Telekom Srbija što je prepoznala i pružila značajnu podršku u ovom projektu.