Studija objavljena u listu "Proceedings of the National Academy of Sciences" prva je koja je skenirala mozak kako bi pokazala kako procesuiramo izgubljeni jezik, godinama pošto smo ga poslednji put čuli.

"Ono što je upečatljivo je da su tragovi jezika tu čak iako nam više ne trebaju", rekla je koautorka studije Denis Klajn sa Neurološkog instituta u Montrealu. "Mozak odgovara na te informacije".

U studiji kanadskih naučnika učestvovalo je 48 devojčica starih devet do 17 godina. Neke su rođene i odrasle u francuskim porodicama i govorile su samo francuski. Neke su rođene u Kini, a usvojile su ih francuske porodice i naučile su da govore samo francuski. Neke su govorile i francuski i kineski.

Sve tri grupe slušale su zvuke na kineskom jeziku dok im je magnetnom rezonancom skeniran mozak. Devojčice su čule zvuke poput "ma-ma" izgovorene u nešto drugačijim tonovima. One koje nisu govorile mandarinski čule su ih samo kao zvuke. Međutim, one koje su imale neko poznavanje jezika znale su da zavisno od tona "ma" može da znači majku, konoplju, konja ili pokudu.

Deca su čula zvuke sa po tri sloga i trebalo je da pritisnu dugme koje bi označilo da li je poslednji slog bio isti ili različit.

Sve učesnice tačno su odgovarale na kvizu ali je kod nekih moždana aktivnost pokazala da prepoznaju zvuke.

Bilingvalne devojčice i deca usvojena iz Kine koja su zaboravila kineski imala su moždanu aktivnost u desnoj i levoj hemisferi, dok su devojčice koje su znale samo francuski imale aktivnosti samo u desnoj hemisferi mozga.

To znači da su ona deca koja su kao bebe čula kineski mogla, nekako, da čuju da su zvuci zapravo jezik, iako ga ne razumeju, kažu autori.

Levi temporalni korteks centar je aktivnosti kod dvojezične i dece iz Kine koja su usvojena kada su u proseku imala godinu dana.Iako su znala malo ili nimalo da govore kada su usvojena, njihov mozak nekako je nastavio da procesuira zvuke kao nešto što ima značenje, čak i 12 godina kasnije.

Studija ne odgovara na pitanje zašto je to tako ali su naučnici zainteresovani da otkriju na koji način mozak ovo radi.

MRI skenovi su pokazali da ti "mentalni šabloni" usađeni od najmanjih nogu ne nestaju pred novim informacijama. Naučnici sada planiraju novu studiju kako bi utvrdili na koji način to funkcioniše.