Primena danske metode trenutnog zaledjivanja jajnih ćelija u tečnom azotu na minus 200 stepeni, koja je upravo počela da se primenjuje u Institutu za ginekologiju i akušerstvo, omogućiće formiranje banke jajnih ćelija i u Srbiji. Ovako sačuvane jajne ćelije mogu da se oplode i posle tri godine od zaledjivanja, što otvara nove mogućnosti donatorstva.
Metoda trenutnog zaledjivanja u početku će omogućiti uštedu parovima koji za veštačku oplodnju moraju da izdvoje 2.000 do 3.000 evra, u zavisnosti od toga koliko je koštala kontrolisana stimulacija jajnika i koliko hormonskih injekcija je bilo potrebno za formiranje jajne ćelije.
U matericu se ubacuju najviše tri jajne ćelije, a ostale koje su do sada bile neiskorišćene, moći će metodom zaledjivanja da budu sačuvane za naredno oplodjenje ukoliko prvi pokušaj ne uspe. Tako će pacijenti uštedeti ponovni trošak. Ukoliko je postupak uspešan, preostale jajne ćelije skladište se u banku jajnih ćelija i uz pristanak donatora, njih će moći da koristi neka druga žena koja ne može da formira svoju. Ćelija će tada biti oplodjena materijalom partnera primaoca.
"Zamrzavanje epruveta sa jajnim ćelijama u tečnom azotu počelo je tek pre nekoliko sedmica. Inače, sve do početka primene danske metode zaledjivanja parovi kod kojih smo morali da ponavljamo veštačku oplodnju bili su prinudjeni na ponovni trošak. Za stimulaciju ovulacije jajne ćelije ponekad je potrebno po 15 do 20 injekcija, svaka košta po 2.000 evra, a to je samo deo troškova", objašnjava za "Blic" doktorka Svetlana Spremović Radjenović, šef odseka za adolescentnu ginekologiju u Institutu.
Metoda brzog zamrzavanja jajnih ćelija u tečnom azotu smatra se relativno novom u svetu i primenjuje se u razvijenim zemljama Evrope i Americi u protekle tri godine. Brzina postupka omogućava veću garanciju da materijal neće biti oštećen, da će biti sačuvano više jajnih ćelija i da u takvom stanju mogu da budu sačuvane nekoliko godina.
"Formiranje banke jajnih ćelija svakako će iziskivati i novu zakonsku regulativu, koja će odrediti medicinske uslove ili možda ograničiti starost davalaca i primaoca", kaže doktorka Svetlana Spremović Radjenović.
Formiranje banke jajnih ćelija u Institutu za ginekologiju i akušerstvo utoliko je značajnije kada se zna da prema najnovijim podacima sve više žena znatno ranije ulazi u menopauzu, mnoge već izmedju 35 i 40 godina, a već je postalo uobičajeno da posle 40. godine nastupi klimakterijum. Uzročnici su po rečima doktorke Spremović-Radjenović uglavnom u posledicama načina života. Stres, nedovoljno spavanje i upotreba duvana su faktori koji značajno utiču na brže starenje jajnika i smanjenu plodnost.
(MONDO)
Metoda trenutnog zaledjivanja u početku će omogućiti uštedu parovima koji za veštačku oplodnju moraju da izdvoje 2.000 do 3.000 evra, u zavisnosti od toga koliko je koštala kontrolisana stimulacija jajnika i koliko hormonskih injekcija je bilo potrebno za formiranje jajne ćelije.
U matericu se ubacuju najviše tri jajne ćelije, a ostale koje su do sada bile neiskorišćene, moći će metodom zaledjivanja da budu sačuvane za naredno oplodjenje ukoliko prvi pokušaj ne uspe. Tako će pacijenti uštedeti ponovni trošak. Ukoliko je postupak uspešan, preostale jajne ćelije skladište se u banku jajnih ćelija i uz pristanak donatora, njih će moći da koristi neka druga žena koja ne može da formira svoju. Ćelija će tada biti oplodjena materijalom partnera primaoca.
"Zamrzavanje epruveta sa jajnim ćelijama u tečnom azotu počelo je tek pre nekoliko sedmica. Inače, sve do početka primene danske metode zaledjivanja parovi kod kojih smo morali da ponavljamo veštačku oplodnju bili su prinudjeni na ponovni trošak. Za stimulaciju ovulacije jajne ćelije ponekad je potrebno po 15 do 20 injekcija, svaka košta po 2.000 evra, a to je samo deo troškova", objašnjava za "Blic" doktorka Svetlana Spremović Radjenović, šef odseka za adolescentnu ginekologiju u Institutu.
Metoda brzog zamrzavanja jajnih ćelija u tečnom azotu smatra se relativno novom u svetu i primenjuje se u razvijenim zemljama Evrope i Americi u protekle tri godine. Brzina postupka omogućava veću garanciju da materijal neće biti oštećen, da će biti sačuvano više jajnih ćelija i da u takvom stanju mogu da budu sačuvane nekoliko godina.
"Formiranje banke jajnih ćelija svakako će iziskivati i novu zakonsku regulativu, koja će odrediti medicinske uslove ili možda ograničiti starost davalaca i primaoca", kaže doktorka Svetlana Spremović Radjenović.
Formiranje banke jajnih ćelija u Institutu za ginekologiju i akušerstvo utoliko je značajnije kada se zna da prema najnovijim podacima sve više žena znatno ranije ulazi u menopauzu, mnoge već izmedju 35 i 40 godina, a već je postalo uobičajeno da posle 40. godine nastupi klimakterijum. Uzročnici su po rečima doktorke Spremović-Radjenović uglavnom u posledicama načina života. Stres, nedovoljno spavanje i upotreba duvana su faktori koji značajno utiču na brže starenje jajnika i smanjenu plodnost.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.