Slatkiše i grickalice deca u Srbiji uveliko jedu sa 11 meseci - praktično dok još nisu ni prohodala. Nešto kasnije, kada napune 16 meseci, roditelji ih hrane roštiljem, pomfritom i picom.

Ovi zabrinjavajući podaci, koji su prezentovani u Beogradu povodom 1. juna Svetskog dana roditelja, rezultat su nacionalnog istraživanja na temu da li zdravo hranimo decu uzrasta do tri godine, koje je obuhvatilo 500 mama iz svih krajeva Srbije.

"Ovo je katastrofa i rezulatati ovog istraživanja su užasno zabrinjavajući. Mi nismo svesni koliko je važno da se zdravo hranimo, naročito u prvim godinama života. Na taj način izbegavamo gojaznost, ozbiljnu bolest od koje se umire tako što vremeno otkaže neki vitalni organ. Ono što sam primetio kao lekar u dečijoj bolici u Tiršovoj ulici u Beogradu, ali i privatno, jeste da roditelji često ucenjuju decu - ako pojedu jabuku dobiće čokoladu. Strašno! Umesto toga, treba im dati lični primer", rekao je tokom prezentacije rezultata istraživanja, pedijatar Goran Vukomanović.

Sa njim se složila i višestruka fitnes insturktorka Marija Savić Srećković: "Jedite zajedno sa decom, za stolom, pokažite im u čemu sve zdravom može da se uživa podjednako koliko i u slatkišima i slanim grickalicama. Ja imam dvoje dece, od 20 i od dve godine. Oboje sam dojila, a sada im dajem pirinčane galete, na primer, kao grickalice, i oni su na to navikli".

Prezentaciji su prisustvovale i druge poznate mame, koje su takođe dojile bebe i sada se trude da im se deca zdravo hrane. TV voditeljak Jovana Joksimović, mama malog Koste, kaže da mu umesto slatkiša daje voće, i da je u vezi sa njegovom ishranom uvek pitala i slušala preporuke i savete lekara. Njena koleginica Aleksandra Gudelj, koja ima dvoje dece, je objasnila da je najbolje ne kupovati nezdravu hranu, pre svega čokolade, bombone i slane grickalice, jer tako deca neće ni dolaziti u iskušenje.

Pogledajte foto galeriju i poznate mame:

GalerijaPoznate mame

"Mislim da o ishrani dece treba više da pričaju poznate mame nego mi doktori. Mi smo već svima dosadili pričajući o tome da u grickalicama i slatkišima nema nijednog zdravog aspekta", rekao je dr Vukomanović i obajsnio kako je više puta video decu koja umiru zbog smokija, grisina i slične "hrane koja se topi u ustima".

"Da, topi se, ali u tome ima kikirikija, na primer, koji kada se dete zagrcne ostaje tu gde se zaglavio i nekada nema pomoći. To se dešava retko, ali se dešava. Imajte to na umu."

Bez obzira na preporuke lekara kojim smo, kako on kaže, "bombardovani", istraživanje je pokazalo da roditelji u Srbiji ili ne znaju ili se ne pridržavaju činjenica u vezi sa principima zdrave ishrane dece.

GREŠKE SE PRAVE ČIM BEBA DOĐE KUĆI

Većina majki (devet od deset) dojila je decu u nekom periodu njihovog razvoja, međutim, većina ispitanica (56 odsto) prekinula je dojenje pre nego što im je dete navršilo sedam meseci. Takođe, 11 odsto dece nije nikada dojeno.

"Može vam se učiniti da je to mali procenata, ali u praksi to znači da više od 6.000 dece u Srbiji nikada nije probalo majčino mleko. To je zabrinjavajuće. Danas znamo koliko je važno da bebe sisaju, jer u tom slučaju ređe obolevaju od nekih bolesti: dijabetesa, reumatskih i srčanih oboljenja, od raznih infekcija, a čak su i neki oblici kracinoma su u tom slučaju ređi. Zato je važno objasniti ženama koliko je važno da doje bebe", kaže dr Vukomanović.

Istraživanje je takođe pokazalo da mame koje nisu dojile decu u najvećem broju, to nisu činile zato što nisu imale dovoljno mleka, zatim zbog nekih zdravstvenih razloga, i na kraju zato što je beba odbijala da sisa.

"Preporuka Svetske zdravstvene organizacije i većine pedijatrijskih udruženja i regulatornih tela Eropske unije i SAD, glasi da je dojenje u prvih šest meseci života najbolje za bebu. Takođe, sasvim je jasno da bebe treba dojiti barem prvih 12 meseci, a još bolje ako se dojenje produži i u drugoj godini života. Nedostatak majčinog mleka je retka medicinska indikacija. Mislim da je i ovde nedovoljna informisanost, zapravo neznanje glavni uzrok za prekid dojenja", podvlači dr Vukomanović.

Prerano prekidanje dojenja je rezultat nedovoljnog znanja, pokazalo je istraživanje. Kada mama mora da dohranjuje bebu jer nema dovoljno mleka, jako je bitno da to radi kašičicom, a ne flašicom jer je tako lakše bebi i ona posle neće hteti da se vrati na maminu dojku.

"Ne bi trebalo brinuti u vezi sa tim, zato što je bebin nagon za sisanjem, kao i miris mleka i majke toliko jak da će beba svakako rado i brzo naučiti da sisa kada ga majka bude prvi put stavila na sisu. Ta komunikacija između majke i bebe je instiktivna i snažna, tako da se teško može prekinuti", rekao je pedijatar i objasnio šta treba bebe da jedu kao prvu čvrstu hranu.

KADA NA RED DOĐE ČVRSTA HRANA...

"Negde oko šestog meseca možete uvesti žitarice, a ne voće i povrće, kako radi većina naših majki, pokazalo je istraživanje. Žitarice su dobre zato što se mešaju sa majčinim mlekom, tako da beba dobija poznati ukus zajedno sa nepoznatim. Takđe, one su kontrlisanog porekla, za razliku od šrgarepe, jabuke i ostalog voća i pvrća za koje se ne zna čime su prskani, gde su skladišteni."

Međutim, upravo su šargarepa (49 odsto), jabuka (38 odsto) i krompirom (38 odsto), ono što bebe u Srbiji prvi put probaju kada mame počnu da im uvode čvrstu hranu.

"Očigledan je nedostatak u edukaciji majki u pogledu ishrane beba u prvim godinama života. Zabrinjavajuće je prerano uvođenje slatkiša i grickalica u ishranu beba. Podatak da 69 odsto majki mališanima daje da probaju gazirana pića pre navršenih 17 meseci je zaista za veliku brigu, imajući u vidu brojne nezdrave efekte gaziranih napitaka kod dece", ističe dr Vukomanović.

Pogledajte foto galeriju i preporuke u vezi sa voćem i povrćem:

GalerijaKada jedete jagode...

Najnovije vesti, savete, preporuke i zanimljivosti u vezi sa zdravljem, čitajte i na našoj Facebook stranici MONDO Klinika