Iako u Srbiji postoji razvijena mreža dečije endokrinologije u svakom većem gradu, a merenje visine je obavezno na sistematskim pregledima, iskustva lekara govore da se deca sa niskim rastom upućuju na ispitivanje suviše kasno odnosno tek u pubertetu, zaključeno je na skupu koji je uoči obeležavanja Svetskog dana deteta 20. novembar, organizovalo udruženje Horast.

Najveći problem je uvreženo mišljenje da su sva deca niskog rasta zdrava deca, što nije uvek slučaj, imajući u vidu da ova deca imaju predispozicije za niz drugih bolesti, poput hipotiroidizma, glutenske enteropatije, hroničnih bubrežnih bolesti, urođenih srčanih anomalija i slično.

"Roditelji koji primete da im je dete nisko treba da ga odvedu kod pedijatra. Ne treba zanemarivati pravilno merenje tokom sistematskog pregleda koje podrazumeva ucrtavanje vrednosti u karte rasta. Visina deteta mora da ostane u istom kanalu na karti rasta i ukoliko se desi da izađe iz svog kanala to je znak za potencijalni problem", rekla je dr Radmila Kosić, načelnica pedijatrijske službe DZ Zvezdara i potpredsednica udruženja Horast.

"Rano otkrivanje nedostatka hormona rasta i definisanje terapije od velikog je značaja. Pregled je jednostavan i besplatan, dijagnostika se vrši o trošku države, a terapija nije bolna i zahtevna. Hormon rasta se dobija samo na preporuku endokrinologa posle dokazivanja deficita. Dijagnostičke metode i terapija su dostupne svima, na teret Fonda za zdravstveno osiguranje", objasnila je dr Kosić.

"Danas smo i kroz naša lična iskustva pokazali da je terapija lečenja dece sa nedostatkom hormana rasta vrlo uspešna i da može da omogući normalan razvoj deteta. Od proleća prošle godine udruženje Horast je organizovalo i održalo šest predavanja u vrtićima, a u planu je nastavak ovih predavanja i u ostalim vrtićima, kao i organizacija predavanja u osnovnim školama, za prvi i drugi razred. Takođe, udruženje sarađuje sa zdravstvenim ustanovama koje se bave dijagnostikom i lečenjem osoba sa nedostatkom hormona rasta i niskim rastom, i posreduje u njihovo ime kod relevantnih državnih organa", rekla je Olga Davidović, predsednica udruženja Horast.

Merenje visine je obavezno na sistematskim pregledima, a po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti u toku prve godine dete se na sistematskim pregledima meri sedam puta, u drugoj godini dva puta, potom jednom godišnje do kraja redovnog školovanja. Takođe, vaspitači u vrtićima mere decu svaka dva meseca. U toku prve godine dete poraste oko 22cm, u drugoj oko 12cm, u trećoj 8cm, potom oko 4cm godišnje do puberteta.

U karti rasta ubeležava se očekivani rast deteta, tj. visina koja se očekuje kada dete završi rast. Prilikom merenja upoređuje se trenutna visina deteta u odnosu na prethodnu godinu prema karti rasta. Posle druge godine dete zauzme svoj kanal rasta u kome mora da raste do puberteta.

Ukoliko dete na osnovu ubeležene visine u karti rasta spada u domen niskog deteta ono se mora uputiti endokrinologu najkasnije do polaska u školu. Nažalost, podaci ukazuju na to da se deca sa niskim rastom upućuju na ispitivanje tek ukoliko se uoči izostanak pubertetskog ubrzanje rasta. Za to ne postoji nijedan razlog, jer svaka pedijatrijska ambulanta ima stadiometar.