Mama Sanja: Zašto sam promenila kraj svakoj bajci

Sanjin prvenac je najviše zaintrigirao buduće roditelje i roditelje-početnike, budući da predstavlja necenzurisan dnevnik jedne majke koji na topao i duhovit način opisuje kroz koje sve faze prolaze roditelji u vaspitavanju dece.

"Zamislite mog užasa kada sam shvatila da u skoro svakoj bajci neko umire i neko je nesrećan. Verujte mi, iako sam i ja kao mala odrastala uz Crvenkapu, Pepeljugu, Uspavanu lepoticu, nisam te bajke doživljavala isto. Počelo je da mi smeta ta količina tuge i rešila sam da menjam bajke. Nisam želela da mladoj osobi čitam nešto što ni ja kao odrasla ne bih volela da čujem".

Sanja je za MONDO otkrila i kako zvuči njena verzija Pepeljuge:

"Iako sam znala vrlo dobro kako ide priča, kada je trebalo da je pročitam svom detetu, nisam mogla. Pomislila sam zašto bi ona, tako mala, morala da čuje o smrti. Što je najgore, ovde je samo kroz jednu rečenicu napisano da mame više nema i posle kroz priču objašnjeno kako se devojčica mučila. Pravo da vam kažem, kada sam počela da posmatram priču na malo drugačiji način, uopšte mi se nije dopala. Nisam želela tako da je pričam. Moja priča je išla ovako: "Nekada davno, živela je jedna ljupka devojčica koju su prozvali Pepeljuga. Njena mama je morala da otputuje daleko, a pošto je put bio dug, nije mogla da povede i ćerku sa sobom. Dok je mama bila odsutna, tata je doveo u kuću jednu ženu koja se brinula o kući i o njima dvoma. Međutim, ta žena je u stvari bila veoma bezobrazna..." Tako sam joj nekako objasnila i zašto nema Pepeljugine mame, a i zašto se Pepeljuga posle mučila. Na kraju, kada se Pepeljuga udaje za princa, na svadbu joj dolazi i mama, jer bi bilo skroz glupo da se mama ne pojavi. Eto, tako sam menjala i druge priče. Gde god mi se nije sviđalo to što bih pročitala, menjala bih. U svoj toj brižnosti nisam ni razmišljala da će u jednom trenutku neko drugi uzeti da im čita neku od tih priča, ne znajući da sam ih ja menjala.