Svi smo imali neku omiljenu priču pred spavanje kad smo bili deca (a možda je imamo i danas). Priče o magičnim stvorenjima i velikim ljubavima koje su se završavale "srećno do kraja života".

Međutim, ono što nismo znali je istina iza ovih divnih bajki, onih koje bi mnogi roditelji ipak da sakriju od dece.

Sada kada smo odrasli i više se ne plašimo mraka (valjda), vreme je da se ta istina sazna - ružne, zastrašujuće i duboko uznemiravajuće istine iza bajki koje smo voleli kao deca.

Preporučujemo da ovo ne čitate svojoj deci...

Uspavana Lepotica

Verzija koju ste voleli: Nekada davno, prelepa princeza se ubola na vreteno i zaspala dubokim snom. Princ Filip uspeva da dođe do njenog zamka, ljubi je i oslobađa je iz ove kletve spavanja. Venčaju se, žive srećno, i tako dalje...

Verzija koju roditelji nisu želeli da čujete: U pitanju je priča "Sunce, Mesec i Talija", koju je napisao Đanbatista Bazil 1634. godine.

U ovoj ranijoj verziji, princeza ne ubada svoj prst na vreteno, već joj se grančica lana zaglavi ispod nokta, što učini da izgleda kao da je mrtva.

Kralj iz drugog grada je nalazi i siluje, dok je onesvešćena, nakon čega ostaje u drugom stanju, a kralj se uputi nazad svojoj kući.

Princeza, i dalje u komi, rađa dvoje dece, od kojih jedno slučajno isisa grančicu iz njenog prsta, nakon čega se ona budi. Nakon što je kraljeva žena otkrila šta se dogodilo, pokušava da ubije i pojede decu, ali bezuspešno.

Zbog toga je kralj kazni spaljivanjem na lomači i oženi princezu koju je usnulu silovao...

Crvenkapa

Verzija koju ste voleli: Devojčica u srvenom ogrtaču odlazi da poseti svoju baku koja živi u šumi. Zaustavlja je Veliki Zli Vuk, koji odluči da otrči pre nje do bakine kući, zaključa je u orman i obuče se kao baka. Crvenkapa nailazi i shvata da je njena baka nešto "drugačija". Vuk pokuša da je pojede, ali njene vriske čuju drvoseče iz šume, pa spasu nju i baku.

Istinita verzija je "malo" drugačija: Napisao ju je Čarls Perolt 1697. godine i zove se "Le Petit Chaperon Rouge", a ne završava se tako dobro za devojčicu i njenu baku.

Umesto što ju je stavio u ormar, vuk pojede baku, a Crvenkapu nagovori da se skine gola i uskoči u krevet. Onda pojede i nju.

U slučaju da samo skidanje nije bio dovoljan seksualni nagoveštaj, francuska izreka za gubljenje nevinosti u to vreme je glasila "elle avoit vu le loup" ili "videla je vuka".

Snežana

Verzija koju ste voleli: Nekada davno živela je princeza sa kožom belom kao sneg i usnama crvenim kao krv - Snežana.

Njena izopačena maćeha je posedovala ogledalo koje je moglo da joj kaže ko je najlepša žena na svetu, što je bila ona, dok joj jednog dana ogledalo nije reklo da je to sada Snežana. Ovo je naljutilo maćehu, pa je ona odlučila da je ubije.

Snežana beži u šumu, gde se useljava u kuću sa sedam patuljaka. Maćeha se jednog dana pojavljuje prerušena u staricu i daje Snežani otrovnu jabuku koja je stavlja u komu. Princ nailazi na usnulu Snežanu u staklenom kovčegu, ljubi je, ona se budi i njih dvoje se venčaju. Srećan kraj!

U verziji koju ne biste pričali svojoj deci nije sve baš tako: Braća Grim su je napisali 1812. godine i malo je drugačija.

U originalnoj verziji, maćeha kuva i jede ono šta je verovala da su Snežanina pluća i jetra (organi su zapravo pripadali divljem vepru, ali ona to nije znala).

Kada Princ Šarmanti naiđe na Snežanu ustaklenom kovčegu, on odluči zadrži njeno telo?! Tek kada su se sluge, koje su nosile kovčeg, spotakle, otrovna jabuka se pomerila iz Snežaninog grla i ona se probudila.

Maćeha se pojavljuje na venčanju Snežane i princa, gde je nateraju da igra u usijanim gvozdenim cipelama, sve dok nije pala mrtva.

To se zove osveta.

Mala Sirena

Verzija koju ste voleli: Mlada princeza sirena pravi dogovor sa morskom vešticom - ona dobija noge i postaje čovek na tri dana u zamenu za svoj glas. Ukoliko poljubi princa u toku ta tri dana, može da ostane ljudsko biće zauvek. U toj verziji, sve ispada savršeno za princa i Malu Sirenu na kraju.

U originalnoj verziji, i ne baš: Napisao ju je Hans Kristijan Andersen 1836. godine, a u toj priči sirena menja jezik (bukvalno) za noge, ali je dogovor da ukoliko ne uspe da osvoji srce princa, umreće i postaće morska pena.

Uprkos tome što je igrala za princa (u agoniji), on odlučuje da se oženi nekom drugom. Tako da, na kraju, Mala Sirena umire i postaje morska pena... Ne baš kraj koji bi kao dete hteli da čujete.

Mulan

Verzija koju ste voleli: Nekada davno, jedna žena je odlučila da se obuče kao muškarac i ode u rat umesto svog oca. Hrabrija je i bolji borac od svih muškaraca, dobija konja i nagrade od cara lično, a vraća se kući roditeljima srećna i postaje porodična legenda.

Verzija koju vaši roditelji nisu hteli da čujete je drugačija: Napisao ju je Ču Renuo 1675. godine i zove se "Sui Tang Romance".

Legenda o ovoj opakoj ženi koja se bori protiv svih stereotipa se može naći u "Baladi o Mulan" i različite verzije ove priče se mogu naći u kineskoj istoriji, uključujući i u romanu Ču Renuoa.

Dakle, u originalnoj verziji, Mulan se vraća kući sa svojim nagradama samo kako bi saznala da joj je voljeni otac odavno preminuo i da ona sada mora da služi kao konkubina Hešana Kana, vladara tog regiona, koji je stvarno postojao.

Mulan odlučuje da počini samoubistvo: "Ja sam devojka, prošla sam kroz rat i dovoljno učinila. Sada želim da budem sa svojim ocem".

Dakle, i nije baš "srećno do kraja života".

Kako vam se čine ove istinite verzije bajki iz vašeg detinjstva?

Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici -MONDOZabava, kao i na Twitteru@Mondo_zabava.