Studija Instituta za sociološka istraživanja "Postajanje roditeljem u Srbiji" pokazuje da najveću pomoć i podršku mladim roditeljima u Srbiji pružaju njihovi očevi i majke.

Sedam odsto mladih roditelja odgovorilo je da nemaju dovoljno novca ni za hranu, 40 odsto je priznalo da kućni budžet nije dovoljan za kupovinu odeće, a polovina se svakodnevno ili veoma često oslanja na finansijsku pomoć roditelja

Najveću pomoć i podršku mladim roditeljima u Srbiji pružaju njihovi očevi i majke, jedan je od najznačajnijih rezultata studije Instituta za sociološka istraživanja „Postajanje roditeljem u Srbiji“.

Studija, urađena na reprezentativnom uzorku od 1.627 osoba uzrasta od 19 do 35 godina, među kojima su i 435 roditelja, pokazala je da više od polovine mladih očeva i majki živi pod istim krovom sa roditeljima ili u u stanu koji su nasledili od njih.Svakom desetom mladom bračnom paru stan su kupili roditelji, a desetak odsto njih je samostalno kupilo svoje porodično gnezdo.

"Svakog dvadesetog mladog roditelja i dalje izdržavaju roditelji, a lične prihode ima tek svaki drugi novopečeni roditelj. Međutim, tu se uočavaju velike rodne razlike – dok trojica od četvorice mladih očeva rade, manje od polovine majki ima posao. Nažalost, roditeljstvo za žene neretko podrazumeva privremeno ili trajno povlačenje sa tržišta rada – svaka deveta mlada žena prestaje da radi kada postane majka”, ističe dr Dragan Stanojević, docent na odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i jedan od autora studije.

Stanojević objašnjava da su muškarci izloženi snažnom socijalnom pritisku da se zaposle kada stupe u brak i postanu roditelji, jer postoji uverenje da muškarac treba da bude hranilac porodice. Naime, podaci jasno govore da su mladići i devojke u istom procentu nezaposleni pre nego što postanu roditelji – stopa nezaposlenosti za mladiće iznosi 31,5 odsto, a za devojke 31,2 odsto.

Kada postanu roditelji, stopa nezaposlenosti mladih majki ostaje ista ili se neznatno povećava, dok je stopa nezaposlenosti mladih očeva svega – 12 odsto. Praksa takođe pokazuje da su očevi spremniji da rade bilo koji posao, dok su majke manje spremne da rade prekovremeno ili da osnuju sopstvenu firmu ako ne mogu da pronađu posao na tržištu rada.

Na pitanje kako opisuju finansijski status svoje porodice, sedam odsto mladih roditelja odgovorilo je da nemaju novca ni za hranu, 40 odsto je priznalo da kućni budžet nije dovoljan za kupovinu odeće, svega 1, 4 odsto kaže da može da priušti šta god poželi.

Zato ne čudi što je 88,5 odsto anketiranih navelo raditelje kao podršku u prvim godinama podizanja deteta, dok se više od polovine oslanja na svakodnevnu ili povremenu novčanu pomoć roditelja.

ŠTA MLADE NAJVIŠE MOTIVIŠE DA BUDU RODITELJI?

To su, pre svega, posedovanje vlastitog stana. Visoko rangirani uslov je i stalni posao bez obzira na visinu plate i vlastiti prihodi. Znatno manje, mlade osobe, kao motiv navode završavanje škole ili fakulteta i pomoć roditelja, a na institucionalnu podršku društva kroz ustanove za čuvanje dece, a posebno na finansijsku pomoć države, daleko manje računaju, piše “Politika.”

”Dakle, sigurni prihodi i krov nad glavom su najveća motivacija za roditeljstvo”, objašnjava dr Smiljka Tomanović, profesor na odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i autorka ove studije.

Praksa, međutim, pokazuje da najveći broj roditelja nema stalne prihode, a krov nad glavom im uglavnom obezbeđuju roditelji. I dok 67 odsto mladih živi u stanu sa svojim roditeljima, podaci govore da veliki broj mladih žena ili nema posao ili radi na određeno i strepi da će ih trudnoća osujetiti u nameri da dobiju radnu knjižicu.

”Podaci Republičkog zavoda za statistiku govore da je u periodu od 2008. godine do 2014. godine broj poslova na neodređeno vreme opao sa 80 odsto na 60 odsto. Oko trećine mladih do 35 godina nema pravo na plaćeno bolovanje i godišnji odmor”, kaže Vesna Bajić, predstavnica Sindikata Nezavisnost.

Autore ove studije ohrabruje činjenica da je najveći broj mladih roditelja (68 odsto) rekao da je dete bilo planirano. Trudnoća “se desila” trećini njih, a svega dva odsto anketiranih roditelja nije želelo bebu.

Međutim, kada su upitani o proširenju porodice, 60 odsto se izjasnilo da ne želi više dece, petina planira još beba, dok 20 odsto odluku preputra sudbini.