U Novom Sadu, sredinom prošle nedelje, trojica dečaka, koji imaju po 12 godina, zapalila su beskućnika koji je nekoliko sati nakon toga preminuo od zadobijenih povreda.

Zašto? Šta se to dešava sa našom decom? Da li je nasilje u porastu, ili se sada o tome samo češće piše u medijima?

"Mislim da je i jedno i drugo", kaže za MONDO psiholog Radmila Vulić Bojović i dodaje, da nije u porastu samo nasilje među maloletnicima, već da generalno sada ima više nasilja nego ranije.

 "Problem je u tome što sada imamo neke nove oblike nasilja koji ranije nisu postojali, ili barem nisu bili toliko dostupni deci i mladima. Kočnice i zazori, norme koje su nekada bile svima bitne, prestale su da važe. Okruženi smo nasiljem u raznim oblicima: televizijski program, novinski članci, ali i drsko, bezobzirno obraćanje drugima na javnim mestima, u školi, čak i u parlamentu, nevođenje računa o osećanjima drugih ljudi... Sve to utiče da i deca i odrasli budu agresivniji nego ranije."

Dakle, deca su ogledalo svojih roditelja?

"Svojih roditelja, ali i celog društva. Deca samo preuzimaju obrasce kojima su okruženi. Na primer, kada roditelj počne da se dere na drugu odraslu osobu, bilo da je to u saobraćaju ili na nekim drugim povodom, on prećutno daje dozvolu svom detetu da tako može da se ponaša prema svojim vršnjacima i prema svim drugim ljudima. Dakle, nije bitno samo ono što smo rekli detetu, već i način na koji smo mu to rekli, ali i kako se odnosimo prema drugima, kako rešavamo situacije u kojima se ne slažemo sa drugim osobama."

Nekada smo deci branili da gledaju "Toma i Džerija". Da li se slažete da je taj crtani film naivan u odnosu na savremene crtaće i video igrice za decu?

"Da, možemo da kažemo da su deca danas okružena mnogo agresivnijim sadržajima nego što je to nekada bilo. Takođe, i mi odrasli smo u istoj situaciji, živimo u vremenu kada sve može, a ništa ne mora. Ta poruka je oslobađajuća samo kada je u pozitivnom kontekstu. U negativnom kontekstu ona poručuje da nema okvira, da nema normi, da je sve dozvoljeno. To je veoma opasno jer detetu dozvoljava da se ponaša ne obazirući se na to kako se osećaju drugi ljudi oko njega."

Šta roditelji treba da urade kada primete da je dete agresivno?

"Da razgovaraju sa svojim detetom. Ako tokom tog razgovora primete da dete izbegava odgovore, onda roditelj ne sme da odustane, niti da bude grub prema detetu insistirajući na odgovorima, već da porazgovara sa učiteljem, nastavnikom, školskim pedagogom, sa osobom koja provodi vreme sa detetom mimo kuće. To je važno zato što se deca ne ponašaju isto kada su kod kuće i kada nisu. Nije neuobičajeno da dete koje je u porodici prilično neupadljivo, van porodice, među vršnjacima, ispoljava ponašanje koje za roditelje može da bude nezamislivo!"

Kako roditelji reaguju kada čuju da se dete ne ponaša onako kako oni očekuju, da je nasilno na primer?

"Nažalost, uobičajeno je da roditelji misle da je samo njihovo dete dobro, a da sva druga deca ne valjaju. Međutim, to nije tako. Svako ljudsko biće, pa i dete, ima kapacitet da se ponaša i dobro i loše, a loše ponašanje nije nužno i znak za alarm, jer niko nije bezgrešan. Svi imamo situacije u kojima izađemo iz okvira uobičajenog ponašanja. Da bismo prepoznali da li je naše dete krivo ili ne, potrebno je da njegovo ponašanje stavimo u neki kontekst, da se pitamo kako to opažaju i doživljavaju drugi ljudi? Ne treba ni da odmah osudimo svoje dete, ali treba da imamo kritički prilaz."

Da li roditelj koji sumnja da se dete ponaša nasilnički, treba otvoreno o tome da razgovara sa njim ili ne, na koji način neće zatvoriti vrata komunikacije između sebe i deteta?

"Nakon što roditelj posumnja, sledeći korak je prikupljanje informacija na osnovu kojih će zauzeti stav i započeti razgovor sa detetom. Vrlo je važno da dobro poznajemo svoje dete, da znamo da li  bolje reaguje na pohvale ili na kazne, jer od toga zavisi kako ćemo postupiti. U svakom slučaju, ne treba ništa tajno raditi, već ga obavestiti da ćete otići u školu, da ćete razgovarati sa nastavnicima, sa drugom decom, roditeljima. Saradnja sa školom u koju dete ide je veoma važna. Problemi i nastaju ako te saradnje nema, a često je nema. Škola i roditelj nisu dva suprotna tabora. Jer kada je tako onda se dete oseća nezaštićeno, dezorijentisano, oseća da ima dva identiteta - u porodici i van porodice, što je veoma opasno i što zaista može da uzrokuje, ali i da podrži maloletničko nasilje."

Dakle, sve kreće iz kuće, kako se kaže?

"Domaće vaspitanje je važno, ali to nije linearni proces jer se i domaće vaspitanje stvara u društvenom kontekstu. Nije samo roditelj kriv i odgovoran, već su svi odrasli odgovorni za ponašanje dece. Pogledajte, na primer, u školi - postoje časovi gde su sva deca mirna, sarađuju sa nastavnikom poštuju ga i slušaju. Međutim, postoje i časovi gde je sasvim durgačija atmosfera. Pokazalo se da deca poštuju one nastavnike koji poštuju njih. Generalno gledano, do odraslog je da definiše odnos sa detetom. Dakle, deca su ogledalo odraslih i sredine u kojoj se kreću i žive."

Podsetite se:

Dečak zapalio beskućnika: Došlo mi je tako

Šamar profesorki - zbog 30€!?

Maloletnik ubio oca

Dvojcu klinaca pripisuju 11 pljački

Maloletnik osumnjičen za pokušaj ubistva

Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici - MONDO Zabava, kao i na Twitteru @Mondo_zabava.