Istraživači kažu da nedostatak kvalitetne hrane može dovesti i do zastoja u rastu i dečje gojaznosti, a koja je direktno povezana sa preteranim unosom ugljenih hidrata, masti i brze hrane.
Poznato je da rast najviše zavisi od genetike, međutim, stručnjaci ističu i da važnu ulogu igra i ishrana. To potvrđuju i istraživanje koja su sprovođena tokom 35 godina.
U zemljama gde su se deca zdravije hranila, bila su viša. To se najjasnije vidi na primeru Kine, Južne Koreje i ostalih zemalja jugoistočne Azije, gde se dogodio najveći ekonomski skok. 19-godišnji Kinezi 2019. bili su u proseku 8 cm viši od svojih vršnjaka 1985. Na rang listi "globalnog rasta" popeli su se sa 150. mesta koje su zauzimali 1985. godine na 65. u 2019. Dok su u podsaharskim afričkim zemljama, adolescenti tokom godina, naprotiv, postajali sve niži.
Postoje slučajevi kada se uticaj prehrambenih navika ne ogleda jroz generacije, već praktično odmah. To se može videti na primeru vegetarijanaca koji imaju ozbiljna ograničenja u ishrani. Koliko ovakav jelovnik može da utiče na zdravlje pojednica, videlo se na primeru koji je opisan devedesetih godina prošlog veka, kada su devojčicu od jedne godine i tri meseca roditelji hranili klicama žitarica i mlevenom heljdom. Rezultat je bila distrofija, devojčica je imala 8 kg umesto uobičajenih 12-13 kg u njenim godinama. Razvili su se i problemi sa horom, kao i depresija. Ispostavilo se da su rahitis i anemija neizbežni pratioci tako oskudnog režima ishrane, a zabeležena je multipla hipovitaminoza. Dok kod roditelja nisu primećene neke oszbiljnije posledice, zaključeno je da kod dece nedostatak proteina negativno utiče na razvoj i rast.
A može li odrasla osoba da utiče na sopstvenu visinu?
Nedavno je časopis "EMBO Molekularna medicina" objavio istraživanje dece starosti 1-7 godina iz Finske, čiji su roditelji vegani i koja se hrane na isti način. Kako su pretpostavili, deca su dobijala uz vegansku hranu i suplemetaciju vitamina i minerala. Ipak, utvrđeno je da su svi imali nedostatak vitamina A i vitamin D n agranici deficita. Primetno niže su bile i omega-3 masne kiseline (izuzetno važne za razvoj i dugovečnost), kao i holesterol i lipoproteini visoke i male gustine (štetni su za odrasle, a za decu su vitalni za rast i razvoj).
Zaključak je prilično jednostavan: za optimalan rast i razvoj čoveka potrebno je ne samo mnogo hrane (višak ugljenih hidrata i masti "odlaze" u težinu, a ne visinu), već visokokvalitetna hrana sa dovoljnom količinom proteina (meso, živina, riba, jaja, mlečni proizvodi, preporučuje se da se izuzmu kobasice, salame i druge prerađevine). Vitamini, minerali, omega-3 i druge nezamenljive supstance (nalaze se u raznom povrću, voću, ribi, žitaricama od celog zrna) su veoma važni.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.