Petarde su danas (nažalost) nezaobilazan deo slavlja, a prvu petardu je, prema nekim procenama, pre više od 1.000 godina napravio kuvar, tako što je pomešao sumpor, ćumur i so.

Kao što možete da pretpostavite, sve to se desilo u Kini, a ubrzo su petarde počele da bivaju "obavezan gost" na svim slavljima jer se verovalo da bukom koju proizvode teraju zle duhove.

Prva evropska zemlja u koju su stigle petarde bila je Italija, u koju ih je doneo Marko Polo. To je ujedno i prva zemlja koja je počela masovnije da ih proizvodi i iz koje su se ova pirotehnička sredstava proširila po Evropi.

Ali, zašto i danas toliko "volimo" petarde? Iz godine u godinu dešavaju se nepredviđene i neželjene stvari, povređuju se deca (kojoj su te iste petarde kupili i bukvalno stavili u ruke roditelji). 

Evo šta za MONDO kažu psiholozi Gorana Rakić Bajić i Jasna Amroš Vukelić iz Instituta za pozitivnu psihologiju.

"Kulturološki, mi 'bučno slavimo'. Na svadbama, krštenjima i proslavama punoletstva, pucanje je dugogodišnja tradicija. Razvojem pirotehnike ovaj običaj se proširio i na druge značajne događaje i praznike, ali istovremeno postao i opasan. Međutim, iako je poznato da petarde u ovom današnjem obliku mogu da dovedu do ozbiljnih povreda, eventualno čak i letalnih ishoda, postoji prećutna socijalna podrška njihovom korišćenju: slično kao sa alkoholom - poznato je da on štetan, da može da dovede do zavisnosti i značajne degradacije ličnosti, ali je veoma često i dalje jedno od prvih pitanja kada kod nekoga odete 'šta ćeš da popiješ?'".

Drugim rečima, mi, odrasli smo krivi što deca bacaju petarde. I zato smo mi, odrasli, krivi kada neko se neko dete povredi petardama.

"Sa jedne strane je socijalni obrazac ponašanja - kako odrasli slave, te mladi jednostavno učenjem po modelu primenjuju 'odrasli' obrazac ponašanja i u nastojanju da pripadaju svetu odraslih rade ono što odrasli rade kad slave", kažu psiholozi.

KAZNE: Ko baci petardu - 100.000 dinara ili društveni rad

Najveći problem su, čini se, tinejdžeri. Jer, mlađa deca najčešće ne bacaju petarde ili to rade isključivo u prisustvu roditelja. Sa druge strane, tinejdžeri su dovoljno "odrasli" da mogu sami da bacaju petarde, a opet su povrede pirotehnikom najčešće baš među njima. Zašto?

"Za adolescenciju je karakterističan i intenziviran optimizam i stav nepobedivosti i nedodirljivosti, pa je prisutno i razmišljanje po principu - neće ništa loše baš meni da se desi. Zatim, tu je i ispitivanje granica i težnja da se bude zanimljiv kroz neadekvatne postupke - kao što deca imaju običaj da zvone na sve dugmiće na interfonu pa pobegnu, tako za vreme novogodišnjih praznika umesto zvonjenja ubace petardu u zgradu. Na kraju, moglo bi se pretpostaviti da kod izvesnog procenta mladih koji upotrebljavaju petarde može biti prisutna i sklonost ka rizičnom ponašanju, kada je to samo jedno od rizičnih ponašanja koje mlada osoba upražnjava".

PROKLETE PETARDE: Dečaku amputirane šake

Šta možemo da uradimo da bi se sprečilo korišćenje pirotehničkih sredstava, a samim tim i povrede koje nastaju?

"Ono što doprinosi smanjenju upotrebe petardi, a samim tim i rizika od povreda je simultana edukacija mladih o efektima upotrebe i zakonska regulativa koja onemogućuje prodaju petardi maloletnicima".

Ne treba da zaboravimo ni to koliko se životinje plaše petardi - prema nekim procenama, 5.000 životinja godišnje umre od srčanog udara izazvanog praskom pirotehničkih sredstava. Da bi na to skrenuli pažnju, ljubitelji životinja su ove godine na Twitteru pokrenuli akciju - postavljaju fotografije svojih ljubimaca uz poruke poput: "Baci granulu, a ne petardu" ili "Baci kobasicu, a ne petardu".

Naučimo decu da može da se slavi bez petardi, da ne biste povredili sebe, a ni druge!!!

Bacate li petarde?