U prvih šest meseci ove godine traktori su učestvovali u 485 saobraćajnih udesa u Srbiji u kojima je život izgubilo 13 ljudi.
Da se sve, nažalost, neće na tome završiti, vidi se po zvaničnim podacima iz 2007. godine. Prošle godine je, naime, zabeležena 1.361 ovakva nesreća, sa čak 78 poginulih i 637 povređenih osoba. To je relativno veliki broj žrtava, ako se zna da je prošle godine u našoj državi bilo ukupno 70.735 saobraćajnih nesreća, u kojima su poginule 962 osobe, a povređene 22.201 osoba.
"Prema našim zakonima, kao saobraćajna nezgoda vodi se samo udes do koga je došlo na putu i u kojem je učestvovalo bar jedno motorno vozilo. To je razlog što u pomenutoj statistici, na primer, nisu evidentirani nastradali usled prevrtanja traktora na njivi, u dvorištu ili šumi", kaže za "Blic" Boban Milinković, viši policijski inspektor iz Uprave saobraćajne policije MUP Srbije.
On objašnjava da se veliki broj žrtava u saobraćajnim nesrećama s učešćem traktora može, između ostalog, objasniti time što je traktor veliko i teško vozilo. Bilo da se prevrne, ili da drugo vozilo naleti na traktor, u takvim udesima ljudi najčešće ginu ili zadobijaju teške telesne povrede.
Saobraćajne nesreće s učešćem traktora najčešće su u sezoni intenzivnih poljoprivrednih radova (jun, jul, avgust i septembar), u Vojvodini, Mačvi i dolini Morave, i to na lokalnim i nekategorisanim putevima.
"U više od 90 odsto slučajeva za nesreće su bili odgovorni vozači traktora. Uzroci su razni: neprilagođena brzina, pretovarene prikolice, a dešava se i da im na nizbrdici otkažu kočnice ili se pokvari mehanizam kojim se povezuju traktor i prikolica", objašnjava Milinković.
Ipak, saobraćajne nesreće s najtežim posledicama dešavaju se kada traktoristi, na putu do njiva, izađu na magistralu ili autoput, gde mnogi vozači automobila razvijaju brzinu od oko 120 kilometara na čas. S obzirom na to da se traktori kreću prosečnom brzinom od oko 20 kilometara na čas, najkritičniji je trenutak kada se sa sporednog puta uključuju na magistralu. Dok će ovaj manevar vozač automobila izvršiti za dve sekunde, traktoristi će biti potrebno oko deset.
Policija čini što može, ali se sve svodi na organizovanje edukativnih kampanja i tribina po selima, kao i podnošenje prekršajnih prijava. S tim u vezi, treba reći da je prekršajnu prijavu moguće napisati samo ako se traktorista s vozilom nalazi na drumu, što je relativno kratko vreme. Kada s puta siđe na njivu, čak i ako je na traktoru neispravna signalizacija, policajac je nemoćan.
Prošle godine napisano je oko 500 prijava protiv traktorista, uglavnom zbog unošenja blata na kolovoz. Prijave se, pored toga, podnose i zato što mnogi ljudi nemaju dozvolu za upravljanje traktorom (traktore, inače, često voze i deca, mada nije retkost da dozvolu nemaju ni starije osobe), kao i zbog upravljanja ovim vozilom pod dejstvom alkohola.
Da se sve, nažalost, neće na tome završiti, vidi se po zvaničnim podacima iz 2007. godine. Prošle godine je, naime, zabeležena 1.361 ovakva nesreća, sa čak 78 poginulih i 637 povređenih osoba. To je relativno veliki broj žrtava, ako se zna da je prošle godine u našoj državi bilo ukupno 70.735 saobraćajnih nesreća, u kojima su poginule 962 osobe, a povređene 22.201 osoba.
"Prema našim zakonima, kao saobraćajna nezgoda vodi se samo udes do koga je došlo na putu i u kojem je učestvovalo bar jedno motorno vozilo. To je razlog što u pomenutoj statistici, na primer, nisu evidentirani nastradali usled prevrtanja traktora na njivi, u dvorištu ili šumi", kaže za "Blic" Boban Milinković, viši policijski inspektor iz Uprave saobraćajne policije MUP Srbije.
On objašnjava da se veliki broj žrtava u saobraćajnim nesrećama s učešćem traktora može, između ostalog, objasniti time što je traktor veliko i teško vozilo. Bilo da se prevrne, ili da drugo vozilo naleti na traktor, u takvim udesima ljudi najčešće ginu ili zadobijaju teške telesne povrede.
Saobraćajne nesreće s učešćem traktora najčešće su u sezoni intenzivnih poljoprivrednih radova (jun, jul, avgust i septembar), u Vojvodini, Mačvi i dolini Morave, i to na lokalnim i nekategorisanim putevima.
"U više od 90 odsto slučajeva za nesreće su bili odgovorni vozači traktora. Uzroci su razni: neprilagođena brzina, pretovarene prikolice, a dešava se i da im na nizbrdici otkažu kočnice ili se pokvari mehanizam kojim se povezuju traktor i prikolica", objašnjava Milinković.
Ipak, saobraćajne nesreće s najtežim posledicama dešavaju se kada traktoristi, na putu do njiva, izađu na magistralu ili autoput, gde mnogi vozači automobila razvijaju brzinu od oko 120 kilometara na čas. S obzirom na to da se traktori kreću prosečnom brzinom od oko 20 kilometara na čas, najkritičniji je trenutak kada se sa sporednog puta uključuju na magistralu. Dok će ovaj manevar vozač automobila izvršiti za dve sekunde, traktoristi će biti potrebno oko deset.
Policija čini što može, ali se sve svodi na organizovanje edukativnih kampanja i tribina po selima, kao i podnošenje prekršajnih prijava. S tim u vezi, treba reći da je prekršajnu prijavu moguće napisati samo ako se traktorista s vozilom nalazi na drumu, što je relativno kratko vreme. Kada s puta siđe na njivu, čak i ako je na traktoru neispravna signalizacija, policajac je nemoćan.
Prošle godine napisano je oko 500 prijava protiv traktorista, uglavnom zbog unošenja blata na kolovoz. Prijave se, pored toga, podnose i zato što mnogi ljudi nemaju dozvolu za upravljanje traktorom (traktore, inače, često voze i deca, mada nije retkost da dozvolu nemaju ni starije osobe), kao i zbog upravljanja ovim vozilom pod dejstvom alkohola.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.