Žene se duže od muškaraca premišljaju šta će u restoranu uzeti za ručak. Kada mogu da biraju, one se češće odlučuju za zamenu za meso, dok su muškarci skloniji novim proizvodima.
Ovo su pokazale kamere postavljene u univerzitetskoj kafeteriji u Vageningenu, u Holandiji, koje su beležile svaki pokret, dvoumljenja, izraze lica, držanje i prehrambene navike mušterija.
Istraživanje naučnika iz Vageningena treba da pomogne u saznavanju kako psihologija ishrane utiče na gojaznost i borbu protiv nje.
Takođe, cilj ovog projekta sa "špijunskim" kamerama i bazom podataka, u kojem učestvuju 42 kompanije, jeste i da se istraživanje prehrambenih navika uzdigne na naučni nivo.
Otkrivanje domišljatih načina za usmeravanje izbora ljudi moglo bi da ima ogroman komercijalni značaj, navodi AP. Pogotovo kada se zna da se u SAD, recimo, oko polovina hrane konzumira van kuće, a u Japanu čak 68 odsto.
Podaci koje je ovaj svojevrsni "Veliki Brat" prikupio pružili su naučnicima obilje materijala za utvrđivanje šta sve utiče na ljudsku ishranu, kako proizvodi mogu da budu bolji i kako potrošači mogu da se usmere na određene, možda zdravije, izbore.
Da li je važno ako su listići sira upakovani u plastiku? Da li je bitno da li je hleb poslužen u obliku vekne ili isečen na kriške?
Da li je salata servirana u crvenom ili plavom tanjiru? Gde su postavljena bezalkoholna pića, naročito u odnosu na sokove od sveže ceđenog voća?
Tokom eksperimenta došlo se do zanimljivih otkrića. Kada je učesnicima projekta postavljeno pitanje šta bi izabrali - jabuku, bananu ili čokoladicu - većina je rekla voće. Kada im je nedelju dana kasnije ponuđeno da to i učine, skoro trećina onih koja je bila za "zdravu varijantu", posegla je ipak za slatkišem.
Takođe, mesecima su mušterije kupovale mleko iz automata ali tek kad je na automatu osvanuo natpis da je mleko organsko, ljudi su konstatovali da ima "čudan ukus".
"Mi mislimo o sebi kao o racionalnim bićima, koja uvek prave najbolji izbor. Ali to nije istina, 80 odsto naših odluka su podsvesne", kaže Rene Koster, direktor ovog "Restorana budućnosti", kako je nazvana kafeterija.
Oko 480 ljudi, volontera, učestvuje u ovom projektu, jer su dali pismeni pristanak da budu posmatrani.
Kamere postavljene na plafonu zumiraju njihova lica ili tanjir i beleže ne samo koju hranu su izabrali, već i koju najčešće biraju i koliko vremena im treba da se odluče. Na podovima su postavljeni senzori koji mere težinu mušterija, a u kontrolnoj sobi sve se prati na posebnim ekranima.
Naučnici su otkrili da ljudi više jedu kada je hrana servirana na velikom tanjiru. Takođe, menja se pristup hrani, kada se na stolu između tanjira nađe i sveže rezano cveće.
"Ovo je laboratorija. Mi kontrolišemo sve uslove. Cene, asortiman, aranžmani i prezentovanje mogu da se menjaju u skladu sa naučnim potrebama. Međutim, još uvek to nazivamo restoranom. Ukoliko bi koristili reč 'laboratorija', to bi moglo da utiče na ponašanje korisnika", kaže Koster.
"Prvih nedelja nije baš bilo prijatno, ali vremenom se naviknete na to da vas kamere gledaju", rekla je jedna od učesnica ovog eksperimenta.
Neki volonteri u ovom projektu, ohrabreni niskim cenama obroka, kažu: "Ovo je jedno od retkih mesta u zemlji gde možete da pojedete odbrok za 4,5 evra, makar u društvu Velikog Brata".
(Beta)
Ovo su pokazale kamere postavljene u univerzitetskoj kafeteriji u Vageningenu, u Holandiji, koje su beležile svaki pokret, dvoumljenja, izraze lica, držanje i prehrambene navike mušterija.
Istraživanje naučnika iz Vageningena treba da pomogne u saznavanju kako psihologija ishrane utiče na gojaznost i borbu protiv nje.
Takođe, cilj ovog projekta sa "špijunskim" kamerama i bazom podataka, u kojem učestvuju 42 kompanije, jeste i da se istraživanje prehrambenih navika uzdigne na naučni nivo.
Otkrivanje domišljatih načina za usmeravanje izbora ljudi moglo bi da ima ogroman komercijalni značaj, navodi AP. Pogotovo kada se zna da se u SAD, recimo, oko polovina hrane konzumira van kuće, a u Japanu čak 68 odsto.
Podaci koje je ovaj svojevrsni "Veliki Brat" prikupio pružili su naučnicima obilje materijala za utvrđivanje šta sve utiče na ljudsku ishranu, kako proizvodi mogu da budu bolji i kako potrošači mogu da se usmere na određene, možda zdravije, izbore.
Da li je važno ako su listići sira upakovani u plastiku? Da li je bitno da li je hleb poslužen u obliku vekne ili isečen na kriške?
Da li je salata servirana u crvenom ili plavom tanjiru? Gde su postavljena bezalkoholna pića, naročito u odnosu na sokove od sveže ceđenog voća?
Tokom eksperimenta došlo se do zanimljivih otkrića. Kada je učesnicima projekta postavljeno pitanje šta bi izabrali - jabuku, bananu ili čokoladicu - većina je rekla voće. Kada im je nedelju dana kasnije ponuđeno da to i učine, skoro trećina onih koja je bila za "zdravu varijantu", posegla je ipak za slatkišem.
Takođe, mesecima su mušterije kupovale mleko iz automata ali tek kad je na automatu osvanuo natpis da je mleko organsko, ljudi su konstatovali da ima "čudan ukus".
"Mi mislimo o sebi kao o racionalnim bićima, koja uvek prave najbolji izbor. Ali to nije istina, 80 odsto naših odluka su podsvesne", kaže Rene Koster, direktor ovog "Restorana budućnosti", kako je nazvana kafeterija.
Oko 480 ljudi, volontera, učestvuje u ovom projektu, jer su dali pismeni pristanak da budu posmatrani.
Kamere postavljene na plafonu zumiraju njihova lica ili tanjir i beleže ne samo koju hranu su izabrali, već i koju najčešće biraju i koliko vremena im treba da se odluče. Na podovima su postavljeni senzori koji mere težinu mušterija, a u kontrolnoj sobi sve se prati na posebnim ekranima.
Naučnici su otkrili da ljudi više jedu kada je hrana servirana na velikom tanjiru. Takođe, menja se pristup hrani, kada se na stolu između tanjira nađe i sveže rezano cveće.
"Ovo je laboratorija. Mi kontrolišemo sve uslove. Cene, asortiman, aranžmani i prezentovanje mogu da se menjaju u skladu sa naučnim potrebama. Međutim, još uvek to nazivamo restoranom. Ukoliko bi koristili reč 'laboratorija', to bi moglo da utiče na ponašanje korisnika", kaže Koster.
"Prvih nedelja nije baš bilo prijatno, ali vremenom se naviknete na to da vas kamere gledaju", rekla je jedna od učesnica ovog eksperimenta.
Neki volonteri u ovom projektu, ohrabreni niskim cenama obroka, kažu: "Ovo je jedno od retkih mesta u zemlji gde možete da pojedete odbrok za 4,5 evra, makar u društvu Velikog Brata".
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.