Većina ljudi vrlo retko može da "provali" da li ih neko laže, pokazalo je istraživanje nedavno sprovedno na Univerzitetu u Edinburgu.

Verovatno ste već mnogo puta čuli savete o tome kako da prepoznate lažljivca, koji kažu da treba da obratite pažnju na to da li osoba skreće pogled, menja ritam govora, ima neuobičajene gestove i slično, ali, studija objavljena u stručnom časopisu Journal Of Cognitin, kaže da su verbalni i fizički znakovi da neko laže vrlo teško uočljivi. "Signali" koje uspevamo da primetimo i na osnovu kojih izvlačimo zaključke o tome da li osoba govori istinu ili ne, krajnje su nepouzdani, pokazalo se.

"Naše istraživanje pokazalo je da imamo snažne predrasude o ponašanju koje povezujemo sa laganjem, a ipak ih primenjujemo skoro instinktivno, kad razgovaramo sa drugima", kaže Martin Koli sa Odseka za filozofiju, psihologiju i jezik. Ali, kad neko stvarno laže, u najvećem broju slučajeva neće raditi ništa 'sumnjivo', jer će se dodatno potruditi.

U eksperimentu je učestvovalo 24 ljudi, koji su igrali igricu u kojoj su tragali za blagom sa još jedim igračem. Svakome od njih bilo je dozvoljeno da laže i vara partnera.

Na svakom skretanju, igrači su birali da li će reći tačnu lokaciju blaga, ili će slagati, a onda je drugi igrač na osnovu te izjave pogađao gde je blago skriveno.

Tokom ovog eksperimenta, psiholozi su tražili 19 različitih elemenata govora tela i promena u načinu govora, koji bi mogli ukazati na to da li ispitanik laže ili govori istinu, a beležili su i da li je drugi učesnik konkretnu izjavu doživeo kao istinitu ili ne, prenosi IFL Science.

Ispostavilo se da ljudi za samo nekoliko milisekudni odlučuju da li će nekome verovati ili ne. Ali, naučnici su primetili i da je bila velika verovatnoća da igrači govore istinu upravo onda kad su se u njihovom ponašanju pojavljivali elementi koje obično povezujemo s laganjem.

Mi možda stvarno nesvesno možemo pokupimo određene signale da osoba "laže", ali kad oni nisu očigledni, ne uzimamo u opšte u obzir mogućnost da ih osoba sa kojom razgovaramo svesno ograničava.

Govor tela koji bi nam sugerisao da osoba laže nije toliko očigledan kao što volimo da mislimo, a izgleda da nam "čitanje" drugih ljudi ne polazi baš od ruke. Ali, ako je za neku utehu, ovo istraživanje pokazalo je i da ljudi u najvećem broju slučajeva ipak govore istinu, čak i kad im je, kao što je ovde bio slučaj, dozvoljeno da lažu.

Takođe, pokazalo se i da generalno ne polazimo od pretpostavke da osoba sa kojom razgovaramo ne govori istinu, tako da možda stvarno ne bi bilo loše da malo više verujemo jedni drugima...

laganje