Sitne izbočine koje prekriju kožu kada izađemo iz hlade vode u bazenu, one koje nam se "spuste" niz kičmu kada nas nešto dirne, ili učine da nam se "podigne svaka dlačica na telu" kada nas nešto baš uplaši.

Ako ste se ikada pitali zašto se koža uopšte naježi kada se uplašimo, razlog će vas možda iznenaditi.

Sudeći prema naučnim istraživanjima, reč je o nečemu što smo nasledili od predaka, a što nam danas nije neophodno za život – slično kao umnjaci ili slepo crevo.

"Naježenost kože uzrokuju kontrakcije minijaturnih mišića koji su prikačeni za svaku dlačicu. Svaka kontrakcija tih mišića odražava se na površini kože, zbog čega se pojavljuju te male izbočine", objašnjava fiziolog i profesor zoologije Džordž Bubenik.

"Kontrakcije dovode i do toga da se dlačice usprave kada god nam je hladno. Kod životinja koje imaju gusto krzno, ovo podizanje dlačica se dešava kako bi se dodao još jedan sloj vazduha koji služi kao izolacija. Kod ljudi je ova reakcija beskorisna jer nemamo krzno koje nas štiti, ali ježenje je ipak ostalo".

Istraživanje Univerziteta u Melburnu je pokazalo da ježenje kože usled straha ima veze sa adrenalinom. Kod krznatih životinja, ježenje kože dovodi do podizanja dlake, zbog čega potencijalnom neprijatelju deluju veće.

Dakle, kada se naježite od straha, to vaše telo zapravo pokušava da vas zaštiti. Iako je realno da vam te male naježene dlačice neće pomoći šta god da je uzrok straha, to je jednostavno refleksna reakcija tela.

"I jake emocije mogu da dovedu do otpuštanja adrenalina, pa je ježenje nekad odgovor na muziku koju volimo ili na neku snažnu uspomenu", kaže Džejn Gardner koja je istraživala o ježenju.

"Neki ljudi se naježe češće od drugih, u zavisnosti od toga koliko dlačica imaju, ali i od toga koliko paniče".

Inače, studija sprovedena na Harvardu je pokazala i da oni koji se naježe kada neku muziku slušaju uživo, navodno su pozitivniji, darežljiviji, kreativniji i bolje povezani sa svojim emocijama.