Vrsta meda zavisi od biljaka od kojih je dobijen. Pčele sakupljaju nektar, sok koji cirkuliše u svakoj biljci, i u sebi nosi sve elemente po kojima med dobija epitete hranljivog i lekovitog.

Livadski med dobija se od nektara mnogih vrsta poljskog i livadskog cveća (majčina dušica, detelina, zdravac, noćurak, crni slez, ljubičica, beli bosiljak...) i najčešća je vrsta meda na tržištu. Prijatnog je mirisa i ukusa, vrlo često sa jakom aromom, brzo kristališe zrnasto i homogeno.

Med od bagrema je, kada je čist, skoro belozelenkaste boje, i ima prijatan ukus. Vrlo sporo kristališe u vidu finih zrnaca i tada dobija mlečnobelu boju. Dobar je za umirenje, i protiv nesanice, naročito ako se pije u kombinaciji sa odgovarajućim lekovitim čajem.

Med od lipe je žut, žutocrven ili crvenkast i ima miris lipovog cveta. Ima snažno antikakterijsko i antivirusno dejstvo, a uzimanje ove vrste meda preporučuje se kod gripa, prehlade, kašlja i bronhitisa.

Planinski med dobija se od nektara cvetajućih trava i žbunova (gloga, kupine, šumske jagode, divlje maline...) koji rastu po visokim planinskim terenima. Obično ima tamniju boju, specifičnog je mirisa i ukusa, prijatno nagorak.

Voćni med potiče od nektara procvetalih voćki (jabuke, kruške, šljive, kajsije, breskve...). Blede je boje, specifičnog mirisa voća od kojeg potiče i brzo kristališe. Ipak, ovaj med retko se nalazi u prodaji, jer se ostavlja pčelama za prolećni razvoj.

Šumski med pčele proizvode sakupljajući mednu rosu ili izlučevine biljnih vaši. Boja ovog meda varira od tamnosive, zelenkaste do bledocrne. Jakog je mirisa i specifičnog ukusa, retko kristališe i dugo ostaje tečan. U odnosu na druge vrste meda, sadrži više mineralnih materija.

Ipak, bez obzira na vrstu, med je jedna od najzdravijih namirnica i - svaki je dobar, a koji ćete izabrati zavisi samo do vašeg ukusa.

(MONDO)