Rentiranje stana nije nimalo jeftino u velikim gradovima, a ako još živite sami i imate samo jedan izvor prihoda, krajem meseca najverovatnije posežete za kreditnim karticama kako biste se dotirali do sledeće plate.

Koliko god da vam zvuči neverovatno, ipak postoje ljudi koji uspevaju da ekonomišu tako mudro, da ne samo da ne prekoračuju svoje platežne mogućnosti "prženjem" kreditnih kartica, već i uspevaju da uštede na kraju svakog meseca. Jedan od njih je Marija G. iz Beograda koja je za MONDO otkrila svoje cake za štednju. 

"Živim sama u iznajmljenom stanu koji svakog meseca plaćam 150 evra. Cifra koju odvajam za račune se razlikuje zimi i leti jer nemam parno grejanje, pa kada je hladno bogami izađu i do 150 evra. Leti plaćam manje, oko 120", počinje svoju ispovest ova Beograđanka koja kaže da ima vrlo prosečnu platu za posao kojim se bavi - lekturom u jednoj izdavačkoj kući. 

Budući da je završila srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu, nekada je davala časove jezika osnovcima i srednjoškolcima, ali korona je sve promenila. Otkako su deca prešla na onlajn nastavu, potreba za dodatnom edukacijom je nestala.

Zbog svega je sve svoje potrebe bila prinuđena da svede na minimum. Pa tako nikada ne kupuje odeću tek "reda radi" i ne plaća usluge koje joj nisu neophodne, a hrana je u njenom budžetu najmanja stavka.

"Obično kupujem hranu kada je na nekoj akciji i tu zaista može lepo da se uštedi. Ako je meso povoljno, a nije pri isteku roka, nakupujem za bukvalno ceo meec. Sve lepo izdelim i stavim u zamrzivač. Isto uradim i sa drugim namirnicama koje mogu da se zamrznu", priča Marija i dodaje da svakog meseca na ovaj način uštedi sigurno 3.000 dinara.

Televizor je izbacila jer joj i ne treba. Ako već plaća Internet, onda joj kablovska nije potrebna, sve gleda preko kompjutera. Fiksnog telefona se takođe odrekla, pa kada se sve sabere, uštedi se lepa svotica - osnovni paket od oko 3.500 dinara.

Veš pere isključivo kada je jeftina struja, a tada i kuva. 

"Pranje u kuvanje bukvalno guta struju, to sam shvatila kada sam jednog meseca se opustila pa uključivala mašinu kadgod mi je padalo napamet. Kada mi je na kraju meseca došao račun - šokirala sam se. Zato sada ne odustajem od noćnog kuvanja i pranja. Srećom to je u proseku dva puta nedeljno, tako da mi nije naporno", objašnjava da i tu se malo uštine od troškova, bar 2.000 hiljade. 

Stari porodični trik zlata vredan

Marija nikada ne kupuje u pekari, a razlog nije samo štedljivost.

"Volim zdravo da se hranim, a to ne mogu ukoliko ne ponesem ono što sam sama spremila. Ujutru sve popakujem u kutijice i nosim. Jeste malo 'gnjavaža', ali ne samo što mi pomaže da budem vitka i zdrava, već mi omogućava i da uštedim. Verovali ili ne, ali tako svakog meseca odvojim minumum 3.000 dinara sa strane, a koje bih 'bacila' u pekarama i prodavnicama brze hrane", iskrena je ova Beograđanka i dodaje da je glavni trik  caku za štednju, pak, naučila od svoje bake.

"U neka starija vremena kada su žene zavisile od muževa i morale su da se 'dovijaju' na razne načine ukoliko žele sebi nešto da priušte, mnoge su praktikovale jednu vrlo mudru stvar. Svakog puta kada bi se vratile iz prodavnice, kusur bi 'ćušnule' u neku kutiju ili teglu. Ako je kusur bio veći od 300 dinara, to su ipak morale da "prijave", bilo bi sumnjivo. A sve ispod toga je 'dobijalo noge'. Tako i ja radim. Ako je kusur do 300 dinara, bilo da je u metalu ili papiru, stavim ga u jednu plastičnu flašu. Tako sam sigurna da sve i da mi poželim, neću pokleknuti i iseći flašu da izvadim pare. U najboljem slučaju tako napravim 'štek' od 9.000, nekada ne bude toliko, nekada bude 7.000, ali zaista retko ispod toga", objasnila nam je Marija koja svakog meseca uspeva da skloni sa strane oko 20.000 dinara.

"Ovu porodičnu caku sam otkrila drugaricama koje isto kao i ja žive same i mogu vam reći da su oduševljene. Kažu da tako svakog meseca mogu sebi da priušte neki izlet u šopingzu, a da i ne osete", kaže zadovoljno Marija.