"Med je i hrana i lek", kaže prof. dr Zoran Stanimirović sa Fakulteta veterinarske medicine. To je verovatno najtačnija rečenica kojom se može opisati ovaj pčelinji proizvod, ali nažalost, sve je više lažnog meda koji se prodaje, a koji nije tako lekovit.

Prema najnovijim informacijama, čak 40 odsto meda na tržištu su falsifikati, a prof. Stanimirović na pitanje šta jedemo kada kupimo lažni med, kratko kaže – šećerni sirup. On je na K1 otkrio i da cena i te kako govori da li je med pravi li ne.

"Ako košta 300 i 500 dinara, ne može da bude ispravan. Lažni med je šećerni sirup. Recimo, borov med, to ne postoji. Ali godinama se proizvodio i prodavao, posebno u zapadnom delu Srbije, to je obično slatko od iglica i pupoljaka bora", kaže on, dodajući da naši kupci izbegavaju da kupe kristalisani med jer imaju predrasude da je on napravljen od šećera.

On je rekao i da ima mnogo pekarskog meda na rafovima, a Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije objasnio je o čemu je reč.

"U samom procesu proizvodnje, ako pregrejete med, onda se ubijaju biološka svojstva meda i deklarišete ga kao pekarski med. Kad imate na tone pekarskog meda, to znači da dodajete zaslađivače, šećer".

Obojica su saglasni da pekarski med sam po sebi nije problem, već to što na deklaracijama nije jasno istaknuto da je o takvom medu reč.

"Na deklaraciji mora da stoji etiketa pekarski med, a ne na poleđini da to piše malim slovima", kaže Papović, a prof. Stanimirović dodaje: "Pekarski med ne sme da na deklaraciji piše bagremov pekarski med, ne sme da ima botaničko poreklo".

(MONDO)