Gastroenterolog profesor doktor Vojislav Perišić upozorio je na K1 na opasnosti koje vrebaju iz jaja i mesa koje kupujemo čak i na pijaci. Ranije je objasnio koje mleko je opasno, a sada je otkrio sve o jajima, mesu i masnoći koju koristimo u svakodnevnoj ishrani.

Problem je najčešće činjenica da ne znamo šta je životinja koju ćemo konzumirati jela, i koje supstance se nalaze u njenom mesu. Postoje "cake" kojima ćemo to utvrditi ali je zapravo najvažnije znati odakle da se snabdevamo da ne bismo uneli hranu punu koncentrata.

"Jaja iz masovne proizvodnje koja mi kupujemo, ne valjaju ništa. Čak i ako ih kupujete na pijaci, uzmite samo ako znate da kod tog seljaka koke kljucaju, da ih ne hrani koncentratom. Najzdravija jaja u celoj Evropi su iz Holandije, samo tamo zakon kaže da se životinja hrani prirodnom hranom. Ako tamo nađu koncentrat, zatvaraju farmu odmah. U Americi su njihova uvozna jaja najskuplja, jer su organska. Neće prirodna jaja imati salmonelu, koka stvara antitela i prenosi ih u jaja. U masovnoj proizvodnji, koka je u sterilnoj sredini, prva salmonela će je oboriti", rekao je on.

Profesor Perišić je rekao da ćete prepoznati prirodno jaje tek kada ga već skuvate, ali da i tu postoji problem.

"Osetljive su to stvari, lično sam uplašen kada vidim ogromne farme i produkciju, gde životinje hrane koncentratima. U pogledu nutritivnih potreba koka, jeste, tu je sve namireno, ali veštakom. Pitam ja seljaka, kako prepozna koje je jaje veštak a koje nije? Ako skuvate jaje pa ga presečete, i vidite narandžasto, skoro crveno žumance, to je prirodno. Ali imamo problem i tu jer seljaci nekad dodaju i boju u hranu", rekao je on.

Pročitajte i da li je bezbedno jesti jaje ako mu je ljuska naborana!

Najzdravije meso mora biti od životinje koja je jela travu ili seno, inače ne znamo čime je "kljukana" i šta, kada je pojedemo, iz njenog mesa prelazi u naš organizam.

"Lično meso kupujem na drugom mestu, ne u velikoj prodavnici. Poreklo nećete sa sigurnošću znati, ali morate da poznajete mesara kojem verujete. Imam zemljaka u mesari, kažem mu daj mi životinju što je jela seno! Ako je veštak u hrani životinje, veštak će biti i u mesu. Morate da znate čime se životinja hranila", rekao je on.

"Nisam fatalista, ali se bavim ovim poslom decenijama, ja sam vrlo oprezan. Od ribe jedem skušu, ona koja ima omega 3 masne kiseline kao prirodni losos koji nije tovljen. Otkad sam saznao da je sav losos tovljen, samo jedem skušu. Ona jede sardelu, sardela papalinu, jedino tu znamo da nije tovljeno", rekao je on.

Profesor je slikovito objasnio i da nam je meso potrebno, ali da je u današnje vreme jako teško znati šta tačno kupujemo i unosimo u svoj organizam.

"Ljudi u 19. veku su jeli malo mesa, jesu oni bili mršavi, nisu bolovali od teških bolesti, ali su bili glupi. Nisu dobijali sve što je potrebno za mozak. Ja kada bih bio ministar poljoprivrede, smenili bi me posle tri dana ili bi me ubili iza prvog ćoška. Jer mi zapravo ne znamo šta jedemo", rekao je on.

Za kraj je dao savet vezan za korišćenje masnoće za kuvanje.

"Pržim sve na masti, nemam visok pritisak a imam 64 godine. I to uzimam mast od mangulice, ona ne može da ima više od 100 kilograma, jer ne može da se tovi i goji. Njena mast je braon, a od tovljene životinje je mast bela i samim time štetna. Potražite na pijaci i meso, i slaninu i mast od mangulice, samo da je smeđa", rekao je on.

(MONDO)