“Bujno i zeleno”, tako ukratko opisuje Džejn Vitmer svoju baštu kraj kuće u Sijetlu, u državi Vašington.
Ona se opredelila da organski uzgaja povrće i održava zelenilo oko svoje kuće.
“Tako je bolje za moje zdravlje, za moju porodicu, čak i za kućne ljubimce”, objašnjava ona u razgovoru sa novinarom agencije Asošiejted pres.
Širom SAD raste broj ljudi koji su se opredelili za organske bašte i više ne koriste veštačka đubriva i druge hemikalije za zaštitu biljaka. Znaju da je tako bolje za zdravlje i za samu prirodnu sredinu koja će, ako se o njoj pravilno brinemo, višestruko uzvratiti.
U SAD postoji Nacionalna asocijacija baštovana u kojoj je 2008. bilo oko 12 miliona vlasnika privatnih kuća i imanja, koji se isključivo bave organskim tretmanom okoline. Broj članova u asocijaciji se višestruko uvećao u odnosu na 2004. kada ih je bilo oko pet miliona.
Brus Baterfild, direktor u asocijaciji za istraživanje tržišta, ubeđen je da će nadalje rasti broj ljudi koji će se opredeliti za organske bašte, kao i da će sve više biti krajnjih korisnika proizvoda tretiranih organski.
“Cena će biti malo veća u odnosu na proizvode tretirane hemijski, ali dobrobit organskih proizvoda se ne može centiti novcem”, tvrdi Lens Letem, direktor u asocjaciji za odnose sa javnošću.
Ona se opredelila da organski uzgaja povrće i održava zelenilo oko svoje kuće.
“Tako je bolje za moje zdravlje, za moju porodicu, čak i za kućne ljubimce”, objašnjava ona u razgovoru sa novinarom agencije Asošiejted pres.
Širom SAD raste broj ljudi koji su se opredelili za organske bašte i više ne koriste veštačka đubriva i druge hemikalije za zaštitu biljaka. Znaju da je tako bolje za zdravlje i za samu prirodnu sredinu koja će, ako se o njoj pravilno brinemo, višestruko uzvratiti.
U SAD postoji Nacionalna asocijacija baštovana u kojoj je 2008. bilo oko 12 miliona vlasnika privatnih kuća i imanja, koji se isključivo bave organskim tretmanom okoline. Broj članova u asocijaciji se višestruko uvećao u odnosu na 2004. kada ih je bilo oko pet miliona.
Brus Baterfild, direktor u asocijaciji za istraživanje tržišta, ubeđen je da će nadalje rasti broj ljudi koji će se opredeliti za organske bašte, kao i da će sve više biti krajnjih korisnika proizvoda tretiranih organski.
“Cena će biti malo veća u odnosu na proizvode tretirane hemijski, ali dobrobit organskih proizvoda se ne može centiti novcem”, tvrdi Lens Letem, direktor u asocjaciji za odnose sa javnošću.
I korov je dobar
Emili Bišton, konsultant i dizajner za bašte u Sijetlu, svuda ističe ideju vodilju o "zelenoj baštenskoj svetlosti". “To je magija prirode”, smatra ona.
Emili nije protiv korova u baštama i cvetnim lejama, jer "korov može da odredi dijagnozu ako nešto ne valja u vašim baštama", kaže ona i objašnjava da određene vrste korova rastu na kiselim, ili masnim, ili posnim zemljištima, a takođe mogu da šalju poruku kako je "baš sve u redu".
“Majka priroda je najveća dijagnostičarka i sama je fabrika potrebnog đubriva za određene zemljane površine”, tvrdi ona, zalažući se da svako uradi stručnu analizu tla i dobije mišljenje i savete koji će biti od koristi.
Dobro zemljište je prvi korak ka zdravim baštama, bile one organske ili ne. To je, zapravo, prvi korak ka zdravlju, kaže ona.
Važna je i analiza "provetrenosti" terena bašte ili parka ispred kuće, prosečna godišnja osunčanost, ili kišovitost predela u kome se živi i drži organska bašta.
“Za zdravlje iz bašte je potrebno 50 odsto solidnog tla i po 25 odsto vode i klimatskih uslova, a zdravo seme će samo bujati”, ističe dizajnerka organskih bašti.
Organske bašte i organska hrana su bez upotrebe pesticida i ostalih hemikalija, uz korišćenje prirodnog đubriva, odnosno komposta. Namirnice dobijene na ovaj način su najzdravije, jer sve mora biti u skladu sa prirodom i njenim zakonima.
I problemi sa štetočinama se rešavaju prirodnim putem - postavljanjem zamki i mamaca, ili korišćenjem životinjskih vrsta koje su prirodni neprijatelji konkretnih štetočina.
Stručnjaci tvrde da korišćenje organske hrane smanjuje nivo toksina u organizmu, koji inače povećavaju rizik od raznih bolesti, najviše kancera i nervnih oboljenja.
(Tanjug)
Emili nije protiv korova u baštama i cvetnim lejama, jer "korov može da odredi dijagnozu ako nešto ne valja u vašim baštama", kaže ona i objašnjava da određene vrste korova rastu na kiselim, ili masnim, ili posnim zemljištima, a takođe mogu da šalju poruku kako je "baš sve u redu".
“Majka priroda je najveća dijagnostičarka i sama je fabrika potrebnog đubriva za određene zemljane površine”, tvrdi ona, zalažući se da svako uradi stručnu analizu tla i dobije mišljenje i savete koji će biti od koristi.
Dobro zemljište je prvi korak ka zdravim baštama, bile one organske ili ne. To je, zapravo, prvi korak ka zdravlju, kaže ona.
Važna je i analiza "provetrenosti" terena bašte ili parka ispred kuće, prosečna godišnja osunčanost, ili kišovitost predela u kome se živi i drži organska bašta.
“Za zdravlje iz bašte je potrebno 50 odsto solidnog tla i po 25 odsto vode i klimatskih uslova, a zdravo seme će samo bujati”, ističe dizajnerka organskih bašti.
Organske bašte i organska hrana su bez upotrebe pesticida i ostalih hemikalija, uz korišćenje prirodnog đubriva, odnosno komposta. Namirnice dobijene na ovaj način su najzdravije, jer sve mora biti u skladu sa prirodom i njenim zakonima.
I problemi sa štetočinama se rešavaju prirodnim putem - postavljanjem zamki i mamaca, ili korišćenjem životinjskih vrsta koje su prirodni neprijatelji konkretnih štetočina.
Stručnjaci tvrde da korišćenje organske hrane smanjuje nivo toksina u organizmu, koji inače povećavaju rizik od raznih bolesti, najviše kancera i nervnih oboljenja.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.