Teško je reći pre koliko vremena i gde se tačno pojavila žvaka. Žvaću se hiljadama godinama, ali su ranije bile daleko drugačije od današnjih. Kao guma se koristila smola drveta i služila je da očisti zube od naslaga, osvežavala je dah i dezinfikovala usta. Američki biznismen Džon Kertis je 1840. godine kuvanjem smole, pomešane sa kukuruznim brašnom, izumeo prve žvakaće gume. Već 1850. godine Kertis je u Portlandu izgradio prvu fabriku žvaka na svetu.
Ipak, brzo se ispostavilo da smola nije najbolji izbor. Brzo je gubila ukus, postajala je krta i lako lomljiva prilikom žvakanja. Da bi ukus bio sladak, svi koji su želeli žvake, držali bi činiju šećera u prahu pri ruci i s vremena na vreme umočili žvaku u nju. Do kraja 19. veka, žvakaća guma postala je neverovatno popularna. Ipak, Frenk Fler iz Filadelfije želeo je nešto drugačije. Postavio je cilj - da napravi žvaku kojom bi njegovi kupci mogli da prave balone. Njegova kompanija je počela proizvodnju žvaka 1885. godine i osmislila je ime za svoj proizvod - Dubble bubble.
Oko 1906. godine, "Frank H. Fleer Corporation" pokušala je da usavrši recept za žvaku, ali je bio previše lepljiv. Dvadeset godina kasnije, računovođa kompanije "Walt Diemer", koji je u svoje slobodno vreme eksperimentisao sa načinom na koji se pravi žvakaća guma, na kraju je naišao na formulu koja je funkcionisala - meka, žvakaća guma sa kojom bi ljudi mogli da prave balone. Jedini problem bio je što je žvaka sive boje i vizuelno neprivlačna. U fabrici je u tom trenutku bila dostupna samo roze boja, koju su i upotrebili.
Do 1940. godine žvakaća guma se pravila od čikla, biljne smole koja se cedi iz srednjeameričkog sopota, drveta za vreme kišne sezone. To je prirodna guma. Kako je ovo bilo dosta skupo, proizvođači su pribegli sintetičkim jedinjenjima. Kako vam ljudi koji prave proizvode kao što su čokolada ili kokice neće dati svoje tačne recepte ili otkriti proces proizvodnje, tako vam niko ne bi otkrio kako se zapravo prave žvake!
Malim kuglicama od gume dodaju se boja i aroma. Mešaju se zajedno u velikom bubnju, a zatim se dodaje glukozni sirup kako bi ukus bio sladak i kako bi žvaku održao mekom. Pored osnovne baze, u recept su uključeni i konzervansi i drugi zaslađivači poput dekstroze ili ksilitola. Guma se zagreva trenjem mešanja koje traje oko pola sata, dok se ne istopi u ogromnu ružičastu smesu. Kada mešavina dostigne smesu poput testa za hleb, spremna je za sledeću fazu i specijalnu mašinu.
Ona istiskuje ogromnu masu ružičaste gume kroz uski otvor, poput istiskivanja paste za zube, koji oblikuje konačni proizvod. Nakon ovog procesa, guma se hladi se u rashladnoj komori na temperaturi između 3-7°C. Kada se ohladi, spremna je za sečenje na komade i umotavanje! Pogledajte snimak ovog procesa:
(MONDO)
Partizan izgubio u Istanbulu, crno-beli na 2-5: Fenerbahče ostavio crno-bele bez šansi
Teodosić promašio pobedu u Pioniru: Zvezda imala "+14" pa ispustila šampiona Evrope
Završena akcija spašavanja u Novom Sadu - 14 poginulih, troje povređenih, obratio se i Vučić
"Da se rekonstruisala nadstrešnica, ovo se ne bi desilo": Vesić najavio da će utvrditi ko je stavljao pečate i potpise
Crvena zvezda i Partizan izvan plej-of zone: Ovako izgleda tabela Evrolige posle sedam kola