SVE JE TOLIKO JEFTINO, DA TE MAMI DA POTROŠIŠ! Leskovčani otišli u Dubai i ŠOKIRALI SE - "Ovde lakše nego u Srbiji"

Dubai je destinacija na kojoj ćete sigurno videti brojne Srpkinje. Svedoci smo da se često hvale fotografijama na društvenim mrežama, na kojima prikazuju život na visokoj nozi. Dubai stvara brojne predrasude, ali postavlja se pitanje šta je zapravo istina? Ekipa Leskovčana odlučila je da provede par dana tamo, a bili su iznenađeni iskustvom. Njihove utiske prenosimo u celosti:

Tu je i jedan food court (deo za hranu), prepun restorana. Od MC Donalds-a, KFC-a, kafeterije Starbucks, Pizza Cut-a, Doner Kebab-a, pa do tajlandske, kineske, arapske, persijske, indijske kuhinje i još mnogo drugih. Mislili smo se dugo šta da jedemo i odlučismo se za KFC. Provereno. Sve što postoji u svetu prisutno je u Dubaiju.

Juga inače nije hteo da ide do Outleta, ali kad smo došli tamo, odmah je potrošio pedesetak evra. Nervirao se pre polaska, nervirao se kad ćemo nazad i na kraju - on se ponovio, a ja ne. U povratku opet nenormalna gužva u saobraćaju. Kao što sam napisao u prvom delu, nismo ovde došli zbog šopinga, već da osetimo grad, da pomognem sinu oko stana i da se odmorimo.

Još mi odzvanjaju reči mladog Milana, koji ovde radi kao personalni trener - 'Nisam ovde zbog para, već zbog zdravog ambijenta'.I u pravu je.Politika je ovde na poslednjem mestu. Nema ispiranja mozga, nema bombardovanja šokantnim izjavama i naslovima i ljudi provode dan opušteno, nema laži, nema prevare.

Čak i oni koji rade za sitnu lovu, a to je nekih 1.500 evra mesečno, mogu da priušte sebi sve što im treba. I izuzetno su ljubazni. Tim slabije plaćenim poslom se uglavnom bave Pakistanci, Indijci, Filipinci, a Kinezi se uglavnom bave biznisom. O tome ću malo kasnije. Inače, nigde nisam video da se neko svađa, vređa, ne daj Bože opsuje, svi su nekako smireni i opušteni. Ako nešto pogrešiš, a stranac si, ljubazno ti objasne da to nije u redu i da postoje određena pravila.

Po povratku u Time Oak, reših da bar jednom isplivam. Juga nije hteo, rešio da odmori malo. Sišao sam na prvi sprat i na ogromnoj terasi se ukazao prelep bazen. Nema gužve, možda desetak ljudi i prijatna muzika. Ulazim hrabro, spreman da se suočim sa hladnom vodom, a onda iznenađenje. Mislim da je temperatura bila kao temperatura tela. Nikad u toplijem bazenu nisam plivao. Savršeno. Nije mi se izlazilo. Inače, iz bazena je pogled na arhitektonska remek dela od pedesetak do stotinak spratova, a oko bazena palme, suncobrani, travnjak, teniski teren. Ma, milina.

Proveo sam tu nekih sat vremena, a onda nazad u sobu i priprema da jedan od Juginih planova ostvarimo. Idemo do Ain Dubai (oči Dubaija), Obseration wheel, iliti točak za osmatranje, inače najviši na svetu. Visok je 210 metara, sa 48 ogromnih kabina, a kažu da može da primi odjednom do 1.750 osoba. Karte za ovo graditeljsko čudo se kreću od 130 UAD, oko 25 evra, pa idu i do 1.900 za privatne kabine.

Pošto nismo uspeli u nameri zbog redovnog održavanja, onda rešismo da obiđemo celo ostrvo. Inače točak, kao i ceo mol sa čitavim kvartom solitera, prodavnica, šoping molom, ogromnim parkingom ispod zemlje sa sigurno hiljadu parking mesta, izgrađen je na veštačkom ostrvu koje je spojeno sa kopnom. Ima mnogo toga da se doživi, ali najveseliji utisak je grupa iz Brazila u jednom restoranu, koji su uživali u sambi, pevali, ludirali se i rešismo da napravimo par fotografija.

Juga je snimao video zapis, a mene uvukoše u grupu da im se pridružim. Bilo je veselo, u ritmu Sambe između vižljavih Brazilki i Brazilaca zaigrasmo. Oni se oduševiše što sam im se pridružio, bilo je smeha, šale i posle nekog vremena se oprostismo i produžismo dalje. Sledeći je muzej Madam Tiso. Uđosmo unutra, karte su oko 120 UAD i ludilo. Nije ni približan onom u Jagodini. Mislim, u smislu da su voštane figure kao stvarni ljudi, bez anomalija. Na izlazu kao da je izložba automobila: Lamborgini, Rolls Royce, Ferrari, Poršei, Majbah, Range Roveri, Bentley, GMC, tako da je Audi 6 među njima izgledao kao minijatura.

U međuvremenu smo popili kafu Ja i pivo Juga u bašti sa pogledom na Dubai Jumeirah Beach Residence, otišli po kola i nazad. Parking je nekih 15 UAD sat, pa nas je iskoštalo nekih 45. Malo smo odmorili u hotelu i čekali da Mare završi sa poslom. Za to veče, Marko i Jun su nam spremili iznenađenje. Idemo u neki klub. Filipina klub. Ulaznice se plaćaju, ali ne znam koliko, jer nam nisu dali da platimo. Oni su to pokrili.

Uz ulaznice se dobija i određeni broj piva koje donesu u neku kofu punu leda. A unutra raj za mene i Jugu. Neka Rock and Roll grupa koja svira ubitačno, kako ne sviraju ni mnogi poznati bendovi. Ovde Marka i Juna poznaju skoro svi. Žestoka svirka, dobra atmosfera, oko nas dosta Filipinaca koji se utrkuju da se sa nama druže. Sin i Jun su skočili do nekog Bla Bla kluba, posle sam čuo da je tamo tek ludilo od muzike i provoda. Ujutru dobijam na Viber snimke od Marka.

Sutradan, rešio da odem do DragonMart-a. To mu dođe kao neki kineski tržni centar u kome može da se kupi sve ono što ima na Aliexpress-u. Nalazi se u Internationl City-ju, delu Dubaija. Od Time Oak-a oko 30 kilometara. Ogromno, kao i sve u Dubaiju. Tu je DragonMart 1, zatim DragonMart 2, a otvara se i DragonMart 3.

Natpis 'Sve ono što niste znali da vam treba'. Ima oko 6.000 radnji, 8.200 parking mesta, a godišnje tu prođe oko 40 miliona kupaca. Ekskluzivna roba iz Kine, od sitnica, preko skutera, električnih skutera, do elektronike, garderobe, nameštaja, kozmetike, hrane, pića. Sve što vam treba, na jednom mestu. Tu sam ja potrošio kao zaluđenik za elektroniku na jedan Mi Box svega nekih 45 evra. Juga se nervirao što mora da pešači. Krećemo nazad. Opet vožnja nekih 30 kilometara.

Time Oak. Jugin plan. Otići do Burj Khalifa i Dubai Mall-a. Krećemo. Palim čudovište koje urla i na izlazu nas više ne pitaju za sobu. Već su nas upamtili. Do Dubai Mall-a ima nekih 16 kilometara. Vozim kroz gužvu, zastoj, krećemo, opet zastoj, krećemo, zastoj, krećemo i nekako se uvlačimo u parking nakon nekih 45 minuta vožnje.

Parking je inače free, ako se pazari u njihovim nekim outlet prodavnicama u vrednosti do 260 UAD, ali pošto smo mi samo popili par pića, koštao nas nekih 60UAD. Pošto smo ušli u mall, prvo na šta nailazimo je klizalište. Ovde je opet za nas iz Srbije, sve što nikad ne bi doživeli u nekoj drugoj državi ili gradu. Malo dalje je zimski centar, ogroman akvarijum sa svim mogućim ribama na svetu, pa i ajkulama, velikim ražama, gnjurcima koji gnjure kroz njega, zatim najveća muzička fontana na svetu, ali ne može da bude lepa ko Leskovačka, i letnja pored jezera sa fontanom koja nas vodi pravo do Burj Khalife.

Zgrada čija je izgradnja koštala 1,5 milijardi dolara, visine 830 metara, sa 57 lifta, koji su raspoređeni po nivoima. Ulaz se plaća, a ulazi se liftom i to do 124. i 125. sprata izađe negde oko 40 evra. Za sve više spratove cene su dosta veće, pa tako ako se želi do 148. sprata, cena je oko 145 evra po osobi, a zavisno od vremena kad želite da se popnete gore, cena može da bude i veća. I pored ovakvih cena, gužva za karte je nenormalna.

U podnožju zgradi ne može da se priđe, jer su sve kapije zaključane. Za pušače, određene su lokacije van mola, pored jezera na otvorenom i primetio sam samo jedno mesto gde je dozvoljeno pušenje. Obilazak Khalife i idemo nazad. Treba nešto da se jede. Prolazimo pored restorana u kome možete da jedete koliko hoćete, a onda platite oko 35 evra. Upakovana hrana ide na traci pored stolova i uzimate ono što vam se sviđa", samo je deo priče Bratislava Bate Stamenkovića.

(MONDO/JuGmedia.rs)