Car je iz Evrope doneo mnogo gastronomskih noviteta koji su promenili nacionalnu kuhinju, i to ne samo nova jela nego i način pripreme, kuhinjsko posuđe, ali i bonton za stolom, kojeg se, doduše sam nije pridržavao, preneo je Glas Rusije.
Za ime Petra Velikog obično se vezuju gajanje krompira u Rusiji, koji su ljudi dočekali s nepoverenjem, ali se on vremenom pretvorio u drugi hleb.
Priča se da je car Petar probao krompir u Holandiji, te je poslao grofu Šeremetevu vreću krompira s naredbom da se krompir uzgaja u Rusiji. Teško je reći da li je to baš tako bilo, ali se krompir odomaćio u ruskoj kuhinji.
"To je bio čudnovati car! On je radio kao mornar, oblačio se i pušio kao Nemac, pio votku kao vojnik, psovao i tukao se kao gardijski oficir", pisao je o Petru Velikom istoričar Vasilij Ključevski.
Car nije bio probiljiv u jelu, voleo je jednostavnu hranu - ali je mnogo jeo. To što nije podnosio prisustvo velikog broja slugu dok je jeo smatra se, pišu istoričari, holandskim običajem.
Često bi mu prebacivali što u vreme posta jede meso, jer nije mnogo voleo ribu. Carigradski patrijarh mu je čak zbog zdravstvenog stanja poslao 1719. dozvolu da jede meso u vreme svih postova, osim nedelje dana uoči pričešća. Petar je takođe, od istog patrijarha dobio dozvolu i za svoju vojsku: da ne poste u vreme pohoda u inostranstvu.
Jelovnik Petra Prvog je mešavina ruske tradicionalne kuhinje i evropske: crni hleb, mlade rotkvice, limburški sir, šči, aspik, šunka, kaša od ječma, ali i pržena patka u kiselom sosu s lukom i kiselim limunima. Mozeljska, mađarska vina i vino ermitaž je voleo više od drugih. Voleo je, takođe, kvas i votku od anisa, a nije izbegavao ni pivo.
Petar Prvi je kafu doslovno silom uveo u običaj u Rusiji. Prvi put ju je popio, i zavoleo, kao mladić u Nemačkoj četvrti u Moskvi. Car bi često terao svoje podanike da piju kafu prilikom gozbi, a služena su i, egzotične za to vreme, čokolada i limunada.
Istoričari pišu da su kao escajg za cara stavljali drvenu kašiku, ukrašenu slonovačom, nož, viljušku od kosti. Međutim, mnogi savremenici svedoče da je car Petar više voleo da jede rukama, ignorišući viljušku.
Ipak, isti taj Petar Veliki trudio se da uvede evropsku etikeciju pa je 1717. godine u Rusiji bio izdat prvi priručnik pravila lepog ponašanja za mlade, u kojem je, između ostalog pisalo: "Nedolično je rukama ili nogama tumarati, već treba jesti mirno. Viljuškom ili nožem se ne sme crtati, ni kucati po tanjirnima, stolnjaku, već treba sedeti pravo, a ne saginjati se."
(Tanjug)
Za ime Petra Velikog obično se vezuju gajanje krompira u Rusiji, koji su ljudi dočekali s nepoverenjem, ali se on vremenom pretvorio u drugi hleb.
Priča se da je car Petar probao krompir u Holandiji, te je poslao grofu Šeremetevu vreću krompira s naredbom da se krompir uzgaja u Rusiji. Teško je reći da li je to baš tako bilo, ali se krompir odomaćio u ruskoj kuhinji.
"To je bio čudnovati car! On je radio kao mornar, oblačio se i pušio kao Nemac, pio votku kao vojnik, psovao i tukao se kao gardijski oficir", pisao je o Petru Velikom istoričar Vasilij Ključevski.
Car nije bio probiljiv u jelu, voleo je jednostavnu hranu - ali je mnogo jeo. To što nije podnosio prisustvo velikog broja slugu dok je jeo smatra se, pišu istoričari, holandskim običajem.
Često bi mu prebacivali što u vreme posta jede meso, jer nije mnogo voleo ribu. Carigradski patrijarh mu je čak zbog zdravstvenog stanja poslao 1719. dozvolu da jede meso u vreme svih postova, osim nedelje dana uoči pričešća. Petar je takođe, od istog patrijarha dobio dozvolu i za svoju vojsku: da ne poste u vreme pohoda u inostranstvu.
Jelovnik Petra Prvog je mešavina ruske tradicionalne kuhinje i evropske: crni hleb, mlade rotkvice, limburški sir, šči, aspik, šunka, kaša od ječma, ali i pržena patka u kiselom sosu s lukom i kiselim limunima. Mozeljska, mađarska vina i vino ermitaž je voleo više od drugih. Voleo je, takođe, kvas i votku od anisa, a nije izbegavao ni pivo.
Petar Prvi je kafu doslovno silom uveo u običaj u Rusiji. Prvi put ju je popio, i zavoleo, kao mladić u Nemačkoj četvrti u Moskvi. Car bi često terao svoje podanike da piju kafu prilikom gozbi, a služena su i, egzotične za to vreme, čokolada i limunada.
Istoričari pišu da su kao escajg za cara stavljali drvenu kašiku, ukrašenu slonovačom, nož, viljušku od kosti. Međutim, mnogi savremenici svedoče da je car Petar više voleo da jede rukama, ignorišući viljušku.
Ipak, isti taj Petar Veliki trudio se da uvede evropsku etikeciju pa je 1717. godine u Rusiji bio izdat prvi priručnik pravila lepog ponašanja za mlade, u kojem je, između ostalog pisalo: "Nedolično je rukama ili nogama tumarati, već treba jesti mirno. Viljuškom ili nožem se ne sme crtati, ni kucati po tanjirnima, stolnjaku, već treba sedeti pravo, a ne saginjati se."
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.