Razlog takvoj preporuci je što tada na snagu stupa novi Zakon o zaštiti potrošača, a jedna od glavnih novina koje ovaj propis donosi su drugačija pravila za garancije.

"Šta god kupili garancija će od prvog januara iznositi dve godine. Bitno je potrošačima objasniti da će postojati dva roka. U prvih šest meseci teret dokazivanja je na trgovcu i potrošač ništa ne mora da dokazuje. Jer ukoliko se uređaj pokvari u tih šest meseci smatra se da je imao skrivenu manu, odnosno smatra se da je taj nedostatak postojao i kada je proizvod kupljen", objašnjava za "Politikin Potrošač" Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača.

Novina je i što kada se desi da, na primer, tehnički uređaj prestane da radi kupac više neće morati sam da traži servis i da nosi aparat na popravku.

"Potrošač nema više nikakve veze sa serviserom. Kada se uređaj pokvari u garantnom roku, prigovara se kod trgovca, odnosno tamo gde je roba i kupljena", ističe Vera Vida, predsednica Centra potrošača Srbije (CEPS).

Kada istekne prvih šest meseci, garancija traje do isteka druge godine od kupovine, ali tada će potrošač ipak morati da dokaže da je pravilno rukovao proizvodom. Procedura ostaje ista.

Kada potrošač reklamira kvar ili nedostatak ima pravo da zahteva popravku, a ukoliko to nije moguće može da zahteva nov proizvod. Novina je, ipak, u tome, što više neće postojati rok od 45 dana za popravku pokvarenog uređaja, kakav je sada slučaj.

Zoran Nikolić, potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS), objašnjava da novi Zakon predviđa da nedostatak mora da bude uklonjen u takozvanom razumnom, odnosno primerenom roku i ne barata konkretnim brojem dana.

"U zakonu se ne navodi precizan rok za popravku jer uslovi popravke nisu uvek isti. Ukoliko se, na primer, klima-uređaj pokvari usred leta, razuman rok za popravku je dva ili tri dana, a ne mesec dana. Ali ukoliko popravka potraje potrošač će svakako imati prava da traži nov proizvod", objasnio je Nikolić.

U organizacijama za zaštitu potrošača, ipak ističu, da će biti problematično sprovesti u stvarnost deo propisa o razumnom roku. Prodavcu razuman rok za popravku mobilnog telefona može da bude 15 dana, a kupcu koji ostaje bez mobilnog telefona to je predugo. U takvoj situaciji, kažu sagovornici, potrošači bi trebalo da igraju na kartu tržišnog inspektora i da prijave nesporazum.

Bitno je naglasiti da je reč o minimalnom garantnom roku od dve godine, dok garancije od tri ili pet godina na pojedine proizvode ostaju kao i do sada.

"Kupila sam laptop u jednoj poznatoj prodavnici računarske opreme i dobila garanciju od godinu dana. Ali kada je posle osam meseci 'crkla' baterija i kompjuter više nije mogao da radi ukoliko nije bez prestanka priključen na struju, u prodavnici su mi rekli da garancija od godinu dana važi samo za računar, ali da za bateriju iznosi šest meseci. Zbog toga sam novu morala da platim više od 70 evra", požalila se redakciji "Potrošača” čitateljka iz Beograda.

Takva situacija, ističu u NOPS-u, više neće biti moguća.

"Ne može jedan proizvod da ima odvojene garancije. Garancija na ceo proizvod će, prema novom Zakonu o zaštiti potrošača, morati da bude dve godine. Čak i da kupite samo bateriju trgovac će njenu ispravnost morati da garantuje dve godine. Naravno, to važi samo ukoliko kupac pravilno rukuje sa njom i pridržava se uputstva", objašnjava Nikolić.

Ako potrošač posle dve godine nema fiskalni račun neće moći da reklamira robu.

"Zbog toga će Ministarstvo finansija morati da prekontroliše ko štampa i distribuira trake za fiskalne štampače, jer ukoliko računi sada blede posle tri-četiri meseca, kako će potrošač sačuvati račun dve godine. A kada brojevi i slova postanu nevidljivi potrošač neće moći da ostvari prava iz garancije", ističe Nikolić.

(MONDO)