Psiholog Ada Borkenhagen objašnjava za "Dojče vele" (Deutsche Welle) odakle dolazi moda promene vlastitog tela uz pomoć skalpela.

"Ljudi često kažu: moram nešto da uradim kako bih sprečila starenje. Moram energično da naredim starenju da me ostavi na miru i vrati se za desetak godina. Htela bih da se častim novom glavom. Spoznala sam da sam sama sebi najdragocenije dobro i da sam zaslužila taj nepristojno skup poklon: zatezanje. Tom prilikom ću korigovati i nos.“

Očuvanje sopstvenog izgleda postalo je statusni simbol. Da ovakvi zahvati nisu popularni samo u svetu poznatih, pokazuje i uspeh onlajn igrice "Mis Bimbo". Francuski proizvođač je 2008. godine na tržište izbacio najpre francusku, a uskoro i englesku verziju.

U međuvremenu se na Internetu registrovalo milion devojčica, mnoge od njih iz Nemačke, kako bi negovale i održavale svoju “Mis Bimbo”. Bitno je dobro uložiti početni kapital od 1.000 dolara, kako bi virtuelni “alter-ego” prikupio dovoljan broj poena za prelazak na sledeći nivo.

Svojoj komjuterskoj lutkici sa početnim koeficijentom inteligencije 70, možete da kupite i razne vrste obuke. Međutim, mnogo brže napreduje ona koja kupuje lepu odeću, frizure, silikonske implantate. Kada se potroši sav budžet, nalog se puni pravim evrima putem telefonskih poruka.

Roditelji i pedagozi kritikuju igricu i smatraju da devojčicama pruža fatalan ideal lepote. Tvorac video igrice “Mis Bimbo”, koji ima 23 godine, smatra da je igrica zabava bez ikakve opasnosti.

Žene ugrađuju grudi, muškarci zatežu kapke

Ipak, brojke potvrđuju da je sve veći broj mladih žena koje svoju želju za plastičnom hirurgijom pretvaraju u delo. Nemačka kompanija za estetsku hirurgiju objavila je godišnji izveštaj za 2010. godinu, koji jasno pokazuje da broj pacijenata raste.

Trećina ženskih pacijenata stara je od 18 do 30 godina. Najomiljeniji hirurški zahvat je povećanje grudi. Međutim, raste i broj muškaraca koji svoju spoljašnost “češljaju” pomoću skalpela. Muškarci se najčešće odlučuju za zatezanje očnih kapaka.

U SAD estetska hirurgija već predstavlja medicinsku disciplinu sa najbržim rastom. Američko društvo plastičnih hirurga izveštava da su Amerikanci u 2009. godini, uprkos ekonomskoj krizi za više od 12 miliona kozmetičkih intervencija potrošili oko 10 milijardi dolara. Pri tom, neki od pacijenata nisu bili stariji od 13 godina.

Iako ozbiljni hirurzi operišu samo punoletne pacijente, takvi poduhvati nisu zabranjeni na maloletnim osobama ni u SAD, ni u Nemačkoj, pod uslovom da roditelji daju svoju saglasnost.

U Nemačkoj ne postoji tačna statistika o broju estetskih hirurških zahvata. Prema procenama 2008. godine izvršeno je oko 500.000 estetskih operacija. Uz to treba navesti i manje, takozvane "lunchtime“- poduhvate: pumpanje usana, ili glačanje bora. U Berlinu ili Hamburgu za 600 evra možete dobiti "botoksflatrate", sa godinu dana garancije.

Istraživanja pokazuju da trećina od 1.000 ispitanih građana smatra da svako ima pravo da operativnim putem menja svoje telo. Polovina ispitanika smatra estetsku hirurgiju prikladnom samo u slučaju bolesti. Za svakog četvrtog ispitanika takva mera ne dolazi u obzir samo iz finansijskih razloga. Deset odsto učesnika ankete su se već podvrgavali estetskim zahvatima, ili imaju nameru da to u skoroj budućnosti urade.

Nakon operacije lakše do partnera?

Zašto je navodno savršen izgled mnogima sve bitniji? Sociolozi smatraju da je ova moda posledica individualizacije.

U zapadnim zemljama gubi se tradicionalno vezivanje među ljudima, zbog čega raste odgovornost za individualnu biografiju. Identitet se sve manje definiše kroz porodicu, mesto stanovanja ili pripadnošću nekoj posebnoj profesionalnoj grupi. Posledica toga jeste činjenica da naš izgled signalizira ko smo.

Zbog činjenice da socijalni odnosi danas, samo u retkim slučajevima, traju celog života, traganje za partnerom i u kasnijim godinama ostaje relevantna tema. Žene i muškarci smatraju da će povećati svoje šanse na "tržištu venčanja" samo ako pomognu majci prirodi. Nekoliko istraživanja u SAD pokazalo je da potraga za partnerom doprinosi odluci za estetsku operaciju.

Moda takođe igra veliku ulogu. Odeća koju nosimo postala je prozirna, naše obline nemilosrdno stavlja u prvi plan. Estetska hirurgija je, zahvaljujući medicinskom napretku postala sigurnija i jeftinija. Dakle, ne morate biti bogati, kako bi sebi priuštili esteski hirurški zahvat.

Ipak, najbitniji faktor su mediji u kojima gledamo idealna tela češće nego realne ljude. Lepi ljudi smeškaju nam se sa svakog stuba, naslovne strane. Reklame su doprinele da savršeno izvajana tela privlače veliku pažnju. Mladalački, atraktivni izgled postao je simbol za socijalni uspeh.

A u Srbiji?

Žene i muškarci u Srbiji se, kada je estetska hirurgija u pitanu, ne razlikuju od ostatka sveta, osim što imaju manje novca i nisu u mogućnosti da plate sve što bi želeli da urade sa svojim telom.

Prof. dr Miodrag Colić, generalni sekretar Svetske asocijacije estetskih hirurga, kaže da su prosečne cene ugradnje silikonskih proteza u ovom trenutku u Srbiji od 2.500 do 3.500 evra. Cene istih operacija u Hrvatskoj i Sloveniji su nešto više, dok su u Makedoniji i Crnoj Gori niže.

On napominje da istu vrstu usluga pacijenti mogu dobiti i u državnim ustanovama, s tim što je cena niža za oko 40 odsto u odnosu na privatne klinike.

Više o tome pročitajte OVDE.

Ako vas ne zanimaju cene, već kako da razlikujete prave grudi od veštačkih, kliknite OVDE.

(MONDO)