Slušaj vest

Badnji dan je ime dobio po Badnjaku, hrastovom drvetu, koje se na današnji dan seče i pali. Mnogi običaji vezani za ovaj dan su paganski, ali je crkva pokušala da im prida hrišćanska obeležja. Običaji za Badnji dan su se vekovima prenosili. A da li znate poreklo reči "Badnjak"?

"Badnjak je nastao od reči "bdenje" (uoči praznika Hristovog rođenja) i to verovatno na području jadranskog zaleđa gde je ova reč posvedočena i odakle se dalje širila", piše Instagram stranica Poreklo reči. "Običaj unošenja badnjaka prvi put je zabeležen 1272. godine u Dubrovniku. Po nekim tumačenjima, ima prethrišćansko poreklo".

"Badnje veče je kod Slovena bio mrtvački praznik, koji je nekada važio za kult mrtvih. Slama je za duše predaka i bogove imala privlačnu snagu, zato se danas ona unosi zajedno sa badnjakom u kuću. Hrast je bio simbol boga groma, Peruna, a stari Sloveni su ga poštovali i zbog njegove dugovečnosti i čvrstine.

Pošto se seče okrenut prema istoku, veruje se da ima veze sa kultom sunca. Badnjak se pali jer je vatra kod starih Slovena simbolisala ponovno rođenje. Oni su verovali da badnjak, kao božansko biće, mora umreti da bi se ponovo rodio", piše Instagram stranica Poreklo reči.

BONUS VIDEO:

MONDO/Teodora Orlandić BADNJI DAN I OBIČAJI